NaslovnaRAZONODADa li će 2024. zbog El Ninja zaista biti najtoplija godina do...

Da li će 2024. zbog El Ninja zaista biti najtoplija godina do sada | Priroda

Mediji širom sveta već danima najavljuju potencijalne katastrofalne posledice El Ninja. Da li ima razloga za paniku?

Izvor: Nicolas Remene / Zuma Press / Profimedia

Pre nekoliko dana, 8. juna, američka NOAA (Nacionalna administracija za okeane i atmosferu) objavila je da je počeo novi El Ninjo. Očekuje se da će ovaj fenomen dostići svoj vrhunac tokom zime 2023/24, što za posledicu može imati globalno rekordno toplu 2024. godinu, piše Klima101 profesor Fizičkog fakulteta, Vladimir Đurđević.

Slabljenje monsuna, kiše na jugozapadu Sjedinjenih Država, suše u Aziji i Australiji: mediji širom sveta već danima najavljuju potencijalne katastrofalne posledice ovog poznatog planetarnog fenomena. Da li ima razloga za paniku?

Sa svog dalekog izvorišta u tropskim vodama Pacifika, El Ninjo je periodična pojava koja ima moć da izazove katastrofalne posledice i ekstremne vremenske događaje, sa štetom koja se ponekad meri i u stotinama milijardi dolara. Na još širem planu, El Ninjo svakih nekoliko godina zagreva čitavu planetu, pospešujući antropogene klimatske promene.

Ali u ovom trenutku, sve to zavisi od toga kako će se u narednim mesecima kretati temperatura vode u Pacifiku. Mada je još uvek rano da se predvidi tačna priroda ovogodišnjeg El Ninja, a kamoli njegove posledice naredne godine, određene odgovore može da nam ponudi statistika. Evo šta trenutno kažu modeli NOAA koji se bave prognoziranjem El Ninja:

84% da ovogodišnji El Ninjo bude makar umeren56% da ovogodišnji El Ninjo bude makar jak25% da ovogodišnji El Ninjo bude veoma jak

Da bismo razumeli šta tačno znače ove prognoze, treba da napravimo jedan korak unazad.

Jačina El Ninja meri se promenama u temperaturi vode tropskog Pacifika

El Ninjo je naziv za topli period u jednom velikom, cikličnom procesu koji se već hiljadama godina ponavlja u tropskim vodama Pacifika, a koji se zove El Ninjo – južna oscilacija (ENSO).

Naime, na svake dve do sedam godina, vode ovog dela Tihog okeana prolaze kroz jedan ceo ciklus postepenog zagrevanja i hlađenja. El Ninjo i njegov pandan La Ninja predstavljaju toplu, odnosno hladnu krajnost ovog ciklusa.

Pošto su u pitanju procesi dugog trajanja i velike skale, oni se ne mere dnevnim, pa ni nedeljnim ili mesečnim promenama, već tromesečno: u toku ovih oscilacija, prosečne tromesečne temperature vode odstupaju oko 0,5 do 2°C Celzijusa od dugoročnog, tridesetogodišnjeg proseka, u zavisnosti od snage El Ninja i La Ninje (kao što se može videti na slici dole, El Ninjo 2015/16. bio je nesvakidašnje jak, tj. topao).

 grafikon: el ninjo i la ninja

Oscilacije u ENSO sa jasno vidljivim El Ninjo i La Ninja. Indeks (od -3 do +3) pokazuje tromesečna odstupanja u prosečnoj temperaturi. Na slici se ne vidi aktuelni El Ninjo.
Izvor: Klima101, NOAA

Mada je ENSO jedan temeljno istražen fenomen, dovoljno konzistentan i grubo rečeno trom da se na osnovu njega mogu praviti sezonske prognoze vremena u raznim krajevima sveta, on je još uvek jednim delom nepoznat. Primera radi, iako ove promene u temperaturi vode prate i velike promene u atmosferi, za sada nije jasno koji je proces tu uzrok, a koji posledica – da li atmosfera najpre uzrokuje promene u vodi, ili obrnuto?

