Dvadesetdevetogodišnji Stefan Đorđević iz Lebana bio je zdrav mladić sve dok ga kobna nesreća 2012. godine nije pretvorila u invalida.
Lavovska borba traje već deset godina, a Stefanu je sada potrebna naša pomoć kako bi nastavio lečenje u inostranstvu.
Sredstva su potrebna za operaciju, putne troškove i troškove smeštaja u toku lečenja, laboratorijske analize, specijalističke preglede i rehabilitaciju u Nemačkoj.
– Potrebno mi je 88.000 evra ja sam uspeo da skupim 50.000, ali mi fali jos 38.000. Nema kome se nisam obratio ili su me odbili ili su prećutali. Moja mama je u stanju i da proda bubreg ako treba, mi drugog izbora nemamo – rekao je Stefan
Foto: budi human
Kada je krajem 2012. godine pao sa zgrade visine četiri metra povredio je četiri pršljena. Iako je Stefan tada osetio jake bolove, kako kaže, nije ni slutio da će ostati nepokretan.
– Pao sam sa zgrade koja je visine četiri metra, a u tom trenutku pronašli su me drugovi koji su me odmah ugurali u auto i odvezli u bolnicu. Nakon pregleda saopšteno mi je da sam zadobio kompresivnu frakturu pršljenskih tela Zh12 i L1 praćenu paraplegijom. Od tada mi se menja ceo život i počinje borba – započinje priču Stefan Đorđević za Informer.rs
Sa samo devetnaest godina ovaj mladić shvatio je da je pred njim i njegovom porodicom težak put, ali od borbe za ozdravljenjem nije odustajao.
– Imao sam tri operacije u našoj zemlji. Jednu na Kliničkom centru, drugu i treću na VMA. Prva operacija nije dobro prošla. Onda sam 2014. godine imao tu drugu operaciju, gde je doktor sa VMA morao da vadi fragmente koji su postavljeni prilikom prve operacije, pa je treća operacija urađena 2015. godine – priča naš sagovornik koji osim što je nepokretan svakodnevno trpi i velike bolove.
– Osuđen sam na bol, pijem izuzetno jake lekove i analgetike, ali i čak kada ih popijem, bolovi su i dalje tu. Ja imam pokrete, mogu da pomeram obe noge, ali ne mogu da hodam sam, šetam sa hodalicom i koristim aparate za noge koji mi pomažu da hodam. Mogu i da sedim, da spavam, ali uvek osećam bolove, 24 časa pijem lekove. Nekad mi dođe da ne mogu više da izdržim, godinama to trpim, a doktori jednostavno ne znaju kako da me reše tolikog bola – opisao je mladi Stefan svoje teško stanje.
Stefanu majka najveći oslonac
Da je pomoć porodice u teškim životnim situacijama najvažnija potvrđuje i Stefanova priča koji kaže da bez majke ne bi izdržao sve što ga je snašlo.
– Majka je uz mene, imam samo nju, otac je davno umro. Od 2001. godine smo nas dvoje sami, ali imam i prijatelje koji su uvek tu uz mene. Ja sam mentalno jak, majka mi najviše pomaže i ona je uvek tu uz mene, uvek izguramo dan zajedno, naša snaga je u tome što smo oboje mentalno jaki. Ne predajemo se, borimo se, verujemo da mogu da se oporavim i da mogu da se rešim bola, što je meni najvažnije. Ali ne odustajem ni od toga da mogu da prohodam, verujem snažno i u to – kaže Stefan.
#Pomozite #Stefanu #prikupi #neophodna #sredstva #operaciju #Mama #stanju #proda #bubreg #ako #treba