NaslovnaPLANETAHamas ima samo 20.000 vojnika, šta želi pa je krenuo na vojno...

Hamas ima samo 20.000 vojnika, šta želi pa je krenuo na vojno jači Izrael?! Stručnjaci: Ovo je improvizacija – imaju viši cilj

Radikalni islamistički pokret Hamas, koji su Evropska unija, SAD, Kanada i Japan proglasile terorističkom organizacijom, ući će u istoriju kao počinilac “izraelskog 11. septembra” zbog munjevitih varvarskih napada koji su primorali jevrejsku državu da objavi rat. Međutim, stručnjaci tvrde da zverstva koja čini Hamas imaju viši geopolitički cilj.

Hamas je sam izabrao svoju smrt, rekao je izraelski premijer Benjamin Netanjahu 7. oktobra, kada je teroristička grupa iznenada napala izraelsku teritoriju i pokrenula novu spiralu nasilja sa stotinama mrtvih na obe strane, piše francuski list Le Figaro, donoseći istoriju stvaranje Hamasa.

Kako je ‘rođen’ Hamas?

Krajem 1960-ih, grupa koja se kasnije razvila kao Hamas bila je u pojasu Gaze samo ogranak pokreta Muslimanske braće rođene u Egiptu. Naziv “Hamas” je arapska skraćenica za “Pokret islamskog otpora”. Njegovi osnivači, uključujući šeika Ahmeda Jasina, svi su formirani u Egiptu. U Gazi su stvorili mrežu džamija, dobrotvornih organizacija i škola kroz koje su dve decenije širili politički islam.


Ovakvim akcijama takmičili su se sa hegemonijom nacionalista okupljenih u Palestinsku oslobodilačku organizaciju (PLO), koja je u očima Izraela bila pravi neprijatelj protiv kojeg se treba boriti, pa je Tel Aviv skoro blagonaklono gledao na preteču Hamasa.

– Hamas je osnovan tek 1987. godine na početku prve intifade (ustanka) – objašnjava Žan-Šarl Brisar, predsednik Centra za analizu terorizma. Hamas u svojoj povelji navodi da je “Palestina zemlja islama” i zalaže se za uništenje Države Izrael i uspostavljanje palestinske Islamske države.


Foto: Reuters


 


– Hamas ima nekoliko hiljada operativaca i desetine hiljada simpatizera u Gazi – dodaje Brisard.

Iako veliki deo Zapada Hamas smatra terorističkom organizacijom, neke zemlje poput Velike Britanije, Australije ili Egipta smatraju terorističkom organizacijom samo njegovo naoružano krilo. 

Kina, arapske zemlje, pa čak i Norveška, čak ni oružano krilo ne smatraju terorističkom organizacijom.

Ko su komandanti Hamasa?

Hamas ima političko i vojno krilo. Vojnim krilom komanduje Mohamed Deif od 2002. godine, nakon smrti njegovog prethodnika Salaha Šehadeha. Rođen u Pojasu Gaze 1965. godine, Deif se pridružio organizaciji čim je osnovana 1987. Danas je Izraelska meta broj jedan. 

U avgustu 2014. godine bio je napadnut, tada su mu poginule supruga i ćerka, ali je pobegao, iako je teško ranjen. Amputirane su mu i noge i ruka, a izgubio je i funkciju jednog oka. Političkim krilom rukovodi 60-godišnji Ismail Hanija. Bio je od poverenja duhovnog vođe Hamasa, šeika Ahmeda Jasina, koji je ubijen 2004. u ciljanom izraelskom napadu. Danas je Hanija politički lider Hamasa. 

– Na putu smo ka velikoj pobedi – rekao je on u subotu uveče u govoru na televiziji Al-Aksa, televizijskom kanalu terorističke organizacije.

Kolika je stvarna snaga naoružanog krila brigada Al-Kasam?

Komandni lanac, tehnika, brigade, bataljoni… ove brigade imaju sve što im treba da budu mala vojska. Procenjuje se da brigade Ezedin al-Kasam imaju 20.000 boraca, što znači šest brigada od 30 bataljona. Broj ovih ‘boraca’ bi se u slučaju mobilizacije mogao udvostručiti.

– Operacija koja je pokrenuta u subotu koristila je terorističku taktiku – rekao je David Rigoulet Roze, naučnik sa Instituta za strateške međunarodne odnose (IRIS), pa dodao:

– Ali to takođe ima formu globalne vojne operacije koja zahteva veoma visok nivo pripreme: napali su sa kopna, mora i vazduha, i to zahteva opsežno, dugoročno planiranje. To nikako nije improvizacija.

Brigade Al-Kasam takođe imaju specijalnu jedinicu pod nazivom Nuhba, koja je aktivno učestvovala u subotnjem napadu. 

Ovi elitni lovci su posebno dizajnirani da uđu na teritoriju Izraela morskim ili vazdušnim putem, a koristili su i prekogranične tunele. Oni su obučeni da izvode napade koji imaju za cilj otmicu talaca ili ubijanje ljudi.

– Oni su dobri u uzimanju talaca – kaže Žan-Šarl Brisard.

