Depresija, novčani problemi i usamljenost: Loren deli svoju stranu priče kao digitalnog nomada
Digitalni nomad je postao kultni lik moderne ere rada na daljinu. Reči često dočaravaju sliku profesionalnog pisca ili tehničkog radnika sa računarom, koji vijuga ulicama živopisnog stranog grada ili lupka po tastaturi u kafiću na plaži. Oni vide svet, upoznaju nove ljude, rade u slobodno vreme.
Digitalni nomadi su mnogo različitih vrsta radnika. Neki su slobodnjaci ili nezavisni; neki su preduzetnici koji grade sopstveni biznis; a drugi rade na udaljenim pozicijama sa punim radnim vremenom za kompanije širom sveta. Neki su plaćeni, dok se drugi oslanjaju na ad-hoc prihod.
Podaci stručnjaka podjednako pokazuju da je broj digitalnih nomada rastao tokom poslednjih nekoliko godina, sa ogromnim skokom nakon pandemije Covid-19. Teško je odrediti tačan broj ovih vrsta radnika, ali jedan izveštaj američke konsultantske kompanije MBO partnera za 2022. procenjuje da je broj američkih digitalnih nomada doživeo zapanjujući rast od 131 odsto od 2019. godine, pri čemu se ovi samoopisani nomadi broje u milionima radnika.
Ipak, sve veći broj radnika koji su isprobali nomadski način života izveštavaju da iza Instagram postova podstaknutih lutanjem i ružičastih blogova o putovanjima, stvarnost ovog načina života nije uvek tako glamurozna. Iako je bilo dosta prednosti za radnike koji su isprobali ovaj način života, mnogi takođe kažu da je nedostatak veza uticao na njihovo mentalno i fizičko zdravlje, pa čak i da ih čini siromašnijim na poslu.
Radni odmor (Pixabay)
Kao rezultat toga, neki nomadi su ostavili takav način života iza sebe.
Godine 2011. Loren Džulif je dala otkaz u supermarketu u Velikoj Britaniji da bi videla svet. Pokrenula je web stranicu za putovanja sa ciljem da finansira svoje avanture. Na njeno iznenađenje, počela je da zarađuje dovoljno u roku od godinu dana da postane digitalni nomad. „Oduvek sam volela putovanja. Moj san je uvek bio da vidim što je više moguće zemalja, tako da kada sam taj san ostvarila, bila sam odlučna da ga nikada ne pustim. Istražujući nove zemlje, osećala sam se živim i naučila sam toliko toga – o novim kulturama i sebi – skoro svakodnevno”, kaže ona za BBC.
Zašto ljudi beže od nomadskog načina života?
Nakon pet godina, međutim, uzbuđenje nomadskog načina života širom sveta počelo je da opada. Džulif, koja sada ima 34 godine, opisuje svoje putovanje – u početku idilično i nalik na snove – kao iscrpljujuće iskušenje od kojeg je očajnički želela da pobegne.
Život i rad u pokretu imali su neželjene posledice na njeno mentalno i fizičko zdravlje. „Počela sam da imam napade panike na dnevnoj bazi – one koji su prestajali samo kad god sam zamislila da imam dom“, kaže ona. Odsustvo stabilne zajednice rezultiralo je gubitkom dugotrajnih prijateljstava, što je dovelo do osećanja usamljenosti i depresije. Džulifino zdravlje je narušeno jer je često trpela trovanja hranom i infekcije.
Bez pristupa kuhinji ili teretani, ona kaže da je njen način života bio nezdrav, oslanjajući se na restoranske obroke tri puta dnevno, svaki dan, godinama. I njen lični život je takođe patio: „Nisam imala hobije jer ih je bilo preteško održavati dok sam živela sa rancem“, dodaje ona.
Pored toga, održavanje produktivnosti dok ste u pokretu pokazalo se izazovnim. Pokušaj upravljanja poslom, istraživanje novih mesta i suočavanje sa često nepouzdanim internet vezama postalo je previše zastrašujuće. „Borila sam se da efikasno vodim svoj posao… radila sam dok sam ležala u krevetu jer sam retko imala pristup stolu“.
Prelomna tačka je došla kada su je napadi panike, koje pripisuje svom nomadskom načinu života, naterali da pronađe dom. Nakon što se nastanila u Portugalu i potpisala ugovor o zakupu stana, Džulif je u roku od godinu dana utrostručila svoj prihod. Ona pripisuje poboljšanje konzistentnosti boravka na jednom mestu, a ne stalnog putovanja. Njeni napadi panike su nestali, upisala se u teretanu, počela da kuva zdrave obroke i izgradila solidnu zajednicu prijatelja.
Digitali nomad, posao (Freepik)
Odvajanje od nomadskog načina života bila je teška odluka za Džulif, jer je izgradila svoj identitet oko toga da je digitalni nomad sa punim radnim vremenom. Sve što je radila bilo je usredsređeno na putovanja: vođenje bloga o putovanjima, planiranje budućih putovanja u slobodno vreme i druženje sa prijateljima koji su svi putnici. „Donošenje odluke da prestanem bilo je teško“, kaže ona, „prilično sam se mučila sa učenjem ko sam kao osoba ako nisam putovala sve vreme.“
Idealizovana slika nomadskog načina života
Beverli Tompson, sociolog sa koledža Sijena, SAD, koja istražuje digitalni nomadizam, kaže da mnogi ljudi koji su izabrali digitalni nomadski životni stil nisu bili spremni za nedostatke, delom zato što njihova zajednica često predstavlja idealizovanu sliku putem društvenih mreža i blogova, skrivajući negativni aspekti, kao što su usamljenost, problemi mentalnog zdravlja i finansijske borbe, prenosi BBC.
Ona napominje i da ne polazi svim digitalnim nomadima za rukom da unovče svoj nomdski način života, a naročito kada je reč o onima koji žive od društvenih mreža.
„U potpunosti ste vezani za pasoš koji imate. Morate imati jak pasoš “, kaže Tompson, ističući da slabiji pasoši ograničavaju broj zemalja u koje osoba može putovati bez turističke vize.
Izvor: BIZLife
Foto: Freepik/ Lauren Juliff Instagram
InfoPuls-podeljeno sa izvora-Bizlife
#Loren #deli #svoju #stranu #priče #kao #digitalnog #nomada