Sve što više starite, strah od smrti postaje jedan od najvećih, a ljudi se dele po čvrstom verovanju da završetak života nije nužno kraj, samo druga vrsta bitisanja, ili da posle ovoga, jednostavno, nema ničeg – samo tama i kraj.
Postoje i oni treći koji samo na trenutak nisu bili živi, par sekundi, par minuta, a jedna od njih je i penzionerka Biserka koja je još 2011. gostujući u jednoj televizijskoj emisiji opisala svoje iskustvo kliničke smrti – kad ne dišete, srce vam ne kuca, niste ni tamo, ni vamo.
Godine 1993. otišla je na standardnu operaciju bruha, ništa strašno, a ono čega se seća jeste ulazak u operacionu salu, uvođenje u anesteziju i prvo sledeće: gleda sebe sa plafona sale kako leži dole na stolu, a oko nje lekari. Posle su joj rekli da je upala u anafilaktički šok i prestala da diše. Stalo joj je i srce.
foto: HRT Printscreen
– Gledam sa plafona, trče oko mene, a onda sam se, kako da kažem, teleportovala na neko drugo mesto, prekrasno. Tamo nema kuća, drveća, automobila, samo nisko rastinje a sve boje su kao vodene, prozirno žuta, prozirno plava…. Videla je, kaže, ljude, njihova lica, ali nisu hodali nego kao lebdeli. Posmatrala sam ih, videla da nešto govore ali nisam ništa razumela… – veli Biserka dodajući da je pokušala da uđe među njih ali da su oni gledali kroz nju, kao da je ne vide, a onda je na leđima, kod vrata, osetila kao da ju je neko vakuumom jako povukao nazad, a onda je ušla u nekakav tunel.
– Bacalo me levo-desno, nisam mogla da udahnem, užasan bol u grudima, a onda sam stala, kao ono u liftu, kad stane, pa zatrokira… Sledeće, bila sam u ležećem položaju a pored mene časna sestra koja mi je rekla doslovno ovako: Vi ćete živeti, i nestala je… Zatim čujem glasove, kao kad mi sad razgovaramo, jedan ženski koji kaže koliki mi je pritisak…. a onda je otvorila oči i prvo što su je pitali jeste da li zna kako se zove.
Lekar joj je rekao da je bilo teško, da su se borili za nju, ali sama se nekako vratila… Kad je sve prošlo, kaže da su je ljudi gledali drugačije, kao da je s Marsa pala.
Operisala se u januaru, a samo šest meseci kasnije završila je u kliničkom centru sa moždanim udarom. Paralizovala joj se strana lica, desna ruka, desna noga i nije videla na levo oko.
A onda je usledilo još nešto što ne može da objasni. Dok je ležala na odeljenju, videla je kroz otvoren prozor, na drugoj strani bloka, kroz hodnik istu onu časnu sestru koju je videla kad se “vratila” iz kliničke smrti.
Prepoznala ju je i kako, ne zna, ali kaže znala je da se ona zove Magdalena. Zamolila je bolničara sa svog odeljenja na na neurologiji da joj kaže da bi volela da porazgovara sa njom.
– Došla je i rekla mi je da ona mene ne poznaje. Ispričala sam joj šta mi se dogodilo, otišla je u samostan ali se sutradan vratila, verovatno su joj rekli da sme – kaže Biserka koja pouzdano zna, jer ju je lično pitala – sestra Magdalena nikada do tada nije ušla na odeljenje na kom je ona doživela kliničku smrt.
Biserka je, kaže, otad promenila pogled i na život i na smrt, pa joj i drugi kažu da se promenila nabolje.
Kurir.rs/Youtube HRT
Bonus video:
02:11
ČOVEK KOJI JE BIO U DRUŠTVU ĆERKE EVE RAS NEPOSREDNO PRED NJENU SMRT: Video sam da nešto nije u redu po jednoj stvari
Kurir