Predsednik Venecuele Nikolas Maduro pozvao je parlament zemlje da donese zakon za zaštitu sporne teritorije Gvajana-Esekibo, kojim bi se zapadno od reke Esekibo osnovala nova venecuelanska država i najavio hitno aktiviranje plana socijalne pomoći za celokupno stanovništvo ovih krajeva, popis i izdavanje dokumenata.
– Jedan od glavnih ciljeva organskog zakona o zaštiti Gvajane-Esekiboa je da se ostvari ovo rešenje koje je san mnogih generacija Venecuelanaca i da se jednom zauvek formira država Gvajana-Esekibo, 24. država Venecuele – rekao je Maduro tokom sednice Federalnog saveta vlade.
Kao privremenu zakonsku meru za integraciju novog regiona Maduro je predložio predsednički ukaz o uspostavljanju „Zone integralne odbrane Gvajana-Esekibo“, čiji će tekst biti objavljen u sredu u službenom listu.
Maduro je, takođe, pozvao naftne kompanije koje posluju u nedelimitiranom moru da prestanu sa radom u roku od tri meseca, ali je dodao da je otvoren za pregovore.
Takođe je predložio širokom krugu sunarodnika da razmotre i uspostave strogo pravilo o zabrani rada sa kompanijama koje rade na pomorskim naftnim platformama po koncesijama koje je izdala Gvajana.
Venecuelanska nacionalna naftna i gasna korporacija, PDVSA, dobila je od predsednika naredbu da odmah uspostavi regionalnu poslovnicu PDVSA-Esekibo i odmah počne da izdaje operativne dozvole za istraživanje i razvoj nafte, gasa i rudnika širom Esekiba.
Venecuela već dugo smatra da ima pravo na taj region, za koji tvrdi da je bio unutar njenih granica tokom španskog kolonijalnog perioda. Time se odbacuje odluka međunarodnih arbitara iz 1899. godine koja je postavila trenutne granice, kada je Gvajana još bila britanska kolonija.
Šta će se dalje dešavati?
Rezultat glasanja bio je očekivan u Venecueli, iako će njegove praktične implikacije verovatno biti minimalne, kažu analitičari. Kako piše CNN, za stvaranje venecuelanske države na prostoru Esekiba male su mogućnosti. Nejasno je koje korake bi venecuelanska vlada preduzela da bi ostvarila ovaj cilj, a svaki pokušaj sigurno bi naišao na međunarodni otpor. Ipak, eskalirajuća retorika podstakla je kretanje trupa u regionu i zveckanje oružjem u obe zemlje, što je dovelo do toga da gvajanski lideri ambicije Venecuele porede sa ruskom invazijom na Ukrajinu.
– Dugotrajni spor oko granice između Gvajane i Venecuele porastao je do nivoa napetosti bez presedana u odnosima između naših zemalja – napisao je gvajanski ministar spoljnih poslova Robert Persaud u sredu za Americas Quarterly.
Čak i bez sprovođenja referenduma, koji bi zahtevao dalje ustavne korake i verovatnu upotrebu sile, Maduro bi mogao da politički profitira od glasanja.
U oktobru je venecuelanska opozicija pokazala redak zamah nakon što se okupila oko Marije Korine Mačado, bivše poslanice desnog centra koji je napala Madura zbog rastuće inflacije i nestašice hrane, na prvim predizborima u zemlji u poslednjih 11 godina. “Autoritarna vlada koja se suočava sa teškom političkom situacijom uvek je u iskušenju da traži patriotsko pitanje kako bi se umotala u zastavu i okupila podršku, i mislim da je to veliki deo onoga što Maduro radi”, rekao je Fil Gunson, analitičar iz Međunarodne krizne grupe iz Karakasa.
#Rat #jezivih #razmera #samo #što #nije #počeo #Maduro #dao #naređenje #svet #nije #spreman #ovo