NaslovnaRAZONODAŠta je OMEGA BLOKIRANJE koje donosi ekstremno vreme širom Evrope? | Priroda

Šta je OMEGA BLOKIRANJE koje donosi ekstremno vreme širom Evrope? | Priroda

Anticiklon koji je ‘blokirao’ olujno vreme izazvao je katastrofu u istočnom Mediteranu – ali to nije cela priča. Šta sve izaziva ovaj meteorološki fenomen, piše Milica Tošić, istraživač na Fizičkom fakultetu u Beogradu.

Izvor: Shutterstock

Prošle nedelje bili smo svedoci katastrofalnih poplava koje su zadesile Grčku, Bugarsku i Tursku. Po poslednjim podacima, najmanje 15 ljudi poginulo je samo u Grčkoj kada su bujične poplave, koje su posledica veoma intenzivnih padavina, odnele mostove i poplavile ulice, kuće i javne zgrade, piše Klima101.

U isto vreme, toplotni talas pogađa zemlje centralne i zapadne Evrope: Veliku Britaniju, Francusku, delove Španije… Pariz upravo izlazi iz toplotnog talasa sa temperaturama koje su prelazile granicu od 35 °C, a mnoge merne stanice u centralnim delovima Francuske zabeležile su rekordne septembarske temperature, neke i do 39 °C.

Ove dve pojave su zapravo povezane – obe su posledice jednog specifičnog meteorološkog fenomena koji se naziva omega blokiranje. Kako se on javlja, i da li on objašnjava razmere katastrofe koje su pogodile istočni Mediteran?

U ovim krajevima, cikloni i anticikloni uvek se kreću u smeru sa zapada ka istoku. Problem nastaje kada se anticiklon “zaglavi”, i tad može nastati omega blokiranje

Ključ je u ponašanju ciklona i anticiklona, koji u svojim kretanjima prate vrlo konkretna pravila.

Naime, cikloni i anticikloni su sistemi vrtložnog kretanja vazduha oko ose niskog, odnosno visokog vazdušnog pritiska. U anticiklonu se vetrovi kreću u smeru kazaljke na satu, dok se kod ciklona kreću u suprotnom smeru (ovo važi za severnu Zemljinu hemisferu; na južnoj je obrnuta “raspodela”.)

Pored toga što su vrtložni, cikloni i anticikloni su i pokretni: postepeno se premeštaju u atmosferi, i tu opet prate određena pravila.

Njihovim kretanjem pre svega upravlja jedan drugi fenomen, koji se u meteorologiji naziva mlazna struja: u pitanju je vazdušna struja koji se relativno stabilno i vrlo brzo kreće na velikim visinama (između 6 i 12 kilometara), a koji deluje kao “autoput” za ciklone i anticiklone, noseći sa sobom ne samo razlike u pritisku, već i oluje i promene vremena.

Omega blokiranje bi se možda najbolje moglo opisati kao zakrčenje na ovom autoputu.

 Prikaz omega blokiranja u Evropi i Mediteranu, 6. septembra 2023. godine.

Prikaz omega blokiranja u Evropi i Mediteranu, 6. septembra 2023. godine. Linije na slici su izobare, koje povezuju mesta sa istim vazdušnim pritiskom. Iznad Nemačke je centar anticiklona koji je doneo suvo i toplo vreme u Evropi; na Mediteranu i na Atlantskom okeanu su cikloni sa ekstremnim padavinama. Obratite pažnju kako anticiklon i dva ciklona čine oblik sličan simbolu omega (Ω)
Izvor: https://www.eumetrain.org/eport

“Zaglavljeni” anticiklon sprečava kretanje ciklona, koji nose olujno vreme, pa se ogromne količine padavina obrušavaju na jednom mestu

Naime, iako je u umerenom pojasu kretanje ciklona i anticiklona sa zapada na istok (sa relativno malim pomeranjima ka severu i jugu), postoje vremenske situacija kada njihovo kretanje može biti blokirano, npr. usled slabljenja mlazne struje.

Kada se to desi, u delu gde je mlazna struja oslabila, anticiklon, kao zona visokog vazdušnog pritiska, jača ali i postaje spor, ili čak stacionaran. Cikloni, kao slabiji sistemi, prinuđeni su da se kreću oko ovog anticiklona, ili da ostanu tu gde jesu tokom dužeg perioda vremena.

