Želeli su me i Crvena zvezda i Partizan, ali me tadašnji predsednik Vojvodine Ratko Bata Butorović nije dao, kaže u intervjuu za Informer nekadašnji fudbaler Ranko Despotović (40).
On je karijeru počeo u Loznici, zatim ga je put odveo do Vojvodine, odakle se otisnuo u inostranstvo. Najviše je boravio u Španiji, gde je nastupao za šest različitih klubova (Mursija, Salamanka, Đirona, Alaves, Kadiz, Marbelja) i gde i danas živi sa porodicom. Imao je epizode i u Japanu i u Sidnediju, a u intervjuu za Informer otkrio je i za čim u karijeri jedino žali.
Foto: Starsportphoto
Je li vam ostala žal što niste igrali u Crvenoj zvezdi ili Partizanu?
– Uvek sam navijao za Vojvodinu. Nikad mi nisu bili bliski ni Zvezda ni Partizan. Zparavo, protiv njih sam imao posebno jak motiv da odigram dobro. Hteli su u nekom trenutku karijere da me angažuju i Zvezda i Partizan. Najpre se javio Partizan, pa od toga nije bilo ništa. Posle me je želela i Zvezda, Gojka Kačara i mene. Nismo hteli ni da čujemo. Tada je klub vodio Ratko Butorović. On je imao politiku da nema prodavanja igrača u Zvezdu i Partizan, nije hteo da jača glavne rivale. Vidim da je sada ta politika promenjena.
Pratite li inače fudbal u Srbiji?
– Kako ne, mada ne stižem da gledam sve utakmice, ali sam upućen šta se dešava. Drago mi je što se nekoliko klubova podiglo kao što su TSC i Čukarički. Hajde da kažemo da je moja Vojvodina tu uvek negde bila pri vrhu. Vidim da se prvi put posle dugo vremena Zvezda i Partizan stvarno bore za titulu. Nije velika razlika, sve je moguće. Rekao bih da Zvezda ima bolji tim. Ne mislim da iko treći može da uzme titulu u Srbiji trenutno.
Foto: Starsportphoto
Gde je fudbal u Srbiji u odnosu na fudbal u Španiji?
Uh, dve različite dimenzije. Pritom, stvarno ne želim nikog da uvredim, i u Srbiji ima fantastičnih igrača, ali fudbal je ovde nekako brži. Španska liga je mnogo napredovala. Samo poredim brzinu i recimo ideju da se reše neke situacije u igri kada fudbaler uđe u šansu. Mi se mučimo, tražimo, a Španci staloženo i istovremeno brzo rešavaju probleme. To je fudbal koji mi se dopada i zbog toga sam odlučio da ovde budem trener.
Kako vam se čini reprezentacija sa Draganom Stojkovićem Piksijem?
– Piksija sam imao čast da upoznam u Japanu. Kakav gospodin. Baš veliki gospodin i šmeker. Ne čudi što je uspeo da podigne igrače, izbori plasman na Svetsko i sad na Evropsko prvenstvo. On je šampion, veliki je bio igrač, znao je da pobeđuje i ume to da prenese na druge. Vreme je da napravimo iskorak na Evropskom prvenstvu. Ako se prođe grupa, može daleko da se dogura. Nikom nije lako kad sve stane u jednu utakmicu, a mi imamo kvalitetne igrače koji mogu u 90 minuta da okrenu sve u svoju korist. Svim srcem uz reprezentaciju.
Ko vam se od domaćih igrača najviše sviđa?
– Dušan Tadić, bez dileme. I zapravo, kad dođe vreme da se on penzioniše, ne vidim ko će da ga nasledi, odnosno ko ima tu lucidnost koju on poseduje. Ta lakoća sa kojom igra… On je iz moje Vojvodine, pa mi je zbog toga jopš draži. Mislim da je prema njemu učinjena velika nepravda u Ajaksu i zbog toga mi je sad drago što je taj klub u rasulu.
Del Pjero mi je bio najbolji saigrač
Ko je najbolji igrač sa kojim ste delili svlačionicu?
– To i nije tako teško. Alesandro Del Pjero. Delili smo svlačionicu u Sidneju. Kakav je to čovek. Miran, tih, nikad ne viče, potpuno svestan da je veliki igrač, ali nikom ne nabija komplekse u smislu “kako to ne znaš”. Svima se trudio da pomogne. A van fudbala, porodica mu je bilo sve. Družili smo se i van terena, malo sam takvih ljudi upoznao u životu.
A igrač protiv kojeg vam je bilo najteže na terenu?
– Možda ćete se iznenaditi, jer niko od velikih zvezda, iako sam sretao mnoge igrače ovde po Španiji. To je čovek koji je uspevao da me udari u skoku istovremeno glavom, laktom i kolenom. Ubijao me je. I ne samo mene, nego svakog protivnika. Korpulentan, jak, a imao je brzinu. Nestvarno. Toliko me je izudarao, da sam se plašio kad bi trebalo da igram protiv njega.
Za čim žalite u karijeri?
– Mnogo mi je žao što nikad nisam dao gol za reprezentaciju. To mi je bila baš velika želja, jer sam patriota i za svoj državni tim uvek bih bio tu. Imao sam čini mi se osam poziva i četiri nastupa, ali nikad nisam dao gol, a voleo bih da sam bio i u tom odabranom društvu.
Omiljeni klub u Španiji?
– Volim sve klubove za koje sam igrao. Recimo, mnogo sam srećan što Đirona ove godine ovako dobro igra i znam da ništa do toga nije došlo preko noći. Oko 15 godina se u klub sistemski ulagalo i iz sezone u sezonu video se pomak. Ipak, za ljude napolju znamo da su to Barselona ili Real Madrid. Ako bi trebalo da biram između ta dva kluba, onda je to Real Madrid. Uvek mi je bio draži Kristijano Ronaldo nego Mesi. Nikad nisam imao dilemu kad je reč o njima dvojici, s tim da je činjenica da su obojica majstori.
Kako gledate na ekspanziju fudbala u Saudijskoj Arabiji?
– Ovde se osim Primere, najviše prate Premijer liga i arapska liga. Tamo fudbal munjevito napreduje i potpuno razumem fudbalere koji reše da pođu tamo. Video sam da je bilo kritika na račun Mitra i Sergeja. Ali svako je tvorac svoje sreće i oni su procenili da će im tamo biti bolje. Mitrović je iskusio Premijer ligu, Sergej Seriju A. Nije današnji fudbal nikako zdrav. Naporno je mnogo, video sam negde neko istraživanje da je veliki broj fudbalera depresivan i nesrećan. Potrebna im je nova inspiracija. Tako da podržavam Mitrovu i Sergejovu želju za promenom.
Foto: Ranko Despotović
Čime se bavite danas?
– Pronašao sam se potpuno u španiji, gde sam igrao za šest klubova. Živim u Mursiji, imam ženu i troje dece i radim kao trener u trećoj španskoj ligi. U jednom malom klubu Karavaka. Nije lako, jer imamo skroman budžet. Neki klubovi iz nižeg ranga takmičenja imaju jači budžet od nas. Pronašao sam se ovde, jer mi se dopada i zemlja i klima i njihov način života i igranje fudbala.
#ranko #despotović #vojvodina #Informer.rs