Ako se pitate koja je poenta pomeranja kazaljki, odgovor je – da bi se bolje iskoristilo dnevno svetlo.
Ideja o uvođenju ukaznog letnjeg vremena zasnovana je na astronomskoj okolnosti da u januaru sunce izlazi oko 8 sati, a zalazi oko 16, dok u julu, kad je dan znatno duži, izlazi pre 5, a zalazi posle 21 sat. Budući da ljudi svoje dnevne aktivnosti započinju u isto vreme tokom cele godine, obično oko 7 sati, sredinom leta se tako „gubi“ skoro dva sata dnevnog svetla.
Sama ideja da se pomeranjem sata stvori privid dužeg dana stara je više od 200 godina, ali nestašica uglja širom Evrope naterala je Nemačku i njenog saveznika Austrougarsku da tokom 1916. godine tako počnu da štede energiju, a to su uskoro učinile i ostale zemlje.
Neke su posle 1918. godine napustile ovu praksu, samo da bi joj se ponovo vratile tokom naftne krize 1970-tih.
Foto: Pixabay
Upitan je i uticaj pomeranja sata na ekonomiju – dok ugostiteljstvo i turizam imaju koristi od dužeg dana leti, poljoprivreda je tradicionalno protiv toga zbog problema koje stvara u muženju krava, žetvi itd.
Danas na svetu čak 110 od 192 države koristi letnje ukazno vreme (daylight saving time). Ono se ne koristi u Kini, Japanu, Južnoj Koreji i širom afričkog kontinenta, gde ova mera nikad nije stekla širu popularnost.
Letnje računanje vremena u bivšoj Jugoslaviji uvedeno je 27. marta 1983. godine.
#Zašto #pomera #sat #Evo #kako #došlo #zimskog #letnjeg #računanja #vremena