Sava Lisovac (34) i Dragoljub Gutić (29) su u decembru 1967. počinili razbojništvo kakvo u Beogradu nije zabeleženo od kraja Drugog svetskog rata.
Gutić je bio propali student Ekonomskog fakulteta i ne mnogo uspešniji kockar. Zbog ovog poroka i izbegavanja vojne obaveze, dva puta je završio u zatvoru, gde je ukupno odležao dvadesetak meseci.
Na robiji se upoznao sa Lisovcem, ocem jednog deteta, višestrukim povratnikom osuđivanim za teške krađe, razbojništva, nasilje i falsifikate, zbog čega je imao skoro devet godina zatvorskog staža.
Ukrali više stotina hiljada evra
Može se pretpostaviti da je Lisovac prvi došao na ideju o velikoj pljački, ali dokaza za to nema. Ideja je bila da se presretne kurir “Robnih kuća Beograd”, koji svakog dana u običnoj tašni nosi i do 100.000 dinara (suma po vrednosti ravna stotinama hiljada evra danas) bez pratioca i oružja.
Od kraja rata 1945. do te 1967. godine nikome nije padalo na pamet da pljačka blagajnike i banke. Samo se upadalo u stanove, džeparilo i ubijalo iz strasti ili niskih pobuda. Takva je situacija s kriminalom bila.
Za bekstvo im je bio potreban automobil, ali izgleda da njih dvojica nisu bila vična obijanju vozila pa su s lakoćom, koju na sudu nisu umeli da objasne, doneli odluku da ubiju nekog taksistu. Tako su 7. decembra 1967. obojica sela na zadnje sedište vozila Tiosava Jankovića.
Jedan od njih, na sudu su se međusobno optuživali i to je bila jedina razlika u njihovoj odbrani, ispalio je metak u nesrećnog vozača. Odvezli su se do Fruške gore i, pošto su ga opljačkali, telo ubijenog bacili su u neki bunar kod Čortanovaca.
Tada je prvi put na prostorima bivše Jugoslavije ubijen taksista na poslu.
Sutradan, 8. decembra, Lisovac i Gutić su na Novom Beogradu presreli kurira “Robnih kuća”, teško ga povredili i oteli mu pare, pa se dali u beg. Štampa je pisala o “čikaškom slučaju gangsterizma”, taksisti su demonstrirali i sva je policija dignuta na noge.
Pogubljeni u podrumu CZ-a
Vrlo brzo otkriven je njihov identitet, a uhapšeni su 1. februara 1968. u Bosni i Hercegovini, u Zenici. Već u decembru 1968. Vrhovni sud je potvrdio smrtne kazne za obojicu, iako su do poslednjeg trenutka krivicu za ubistvo prebacivali na onog drugog.
Sud je, zbog kriminalne Lisovčeve prošlosti, poverovao Gutiću, ali je i njega osudio na smrt kao saizvršioca. Streljani su u februaru 1969. u posebnoj podrumskoj prostoriji Centralnog zatvora u Beogradu. Bilo je to poslednje izvršenje najteže kazne u našem glavnom gradu.
Ne ponovilo se
Meštanin Karavukova Johan Drozdek (31) silovao je i ubio 10. novembra 1987. godine devojčicu Ivanu Salijević iz istog mesta, koja nije napunila ni šest godina. Streljan je 1992. godine.
sledeća vest