Milan Vasiljević (31) iz Beograda, postao je gorštak za vreme pandemije korona virusa. Oduvek je voleo život na selu, a sada svoj san živi i to ne sam, već sa svojom izabranicom Jovanom.
Za Informer.rs Milan otkriva detalje žvota u selu Šatra kod Kuršumlije, odakle su mu koreni. U toj kući, živeli su njegov čukundeda, pradeda i delimično deda, a danas, na starom ognjištu u dubokoj i netaknutoj prirodi ponovo gori vatra, mesi se hleb i životinje šetaju.
– U periodu korone, kada je bilo onog zatvaranja ja sam došao ovde u selo, to je naša kuća, a moj otac i ja smo posadili neko povrđe i vođe, tako da nam, je to bila na početku zanimacija, a sada je moj život – priča nam Milan.
“Šta ćeš ovde, nema ovde ništa”
– To je rečenica koju su mi seljani pričali, ali kada malo bolje pogledate, oni su svi zdravi i srećni, imaju svega, jedu domaću pršutu a ja kupujem onu skupu, i lošu u Beogradu – priča nam.
”
>
Informer/privatna arhiva
Pogledaj galeriju
Informer/privatna arhiva
”
>
Informer/privatna arhiva
Pogledaj galeriju
Informer/privatna arhiva
”
>
Informer/privatna arhiva
Pogledaj galeriju
Informer/privatna arhiva
”
>
Informer/privatna arhiva
Pogledaj galeriju
Informer/privatna arhiva
”
>
Informer/privatna arhiva
Pogledaj galeriju
Informer/privatna arhiva
”
>
Informer/privatna arhiva
Pogledaj galeriju
Svaki dan je, kako kaže, isti.
– Svakodnevnica je ovde ista, ustanem, naložim vatru, skuvam čaj i nahranim životinje, one su prioritet jer ne mogu da trpe gladne. Nakon toga cepam drva za taj dan, jer nisam od onih koji su to pripremili, ovako mi je to svakodnevna obaveza. Ustanem kad želim, legnem kad želim i lepo mi je. Imam svega, i voća i povrća, živine podosta i želim time da se bavim, jer je ovde netaknuta priroda i mislim da je to sjajna ideja.
“Ako si gladan, najbolje spremi sam”
– Na samom početku je bilo teško, imao sam dosta strahova, ali sam naučio sve da radim. Mesim hleb, ložim vatru i kuvam, sve kako treba i hana je ovde mnogo ukusnija, jer se sprema na peći na drva. Mislim se moja majka naviše plašila kako ću ja, kako će njen sin, ali je shvatila da ja mogu sve, a tata je ponosan na mene – pričan ma Vasiljević.
Nije ni slutio da će na selu doći do “pucanja”
– Moram da kažem da je ovde život potpuno drugačiji, ali situacija kada mi je bilo najteže jeste, kada mi se razbole životinje, i to mi se desilo. Ne znam šta da joj radim, nemam iskustva, pa onda ne znam šta ću. Ja inače do grada silazim samo po hranu za životinje i po brašno da mesim hleb, to je sve…i jako je teško zimi, ovde dune vetar i nestane struje, a kada napada sneg, tu sam gde sam, nemam kud…sve su to lepote života na selu.
Mlana je na televiziji i mrežama videla Beograđanka Jovana, a sada žive zajedno i čekaju bebu.
– Ja koristim društvene mreže, to vam je ono kada nema posla i nemam neku zanimaciju, pa se na taj način malo zanimam i pratim dešavanja. Mene je Jovana videla, ona je iz Beograda i javila se. Upoznali smo se i ona je došla ovde, kuća mi cveta, ona se sjajno snašla, uprkos tome što sam ja imao veliki strah kako će ona, a to vam je to, ja verujem da je to bila sudbina. Što se tiče deteta i života ovde, nemamo nikakav strah, čekamo dete i srećni smo – priča za Informer kroz osmeh Milan.
Srbija
Svuda prođi kući dođi, tako bi se moglo reći za Milana Markovića (69), rođenog Beograđanina, koji je grad zamenio za čist vazduh, mir i lepotu.
sledeća vest
#Milan #Beograda #postao #gorštak #Vratio #pradedinu #kuću #selo #Šatra #onda #upoznao #Jovanu #sada #čekaju #bebu