Miroslav Aleksić, osnivač Narodnog pokreta i jedan od lidera opozicije koji sebe predstavlja kao velikog borca protiv korupcije i poštenjačinu, dok je bio na vlasti u Trsteniku je sa suprugom Marijom i tastom Ljubišom Kneževićem napravio šemu uz pomoć koje su godinama zgrtali milione.
Danas ćemo pomenuti samo neke sumnjive poslove, a narednih dana biće reči i ostalim saznanjima.
Pod maskom raznih projekata oko 55 miliona dinara se iz budžeta Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) u kojoj je radio Knežević prelilo u Fond za unapređenje ljudskih resursa, tj. u njihovu privatnu organizaciju, a tačnije u njihov kućni budžet!
Kako se saznaje, ta mreža muljanja i malverzacija bazirala se ponajviše na angažovanju ljudi za javne poslove po stranačkoj liniji (G17), fiktivnim obukama, podizanju gotovine za navodne troškove prevoza sa računa u bankama, a te pare pomenuti zaposleni nikada nisu videli, i tako dalje… Da je sve to dobro isplanirano, prema informacijama našeg lista, pokazuje i šokantna činjenica da je Ljubiša Knežević, u to vreme jak kadar stranke G17, koju je vodio Mlađan Dinkić, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje radio posao za koji nije bio kvalifikovan. Ali koga briga, važno je da su i on i zet umeli da se obogate na leđima naroda.
Pet milionskih ugovora za manje od godinu dana
Čak pet ugovora potpisano je od 29. aprila 2011. do 17. aprila 2012. između NSZ i Fonda za unapređenje resursa građana.
Tim ugovorima prethodile su preporuke lokalnog saveta za zapošljavanje, na čijem je čelu bio Knežević, da treba angažovati baš fond njegovog zeta i ćerke, koji je on osnovao i onda napustio (kao) kada je prešao u NSZ .Redom: prvo je 29. aprila 2011. godine potpisan ugovor vredan 3,9 miliona dinara, zatim novi 4. maja (2,06 miliona), pa 15. juna (9,4 miliona), onda 28. februara 2012. godine (4,6 miliona) i konačno 17. aprila 2012. godine (4,2 miliona).
Knežević je, naime, u NSZ zaposlen 5. marta 2008. Odmah je raspoređen na poslove šefa trsteničkog Odseka za posredovanje u zapošljavanju, iako tada nije imao položen ispit za rad u zapošljavanju koji je obavezan. Još šokantnije je to što je Aleksićev tast punih šest godina, sve do 2014, kada je konačno položio pomenuti ispit, radio bez neophodnih kvalifikacija. Sve je to, kako kažu naši upućeni sagovornici, omogućilo da na poslovima angažovanja radnika na javnim radovima bude favorizovana privatna organizacija Fond za unapređenje resursa građana, koju je Knežević osnovao 2005. U međuvremenu, nakon što je prešao u NSZ napustio je Fond, ali je, prema izjavama Trsteničana, i te kako u njemu ostao aktivan, zajedno sa Aleksićem i njegovom suprugom, svojom ćerkom.
Veliki je broj krajnje sumnjivih poslova koji su realizovani sledećih godina.
Sve vreme dok je tast bio u NSZ, gde se, kažu oni koji su radili sa njim, za sve pitao vezano za angažovanje ljudi sa područja trsteničke opštine, Aleksić je u privatnom fondu koji je od NSZ dobijao milionske uplate bio ovlašćen da raspolaže novcem sa bankovnih računa Fonda za unapređenje resursa građana.
Muljaža sa kvalifikacijama
Veoma je zanimljiva i prevara sa prijavljivanjem nižih kvalifikacija od stvarnih angažovanim radnicima. Tako je Aleksićev fond ostvarivao dodatne bodove prilikom rangiranja prijava, pošto se dodatno vrednovalo zapošljavanje ljudi sa najnižim kvalifikacijama. Uprošćeno rečeno, angažovanima je fond veštački smanjivao kvalifikaciju, odnosno sve ih prijavljivao kao da imaju završenu samo osnovnu školu. To je, naravno, moglo da bude lako provereno u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, međutim, kada se zna da su svi papiri stizali upravo kod Aleksićevog tasta Ljubiše Kneževića, jasno je kako ništa nije otkriveno.
