Istraživanje je utvrdilo da svakodnevna, čak i kratkotrajna, umerena fizička aktivnost ima višestruke koristi za zdravlje.
Umerena fizička aktivnost podrazumeva hodanje, lagane vežbe, trčanje, ali i obavljanje kućnih poslova. Ako se obavlja 22 minuta dnevno zaista može da ublaži negativne posledice koje dugo sedenje ima po zdravlje.
Istraživanje je još pokazalo da je rizik od preuranjene smrti veći kod ljudi koji duže sede pred televizorom ili u kancelariji. Istovremeno je utvrđeno da umerena fizička aktivnost otklanja taj rizik.
Primeri umerene aktivnosti su veoma brzo hodanje (6,5 km/h ili brže), intenzivno čišćenje kao što je pranje prozora, vožnja bicikla brzinom od 16-19 km/h ili igranje badmintona. Intenzivna aktivnost uključuje i planinarenje, trčanje brzinom od 9,5 km/h ili veću, rad u bašti sa lopatom, brzu vožnju bicikla, igranje fudbala, košarke ili tenisa.
Foto: Shuterstock
U okviru nove studije, objavljene u onlajn verziji “British Journal of Sports Medicine”, stručnjaci su analizirali podatke prikupljene od 11.989 osoba iz Norveške, Švedske i Sjedinjenih Država, starijih od 50 godina, od kojih su polovina bile žene.
Istraživanja su pokazala da umerena fizička aktivnost 22 minuta svakog dana neutrališe negativne posledice sedećeg načina života i eliminiše rizik od prerane smrti usled dugotrajnog sedenja.
Autor istraživanja Edvard Sagelv sa norveškog arktičkog univerziteta rekao je da su naučnici kroz studiju otkrili da je veći rizik od prerane smrti primećen samo kod one grupe ljudi koji su sedeli duže od 12 sati dnevno.
To se odnosi na.bilo koju vrstu sedenja, od sedenja za kancelarijskim stolom do dugog gledanja televizije.
Foto: Shuterstock
– Studija je pokazala da svaki minut umerene do intenzivne fizičke aktivnosti smanjuje rizik od prerane smrti. To znači da je i ovaj rizik bio manji kod ispitanika koji su vežbali manje od 22 minuta dnevno, na primer 10 minuta. I to je bilo korisno. Ali umerena do intenzivna fizička aktivnost u trajanju od 22 minuta eliminisala je veći rizik od prerane smrti usled sedentarnog načina života. Dakle, ako vežbate 22 ili više minuta dnevno, neutrališete vreme koje ste proveli dugo sedeći. Naravno, što više vežbate, to je bolje i korisnije za vaše zdravlje – rekao je Sagelv.
On je naveo i jednostavne mere koje vam mogu pomoći da manje vremena provedete sedeći.
– Ustajanje i odvajanje od računara u redovnim intervalima, odlazak u šetnju ili pauzu za pripremu zdravog obroka načini su da budete aktivni tokom dana. Ovakve jednostavne aktivnosti mogu vam pomoći da regulišete težinu, snizite krvni pritisak i poboljšate mentalno zdravlje – rekao je Sagelv.
#Samo #minuta #fizičke #aktivnosti #dnevno #umanjuje #negativne #posledice #dugog #sedenja