Hladnoća vetra se smatra važnim faktorom u meteorologiji, koji može da utiče i na javnu bezbednost.
Izvor: Shutterstock
KADA JE nezabeležena zimska oluja – ranije ove godine – pogodila severoistok SAD-a, termometri u opservatoriji Mount Vašington u Nju Hempširu su pokazivali da je temperatura pala na – 44°C. Ali nakon što su stručnjaci u svoje proračune uneli i podatke o naletima vetra koji su dostizali i do 200 km/h, shvatili su da je subjektivni osećaj temperature bio kao da je ona iznosila – 61°C.
Tzv. “hladnoća vetra”, koja se često spominje u jutranjim vremenskim izveštajima i aplikacijama u stvari predstavlja meru kojom se izražava osećaj hladnog vazduha na koži. Zbog čega se smatra važnim aspektom u predviđanju vremenskih uslova.
Zašto meteorolozi izračunavaju hladnoću nastalu delovanjem vetra?
Kada osoba stoji napolju na hladnoći, njeno telo vremenom gubi toplotu. Ali baš kao što mi možemo brže da rashladimo vrelu supu duvanjem, jači vetrovi utiču da brže gubimo toplotu i da osećamo veću hladnoću od stvarne.
Izračunavanjem hladnoće vetra može se pomoći ljudima da se bolje pripreme za oštre uslove na otvorenom. Pre svega jer hladno vreme može izazvati hipotermiju – kada telesna temperatura padne ispod 35°C, ili promrzline – kada se naše tkivo zamrzne, što može dovesti do trajnih oštećenja.
Kada je prvi put izračunata?
Termin “hladnoća vetra” je prvi put skovao geograf i istraživač Antarktika Pol Sipl, 1939. godine. On je zajedno sa svojim kolegom istraživačem Čarlsom Paselom, proučavao koliko je vremena potrebno vodi da se zamrzne u različitim uslovima. Koristeći dobijene podatke, napravili su formule kojim može da se utvrdi kako vetar utiče na temperaturu.
Vremenom su njihove formule ažurirane uz pomoć preciznijih kompjuterskih modela i eksperimenata sa ljudima. Za potrebe studije objavljene 2002. godine, naučnici su izložili šest muškaraca i šest žena različitim temperaturama i brzinama vetra i potom izmerili kojom brzinom njihova tela gube toplotu uz pomoć senzora pričvršćenih za lice.
Iako su ovi eksperimenti pomogli naučnicima da istraže na koji na koji način toplota napušta telo zdravih odraslih osoba, neke populacije – uključujući decu, starije osobe i odrasle sa zdravstvenim problemima, suočavaju se sa većim posledicama usled hladnoće od vetra.
Postoje li drugi načini da se izmeri?
Formula koju koristi NMS za određivanje hladnoće vetra nije jedina metoda koja se koristi za izračunavanje. AccuWeather ima svoj sopstveni indeks koji se zove ReelFeel temperatura. On prema njihovom glavnom meteorologu Džonatanu Porteru, meri indeksni faktor izmeđz ostalog i uz pomoć tačaka rose, oblačnosti i padavina.
Drugi model, koji se češće koristi u Evropi, zove se Univerzalni termalni klimatski indeks, i on uzima u obzir uslove poput vlažnosti i sunca. Dok NMS za proračune koristi samo temperaturu vazduha i brzinu vetra kako bi procenili hladnoću vetra, prema rečima koordinatora timskog programa koordinatoru zimskog programa NMS-a, Majkla Mucilija.
Kako ostati bezbedan dok duva jak vetar?
Ovim proračunima se predviđa hladnoća vetra i drugi uslovi, kako bi se javnost upozorila koliko je hladno napolju i pružile informacije o potencijalno smrtonosnom vremenu.
Ostanite unutra kada postoji rizik od promrzlina ili hipotermije, ali ako morate da izađete napolje, detaljno isplanirajte svoj izalak. Obucite se u slojevima. Pokrijte ekstremitete kao što su prsti na rukama i nogama, nosite kape kako biste sprečili gubitak toplote preko glave i uverite se da su vam spoljni slojevi i cipele vodootporni. I za kraj, kako savetuje Mucili, trudite se da što više izbegnete vetar.
Imajte na umu da zdravstveni problemi mogu da nastupe za nekoliko minuta, posebno kada je hladnoća vetra najekstremnija.