Ako se pitate zašto je to važno, evo jednog od odgovora. Između ostalog, zato što je, prema podacima NSZ 2008. godine, Aleksićevom fondu u dva navrata prebačeno ukupno 1.100.000 dinara (660.000 u prvoj tranši i 440.000 u drugoj), a na ime troškova prevoza za dolazak i odlazak sa posla angažovanih lica. Taj novac kasnije je u gotovom podignut iz banke. Angažovani radnici, međutim, ni dinar nisu dobili na ime troškova prevoza. Da, dobro ste pročitali, Nacionalna služba je prebacila novac Aleksićevom fondu, taj novac je podignut u gotovom, ali do zaposlenih nije stigao, kako je posvedočilo nekoliko desetina njih, od ukupno 100, koliko ih je bilo angažovano.
Neke od isplata Aleksićevom fondu
17. april 2012. 4.277.716
12. april 2012. 11.876.825
28. februar 2012. 4.537.899
15. jun 2011. 9.407.176
4. maj 2011. 2.060.204
29. april 2011. 3.954.141
29. jun 2009. 9.284.060
29. jun 2009. 9.328.955
* u dinarima
– Ni ja ni kolege nismo dobili ni dinara na ime prevoza. Posle se ispostavilo da je tih 2.200 dinara mesečno za svakog od nas, uredno isplaćeno fondu koji nas je angažovao po ugovoru sa nacionalnom službom. Mislim da nije teško pretpostaviti kod koga je novac završio – rekao je jedan od ljudi koje je Aleksićev fond angažovao.
Isti slučaj dogodio se i sa novcem za prevoz koji je fond dobio od NSZ sledeće, 2009. godine, kada naknada od 2.355 dinara mesečno takođe nije stigla do radnika.
Idemo dalje… Još jedan upečatljiv ugovor NSZ i Fonda za unapređenje resursa građana datira iz 2008. U junu te godine potpisan je sporazum o obuci nezaposlenih osoba. Tada je potpisan i ugovor o pružanju usluga za buduće negovateljice sa preduzetničkom radnjom „Ekstra tip top“ iz Trstenika. Ugovorom je predviđeno da radnja realizuje obuku za 50 negovateljica, koje učestvuju u projektu “Nega starih i invalidnih lica”. Jedan od potpisnika je upravo Miroslav Aleksić. Šta se, međutim, događa. Fond u nekoliko tranši isplaćuje celu predviđenu sumu od 400.000 dinara, ali u dokumentaciji nema ni jednog jedinog bližeg podatka o tome gde je i kada obuka sprovedena. Nema ni imena onih koji su je navodno pohađali.
Da tu nisu baš čista posla, govori i činjenica da je u privatnim razgovorima Bratislav Staničić, koji je kao ovlašćeno lice radnje “Ekstra tip top” potpisao ugovor sa Aleksićem, kasnije pričao da ta radnja nema ni ljudstva ni kapaciteta da sprovede obuku tog tipa. Pričao je, što je posebno zanimljivo, i da je ugovor, očigledno fiktivan, potpisao na zahtev Ljubiše Kneževića, Aleksićevog tasta.
Bratislav Staničić, inače, pojavljuje se u još jednom krajnje sumnjivom poslu dve godine kasnije. Te 2010. godine, kada su izvođeni javni radovi od strane Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Trstenika i JKSP „Komstan“, direktor direkcije je bio Miroslav Aleksić, a direktor “Komstana” Staničić.
Sličnih priča je još mnogo i njihove detalje čitaćete narednih dana. Ono što je za većinu karakteristično je podizanje novca u gotovini sa računa, nepotpuna ili nepostojeća dokumentacija, koja budi ozbiljnu sumnju da je mnogo toga rađeno fiktivno. Jedino su, izgleda, uvek stvarne bile isplaćivane pare. One iz budžeta Nacionalne službe za zapošljavanje, koje su prebacivane privatnom fondu Aleksića i njegovog tasta i onda netragom nestajale.
Politika
Amerikanci okom, oni skokom! Čim su šefovi iz Vašingtona preko NDI to naredili predstavnici bivšeg režima požurili su da prave jednu izbornu listu protiv Aleksandra Vučića!
sledeća vest