Otud naziv blokiranje: zato što ovaj razvijeni anticiklon sprečava normalno kretanje ciklona. Blokira ih. A pošto se ponekad u tim situacijama anticiklon i dva okolna ciklona nalaze u pozicijama koje iz visine liče na grčko slovo omega (Ω), ovakvo blokiranje naziva se i omega blokiranje.

Strujanje vazduha u sistemu omega blokiranja je takvo da se u sredini, gde se nalazi anticiklon, dešava dotok tople vazdušne mase sa juga, što pogoduje toplom, suvom i stabilnom vremenu u toj oblasti.

Sa druge strane, donji krajevi simbola omega donose nestabilnost, hladnije i vlažnije vreme. Ako ste u području visokog pritiska, čeka vas sunčano i mirno vreme koje može trajati nekoliko dana, ili čak i nedelja. Ali, ako ste u oblasti ciklona, možete očekivati mnogo kiše i jake vetrove – a oni jednostavno neće nestati tako brzo.

Ukoliko bi ovakva situacija potrajala nekoliko dana ili čak nedelja, područja u oblasti anticiklona mogu doživeti produženi toplotni talas, ili sušu (kao što je bilo u Francuskoj), dok ostala područja pogađaju pljuskovi, niske temperature i intenzivne grmljavinske oluje (kao što se dogodilo u Grčkoj).

Ometanjem uobičajenog zapadnog toka na duži vremenski period, ovi događaji se često povezuju sa regionalnim ekstremnim vremenskim uslovima, od toplotnih talasa leti do izuzetno hladnih zima.

Mediteranski ciklon nije bio samo blokiran – usled visokih temperatura mora, on je dobio i odlike tropskog ciklona, tj. uragana

Međutim, omega blokiranje ne donosi uvek ekstremne vremenske uslove, a posebno ne u meri koju je doživela Grčka ovih dana, u kojoj je u pojedinim mestima u toku jednog dana palo više kiše od proseka za čitavu godinu.

Naime, dodatnom jačanju ciklona i razvoju ovako jakih oluja u Grčkoj doprinela je i visoka temperatura Sredozemnog mora. Kao posledica toga, oluja je dobila karakteristike tropskog ciklona, tj. uragana.

Tu je važno napomenuti da Sredozemlje nije područje uragana. Naime, uragani su “endemske” pojave u tropskom pojasu Pacifika, Atlantika i Indijskog okena, gde ogromna vodena prostranstva i visoke temperature omogućavaju razvoj posebno jakih i razornih oluja.

Međutim, iako oluja koja je prošle nedelje pogodila istočno Sredozemlje nije bila baš intenzivna kako to umeju da budu tropski cikloni, ona je, zbog ekstremno visokih temperatura Sredozemnog mora, dobila “gorivo” i poprimila isti obrazac razvoja.

Mada ovo nije prvi put da se na Mediteranu razvija oluja nalik uraganu, u poslednjih par decenija zabeleženo je nekoliko ekstremno razornih, a u meteorologiji se polako odomaćuje neformalni termin medikejn (engl. medicane) odnosno “mediteranski uragan” (Mediterranean Hurricane).

Savremena istraživanja kažu da, usled klimatskih promena i rasta temperature Sredozemnog mora, mediteranski uragani mogu postati još intenzivniji u budućnosti – ali njihova budućnost zavisi od niza faktora koje je izrazito teško predvideti.

Međutim, činjenica da je teško predvideti jedan uragan ne znači da se protiv njih ne možemo boriti, već upravo suprotno – da se u budućnosti moramo bolje pripremiti. Mediteranski uragani, tj. mediteranski “tropski” cikloni postali su realnost ovog podneblja, i pravovremena priprema i adaptacija na tu realnost može u budućnosti spasiti i naše živote i našu imovinu.

O autorki

Milica Tošić je doktorantkinja na Fizičkom fakultetu u Beogradu. U svom istraživanju bavi se modeliranjem klime, izučavanjem ekstremnih klimatskih i vremenskih događaja i drugih posledica klimatskih promena.

Možda će vas zanimati i:

Source link

POVEZANI ČLANCI

Najnovija ažuriranja