Viši sud u Podgorici i dalje ne zna koliko je dokaza i predmeta bilo u depou, koji je nedavno obijen nakon što je osumnjičena kriminalna grupa prvobitno iskopala tunel dug 30 metara od jednog stana u Njegoševoj ulici u Podgorici do suda, kazali su iz Akcije za socijalnu pravu (ASP).
Prema navodima crnogorskog Dana, iz ASP rekli su da podgorički Viši sud ne poseduje interni pravni akt, poput pravilnika ili sličnog dokumenta, kojim bi detaljnije regulisao način pohranjivanja dokaza i sudskih predmeta.
– Sudski poslovnik prepoznaje priručnu arhivu, koja je u sastavu sudske pisarnice i gde se završeni predmeti mogu držati najduže dve godine, nakon čega se predaju opštoj arhivi zajedno sa odgovarajućim upisnicima – rekli su iz ASP, a prenosi Dan.
Oni su kazali da je ta arhiva zajednička za sve vrste spisa i da se drži odvojeno od sudske pisarnice u posebnoj prostoriji. Kako su iz ASP dodali, Sudski poslovnik propisuje način zavođenja, evidencije, upisa sudskih predmeta, kao i stavljanje u arhivu.
Foto: Vlada Crne Gore
Prema njihovim rečima, poslovnik samo opštom formulacijom prepoznaje obavezu sudova da “predmeti moraju biti zaštićeni od vlage i požara i obezbijeđeni od oštećenja, uništenja i krađe”, bez ikakvog detaljisanja o uslovima, koje moraju zadovoljiti prostorije za pohranjivanje predmeta i dokaza, ili njihovom obezbeđivanju.
Oni su naveli da je javnost nedavno, a nakon objave informacija o provali u depo Višeg suda, imala priliku da vidi gomile razbacanih i nagomilanih predmeta u toj prostoriji, koja je bez ikakvog video nadzora.
Foto: Vlada Crne Gore
Oni su naveli da su im iz Višeg suda, u odgovoru koji potpisuje predsednik tog Suda Boris Savić, kazali da “još nije završen popis svih predmeta i dokaza, koji su se nalazili u arhivi-depou ovog suda”. Takođe, navedeno im je iz Višeg suda da nemaju dokument koji bi sadržao broj ukupno pohranjenih spisa po broju spisa i broju dokaza.
– Prema Sudskom poslovniku, završeni predmeti sređuju se u arhivi po vrsti predmeta i po rednim brojevima spisa pojedinih upisnika u posebne fascikle, na čije se omote stavljaju skraćena oznaka i godina predmeta, kao i redni brojevi predmeta, dok se na police u arhivi postavlja jedan ili više uočljivih natpisa šta je na njima složeno – kazali su iz ASP, a prenosi Dan.
”
>
printscreen rtcg
Pogledaj galeriju
Printskrin RTCG