Tog vikenda, teroristička organizacija je uzela “više od 100 zarobljenika”, prema podacima koje je u nedelju prikupila služba za štampu izraelske vlade.

– Masovnost otmica trebalo bi da omogući Hamasu da postigne brojna oslobađanja (palestinskih zatvorenika iz izraelskih zatvora) ili ostvari velike finansijske i političke dobiti – smatra Brisard.

Koja je strategija Hamasa?

Hamasovi ciljevi su slični njegovoj strukturi: oni su i politički i teroristički. Njegovi ciljevi su vrlo jasni: pobediti Izrael do tačke potpunog uništenja. Na političkom planu, Hamas je uspeo da se uspostavi kao dominantna politička snaga u Gazi, konstantno se takmičeći sa Fatahom, strankom koju je osnovao pokojni palestinski lider Jaser Arafat, koju optužuje za neefikasnost i nekompetentnost.

Početkom 2000-ih, Hamas je iskoristio kolaps Palestinske vlasti, koja je bila na meti Izraela od Druge palestinske intifade 2000. godine. Uprkos ponovljenim likvidacijama njegovih komandanata (ubistvo Ahmeda Jasina i Abdela Aziza al Rantisija 2004. bili najteži udari), Hamas se stalno obnavljao kao hidra. Organizacija je konačno pobedila na lokalnim izborima 2004. godine, a potom i na parlamentarnim izborima u januaru 2006. Tada je Ismail Hanija preuzeo uzde islamističke vlade. Fatah je postepeno gurnut u stranu. Koristeći podršku onog dela stanovništva Gaze koji je sklon nasilju, Hamas se malo po malo nametnuo kao jedini pravi autoritet na teritoriji.


Foto: Tanjug/AP


Pojas Gaze


Od tada Hamas razvija svoju terorističku strategiju. On je 2006. godine najavio kraj samoubilačkih napada i zamenio ih izraelskom raketnom paljbom iz Gaze. Usledili su ratovi sa Izraelom: 2008, 2012, 2014, 2021. Na geostrateškom nivou, Hamasova nit vodilja je da pokuša da izoluje Izrael i pridobije zemlje u regionu protiv njega. Pri tome se, naravno, oslanja na javno mnjenje, koje je često radikalnije od vlastite vlade.

“Subotnja zlodela imaju širi geopolitički cilj”

Svrha serije samoubilačkih napada koji su počeli 1993. godine bila je blokiranje izraelsko-palestinskog mirovnog procesa nakon zaključenja sporazuma iz Osla. Posle represije koju su palestinske vlasti Jasera ​​Arafata vodile protiv Hamasa, pokušaj zbližavanja je propao, a tome je doprinelo i širenje jevrejske kolonizacije na Zapadnoj obali.

– Jednako tako, zločini koje je Hamas započeo u subotu imaju širi geopolitički cilj, ističe Le Figaro. Hamas se nada da će potkopati napore za normalizaciju odnosa između Izraela i Saudijske Arabije jer ta zemlja mora da sluša svoje javno mnjenje, koje je u velikoj meri povezano sa Hamasom. U ovom slučaju, mislim da im to nije dobra računica – smatra David Rigoulet-Roze i objašnjava da su neke normalizacije već na snazi, na primer normalizacija odnosa između Izraela i Bahreina.

– Napadi Hamasa na Izrael ukazuju na to da je imao podršku Irana, glavnog protivnika Saudijske Arabije u regionu, i to je razlog za zabrinutost – dodaje on.

Ko su Hamasovi saveznici?

Pre nego što je osnovan 1987. godine, pokret Hamas su uglavnom finansirale Saudijska Arabija i Sirija. Izrael se nije mnogo brinuo jer Hamas još nije razvio oružane akcije. Danas uglavnom Katar i Iran podržavaju Hamas. Otuda bliskost Hamasa i Hezbolaha (Božja stranka), šiitskog proiranskog pokreta iz Libana koji je osnovan 1982. nakon sukoba između Izraela i južnog Libana.

Hezbolah je i partija i paravojna islamistička libanska organizacija na čelu sa Hasanom Nasralahom, koji je izabrao pokojnog iranskog lidera ajatolaha Homeinija za svog duhovnog oca i političkog uzora. Kao i Hamas, i Hezbolah ima bezuslovnu podršku Irana, koji sponzoriše one organizacije koje se zalažu za uništenje Izraela.

Izrael je u ponedeljak saopštio da su komandosi Hezbolaha takođe ušli na teritoriju Izraela iz južnog Libana. Izrael je uzvratio bombardovanjem pograničnog sela i tvrdio da je “ubio jedan broj članova”. Hezbolah je, s druge strane, otvorio vatru na izraelske položaje i priznao to, ali je negirao da je ubacio svoje ljude na izraelsku teritoriju. 

– Hamas uglavnom prima finansijsku pomoć od Katara i Irana od materijalne pomoći – kaže Žan-Šarl Brisard, ali upozorava da novac crpi i od graničnih poreza i poreza na robu.

Source link

POVEZANI ČLANCI

Najnovija ažuriranja