Konflikt Izrael-Hamas, okarakterisan kao “događaj crnog labuda” (metafora za iznenadni događaj sa dalekosežnim posledicama prim. aut), na tržištu nafte ima potencijal da podigne cene nafte na 150 dolara po barelu. Ova mogućnost je i više nego realna zbog rata u Gazi, a posebno u vezi sa Iranom.
Nije tajna da Iran podržava Hezbolah i da mu dostavlja napredno oružje, što dodatno produbljuje sukob. Štaviše, uticaj Irana na Hezbolah mogao bi da otvori drugi front protiv Izraela, što bi verovatno izazvalo izraelske udare na Iran. Kao odgovor, Iran bi mogao da odluči da zatvori Hormuški moreuz, vitalni globalni naftni prolaz. Takav čin bi poremetio snabdevanje naftom, što bi dovelo do skoka cena i doprinelo inflaciji kroz povećanje troškova energije.
Iako neki analitičari tvrde da je ovaj buran događaj ima ograničen uticaj na globalne cene nafte i širu ekonomiju, stvarnost je daleko složenija, analizira RT.
Nakon napada Hamasa na Izrael, cene nafte su u početku skočile, da bi se do kraja dana povukle. Međutim, kako se kaže, izgled može da vara. Sukob između Izraela i Hamasa, po svojoj nepredvidivosti, liči na događaj “crnog labuda”, termin koji je skovao Nassim Nicholas Taleb da bi opisao nepredviđene događaje koji imaju dubok uticaj na tržišta i društvo.
Sukob Izraela i Hamasa izgleda daleko od prolaznog, i već se širi daleko van granica Gaze. Ako ova situacija eskalira na regionalnom nivou, poremećaj u snabdevanju energijom mogao bi da gurne cene nafte na zlokobnih 150 dolara po barelu, što bi izazvalo inflaciju i ekonomski kolaps u SAD i u EU.
Svet je već bio svedok žestokih geopolitičkih turbulencija koje su izazvale šokove na naftnim tržištima. Rat Jom Kipura 1973. godine, burno poglavlje u istoriji bliskoistočnih sukoba, jedan je od takvih primera.
Podsetimo, nakon zahteva predsednika Niksona 19. oktobra 1973 da Kongres stavi na raspolaganje Izraelu 2,2 milijarde dolara hitne pomoći za rat Jom Kipur, Organizacija arapskih zemalja izvoznica nafte (OAPEC) je uvela embargo na naftu Sjedinjenim Državama. Embargo je zaustavio američki uvoz nafte iz zemalja OAPEC-a, što je značajno promenilo globalnu cenu nafte. Gotovo je učetvorostručilo, sa 2,90 dolara po barelu pre embarga, na 11,65 dolara po barelu u januaru 1974. U velikim centrima kao što je Njujork, ovaj skok je bio zapanjujući – cene su se učetvorostručile, skočile su za otprilike 300 do 400 odsto u zavisnosti od vrste sirove nafte. Ova seizmička promena se osetila širom sveta, utičući na ekonomije daleko izvan američkih obala.
U martu 1974, usred neslaganja unutar OAPEC-a o tome koliko dugo treba da se nastavi embargo, on je zvanično ukinut. Međutim, više cene nafte su ostale na snazi.
Usred ove energetske bure, pojavilo se ključno pitanje – kako bi Sjedinjene Države odgovorile na ovu naftnu krizu, posebno ako bi se aktivno uključile u tekući sukob? Samo razmišljanje o umešanosti SAD verovatno bi izazvalo snažnu reakciju Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), koja bi se mogla manifestovati kao embargo na naftu, koji cilja ne samo na Sjedinjene Države, već i na Evropu.
Ormuški moreuz, pomorska raskrsnica od ogromnog značaja, ima ključnu poziciju na globalnom tržištu nafte. Otprilike jedna šestina svetske nafte i trećina tečnog prirodnog gasa prolaze kroz ovaj uski moreuz. Iran kontroliše sedam od osam ostrva, održavajući vojno prisustvo na svakom. Ovo strateško pozicioniranje daje Iranu moć da potencijalno poremeti nesmetan prolaz nafte, što je perspektiva sa dubokim implikacijama na globalnu energetsku bezbednost.
Zatvaranje ili značajan poremećaj Ormuškog moreuza, zajedno sa ruskim embargom na naftu i gas, doveo bi do toga da cene nafte i tečnog prirodnog gasa dostignu neviđene visine. Situacija postaje još nesigurnija jer smo svedoci zatvaranja ključnih gasovoda koji isporučuju ruski gas u Evropu. Zato i sukob Izraela i Hamasa predstavlja značajnu pretnju energetskoj bezbednosti u Evropi, posebno pošto se ruske isporuke gasa suočavaju sa preprekama.
SAD su poočene iskustvom na energetsku krizu 1973. godine napravile strateške rezerve nafte upravo kako bi bez velikih trauma izlazile iz ratova i kriza? Međutim, uprkos njihovoj nameni, Bajdenova administracija je dosledno iscrpljivala strateške rezerve nafte (SPR) bez namere da dopuni potrošene rezerve. Reč je bila o proračunatoj strategiji za podrivanje Rusije?
Ali, onda je izbio rat Izraela i Hamasa i on sada zauzima centralno mesto. Šta bi moglo poći po zlu? Uzmite u obzir, na trenutak, predstojeći potres kad je reč o ceni nafte kada Bajdenova administracija odluči da dopuni strateške rezerve nafte.
U ovoj naftnoj odiseji, gde se spajaju geopolitika, nedostatak dovoljnih investicija i uspon supersila u razvoju, put do 150 dolara nije pitanje „ako”, već „kada”. Scena je postavljena, igrači su na pozicijama, a svet željno iščekuje sledeći čin u ovoj zadivljujućoj drami, sa potencijalom za događaj crnog labuda koji raširi krila.
TO JE TO
Milijarder Ilon Musk rekao je u ponedeljak da misli da bi vojni sukobi na Bliskom istoku i u Ukrajini mogli da prerastu u treći svetski rat i sugerisao da američka vojna moć nije ono što je nekada bila u poređenju sa drugim globalnim silama.
sledeća vest