Da se meteorološko vreme često ne poklapa s astronomskim početkom zime podsetili smo se kada su se već krajem novembra Pešter i ivanjički kraj borili sa smetovima, a nakratko su se zabeleli i niži predeli Srbije.
Ako je za utehu, zima, koja zvanično počinje 21. decembra, neće biti mnogo hladna, ni topla, pa ni snegovita. Vreme će biti hirovito. U preostalom delu decembra nema na vidiku ledenih dana ni mnogo snega, ali ima kratkotrajnih, čestih naoblačenja s kišom, vetrom i snegom u ciklusima od dva do četiri dana. Između tih perioda pristizaće suvi i hladni dvodnevni periodi s jutarnjim mrazom.
Nedeljko Todorović (Foto lična arhiva)
Slično kao u prvom delu decembra
Ovo je vremenska slika preostalog dela meseca, koju za „Magazin” nagoveštava meteorolog Nedeljko Todorović.
Tokom januara i februara zimski dani nalikovaće decembarskim, ali će za nekoliko stepeni biti hladniji. Očekuju se tri ili četiri snežne epizode u trajanju od po pet do deset dana, uz otapanje belog pokrivača u danima između snegovitih ciklusa, prognozira naš sagovornik.
Na pitanje da li je prognostičare iznenadila zima pre zime, on odgovara da ga lično u ovoj godini ekstremnih vremenskih prilika ništa nije zateklo nespremnog:
– Jedna epizoda ekstremnog vremena nije dovoljna za zaključak da se događa nešto „čudno”. Svako gleda, razmišlja i procenjuje iz svog ugla shvatanja prirode, znanja i iskustva. Međutim, polazna tačka za ocenu vremenskih događanja su instrumentalni podaci zapisani u dnevnicima osmatranja. Odmah da naglasim, ekstremi se događaju gotovo svake godine, manje ili više, pitanje je samo da li nadmašuju ranije epizode ekstremnih prilika, tako da godina na izmaku ne odudara od onih od pre deceniju, dve ili jednog veka. Pored toga, svaka epizoda ekstremnih vremenskih događanja, a naročito cela kalendarska godina, samo liče na neku prethodnu. Ne postoje isti događaji, veoma složeni procesi u atmosferi to ne dozvoljavaju, tako da je svaki vremenski događaj u nekom mestu ili regionu neponovljiv, jedinstven je po svojim osobinama.
I dodaje da narod može da se čudi, jer većina građana nema dovoljno znanja iz meteorologije da bi mogla da oceni neki vremenski događaj. Njihov utisak o značajnosti događaja izgrađuju mediji, a to je nepouzdana slika. Bolju predstavu nepogode stiču oni na čiju se glavu sručila. Ali, i procene onih zahvaćenih nevremenom su subjektivne. Tako, za jedan isti događaj u nekom mestu često se čuje već poznati izraz „da ne pamte” takvo nevreme, a retki su oni koji ocenjuju događaj kao „tako je bilo tada i tada”.
– Malo ljudi, posle nepunih godinu dana, pamti obilne kiše na jugozapadu Srbije u januaru, koje su uzrokovale poplave u kojima je uništena imovina, a bilo je i nekoliko nastradalih lica. Da li se neko seća, sem voćara, da je početkom aprila padao sneg. Na primer, u pojedinim delovima Beograda bilo ga je preko 20 centimetara. Te ekstreme je brzo u zaborav bacilo nekoliko letnjih nepogoda – podseća Todorović.
Ne propušta da prokomentariše letošnje nepogode i činjenicu da su mediji danima brujali o neviđenoj superćelijskoj oluji.
Naglašava i da je nekolicina ljubitelja meteorologije, predstavljajući se lažno kao meteorolozi, ne posedujući ni diplomu ni zvanje za taj posao, imajući pristup medijima, neodmerenim nastupima uznemirila građane.
Ali to „čudo neviđeno” od oluje događalo se oduvek. Ne događa se svake godine u istom mestu zbog toga što je retka pojava. Termin superćelijska oluja poznat je u struci već više od pola veka, dodaje naš sagovornik i podseća kako se unutar takvih oluja, kao prateća pojava, javlja vrtlog orkanskog vetra poznat pod nazivima pijavica ili tornado, da lete krovovi, a šuma posle prolaska tornada izgleda kao da je neko pokosio drveće i napravio trasu za novi put.
Prognoze za određeni dan
– Nadolazeća zima ne bi trebalo da bude ni ekstremno topla ni hladna. Moguće je uraditi prognoze za svaki pojedini dan unapred za celu zimu, ali to nema smisla, jer vremenske prilike ne mogu da se ukalupe u naše modele i želje – poručuje Todorović.
Zima u Srbiji ne počinje istovremeno u nižim i planinskim predelima, sve zavisi od nadmorske visine. Na primer, temperatura na Zlatiboru (1.000 metara) niža je u proseku za četiri-pet stepeni u odnosu na onu u dolinama, a na Kopaoniku (1.715 metara) za osam do devet stepeni.
Češće kiša nego sneg
Za januar i februar ne postoje jaki argumenti ni pokazatelji da bi se s velikom preciznošću prognozirale vremenske prilike. Najverovatnije, dinamika padavina biće slična kao u decembru. Inače, u Srbiji je zimi češća pojava kiše u odnosu na sneg (60 prema 40 odsto). U planinama ima više snega.
– Imajući u vidu ovakvu dinamiku, odnosno promenljive vremenske prilike, vrlo je nezahvalno prognozirati vreme za određeni datum ili za neki određeni kraći period. Zbog toga je od kraja decembra do kraja februara, za određeni datum verovatnoća za sneg vrlo mala , za kišu oko 30 odsto i za suvo vreme do 40 procenata – uzdržano predviđa Todorović.
#Čeka #nas #hirovita #zima