NaslovnaRAZONODAŠta izaziva zemljotres? | Priroda

Šta izaziva zemljotres? | Priroda

Šta treba da znate o zemljotresima – gde se najčešće dešavaju, kako se mere i kakvu štetu najjači zemljotresi mogu da izazovu?

Izvor: Shutterstock

Zemljotresi ili potresi mogu da budu toliko razorni da je teško i zamisliti da ih se dešava na hiljade svakog dana širom sveta, obično u obliku slabih podrhtavanja. Većina je toliko slaba da ljudi ne mogu ni da ih osete.

Ali s vremena na vreme dešavaju se veliki zemljotresi. Za poslednji jačine 7,8 stepeni Rihterove skale koji je pogodio južnu Tursku i Siriju 6. februara 2023. godine, naučnici kažu da je verovatno jedan od najsmrtonosnijih u ovoj deceniji.

Evo šta treba da znate o zemljotresima – gde se najčešće dešavaju, kako se mere i kakvu štetu najjači zemljotresi mogu da izazovu?

Gde se dešava najviše zemljotresa?

Oko 80 odsto svih zemljotresa na planeti dešava se duž oboda Tihog okeana, koji se naziva i “vatreni prsten” ili ” vatreni pojas” zbog preovlađujućih vulkanskih aktivnosti koja se tamo dešavaju. Većina zemljotresa se dešava u zonama raseda, gde se tektonske ploče — džinovske stenske ploče koje čine gornji sloj Zemlje — sudaraju jedna o drugu ili se jedna pod drugu podvlače.

Ovi uticaji su obično postepeni i neprimetni na površini; međutim, između ploča može da se stvori ogroman pritisak. Kada se ova energija oslobađa, šalje ogromne vibracije – seizmičke talase, stotinama kilometara kroz stenu do površine. Postoje i potresi koji mogu da se dese daleko od zona raseda kada su ploče istegnute ili stisnute.

Tipovi zemljotresa

 Tipovi zemljotresa

Tipovi zemljotresa
Izvor: Shutterstock

Ocene magnitude zemljotresa

Naučnici zemljotresima dodeljuju ocenu magnitude na osnovu jačine i trajanja njihovih seizmičkih talasa. Potres jačine 3 do 4,9 smatra se manjim ili slabim; 5 do 6,9 je umereno do jak; 7 do 7,9 je snažan; a 8 veoma snažan.

Najači zabeleženi zemljotres

Potres kod Valdivije koji se dogodio u nedelju 22. maja 1960. godine, do sada je najsnažniji zemljotres ikad zabeležen na Zemlji, magnitude 9,5 stepeni.

Zemljotresi su uvek praćeni naknadnim potresima, manji zemljotresima koji se dešavaju nakon glavnog i mogu da traju nedeljama – ili čak i godinama u nekim slučajevima. Prema USGS-u, neki zemljotresi takođe imaju predpotrese, ili manje potrese koji prethode većem zemljotresu.

Najjači zemljotres ikada zabeležen bio je zemljotres magnitude 9,5 koji je pogodio južni Čile 1960. godine. Zemljotres kod Valdivije — nazvan po gradu koji je pretrpeo najveću štetu — ubio je oko 1.655 ljudi i ostavio još dva miliona bez krova nad glavom. Takođe je izazvao cunami koji se proširio na Pacifik i poplavio obale Japana, Havaja i Novog Zelanda.

Šteta od zemljotresa

U proseku se zemljotres jačine 8 stepeni Rihterove skale desi jednom u godinu dana. Oko 10.000 ljudi godišnje umre u zemljotresima. Najveći broj života oduzmu zgrade koje se urušavaju, ali razaranja su često praćena klizištima, požarima, poplavama ili cunamijima. Slabiji zemljotresi koji se obično dešavaju nakon velikog zemljotresa mogu da zakomplikuju spasilačke napore i uzrokuju još više smrti i razaranja.

Možda će vas zanimati i:

Source link

POVEZANI ČLANCI

Najnovija ažuriranja