Najtoplijoj ikada izmerenoj godini (2016) pomogao je najjači do sada izmereni El Ninjo

El Ninjo, koji najčešće traje nekoliko meseci i svoj vrhunac doživljava negde oko Nove godine, ima dalekosežne posledice. Novonastali topli vazduh se kreće i ulazi u različite globalne atmosferske cirkulacije, i primera radi, kretanjem ka istoku donosi vlažnije vreme i padavine u inače sušne krajeve jugozapadnog dela Sjedinjenih Država.

Ali nisu u pitanju (samo) dobrodošle promene u vremenu. Atmosferske promene dovode do pojave različitih ekstremnih događaja, čija se šteta prilikom nekih ranijih pojava El Ninja merila u stotinama milijardi dolara.

Međutim, El Ninjo je možda i najpoznatiji po tome što je u pitanju fenomen toliko džinovskih proporcija da utiče na klimu celokupne planete – i ostavlja vidan trag na izmerene prosečne globalne temperature tokom svojih aktivnih godina.

Najjači izmereni El Ninjo do sada, koji se dogodio 2015/16. godine kada je porast temperature vode dostigao 2,6°C, pomogao je da 2016. bude najtoplija do danas izmerena godina.

Od 1950. godine, El Ninjo je samo tri puta prevazišao granicu od 2 stepena Celzijusa (veoma jak): 2015/16, zatim 1997/98. i 1982/83. godine. Pored toga, još samo pet puta je prešao granicu od 1,5 °C (jak El Ninjo), od ukupno dvadesetak ovakvih fenomena zabeleženih od 1950. do danas.

Ove godine, prognoze kažu da je 56% šanse da pređe prag od 1,5 °C, tj. da bude jak El Ninjo, i to bi bio prvi put od 2016. godine. Ukoliko se to dogodi, sasvim je moguće da će 2024. na globalnom nivou biti najtoplija do sada.

Ukoliko ovogodišnji El Ninjo bude jači od 2 °C, za šta je šansa trenutno 25%, otvara se i mogućnost da ćemo doživeti scenario na koji bismo u “normalnim” okolnostima čekali još godinama: da se povećanje prosečne globalne temperature (privremeno) približi brojki od 1,5 °C u odnosu na predindustrijski period.

Međutim, treba još uvek biti oprezan sa tako konkretnim predviđanjima. Još uvek ne možemo da znamo na kojoj će se brojci zaustaviti ovogodišnje zagrevanje pacifičkih voda.

I mada se posledice El Ninja mogu sa relativnom sigurnošću predvideti u različitim krajevima sveta – Evropa, i Srbija sa njom, ipak su predaleko za tako nešto. To ne znači da mi nećemo osetiti posledice ovog i budućih El Ninja – već samo da su atmosferske promene toliko kompleksne, i toliko je lokalnih prilika sa kojima interaguju na svom putu do nas, da ne možemo da kažemo kako ćemo tačno osetiti El Ninjo.

U međuvremenu, El Ninjo ostaje odličan pokazatelj činjenice da se klimatske promene ne odvijaju izolovano. U nekom ranijem vremenu, jaki ili veoma jaki El Ninjo doveo bi do natprosečno tople godine, ili par godina – i to bi otrpilike bilo to.

Ali danas, u svetlu klimatskih promena, posledice ovih procesa se međusobno sabiraju, pa nas potencijalno čekaju uslovi koji su pre samo par decenija bili nezamislivi.

Rešenje je jednostavno – kada bismo smanjili emisije i obuzdali klimatske promene, manje bismo se i plašili prirodnih, hiljadama godina starih fenomena kao što je El Ninjo.

Izvor: Klima101

Možda će vas zanimati i:

Source link

POVEZANI ČLANCI

Najnovija ažuriranja