Već sama najava dijaloga o dvojnom državljanstvu i mogućih izmena postojećeg Zakona o crnogorskom državljanstvu dočekana je u delu crnogorske političke javnosti, posebno među snagama starog režima, očekivano, kao – prst u oko.
Iako je predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić pominjući moguće pokretanje ove inicijative, u želji da makar malo ublaži oštricu očekivanog udara sa druge strane, rekao da je skoro bio u Turskoj, da je tamo razgovarao sa crnogorskim iseljenicima, da oni “vole Crnu Goru” i da je iz razgovora sa njima shvatio da bi oni “želeli da dobiju pasoše Crne Gore”, svima u Crnoj Gori odmah je bilo jasno da su u čitavoj priči o dvojnom državljanstvu crnogorski iseljenici u Turskoj najmanji problem, da je kvaka, naravno, na drugoj strani.
Među prvima, na Mandićevu inicijativu koju je ubrzo podržao i Milan Knežević, reagovao je poslanik DPS-a Andrija Nikolić koji je u Skupštini, na premijerskom satu, pitao premijera Milojka Spajića šta misli o mogućnosti “mijenjanja Zakona o crnogorskom državljanstvu”.
Sam Nikolić prokomentarisao je da “zahtevi crnogorskih iseljenika nisu pravi razlozi” i podsetio da je “pre referenduma 2006. tadašnji srpski premijer Vojislav Koštunica evropskom komesaru za proširenje Oliju Renu predao listu 264.000 Crnogoraca koji žive u Srbiji za koje je tražio da glasaju na referendumu o nezavisnosti Crne Gore”.
“Jasno je koja je logika rukovodila Koštunicu. Jednako kao što su naše sumnje opravdane da Andriju Mandića, kao dijela parlamentarne većine, rukovodi ista logika”, rekao je Nikolić.
Nije dugo trebalo, reakcije su stigle i sa druge strane, sa zapadnih adresa, kroz jednostavan zaključak da je “dvojno državljanstvo put ka političkoj dominaciji Srba u Crnoj Gori”.
Kuća svih nas
Politički konsultant Vladimir Dobrosavljević u razgovoru za RT Balkan kaže da verovatno i jeste logično pokretanje te teme u Crnoj Gori u ovom trenutku, odmah po završenom popisu. On dodaje da, međutim, treba praviti razliku između nacionalnog pristupa toj temi i uslovno rečeno političkog kog prosto indukuje činjenica da neko želi da poentira na procesima koji će nakon popisa postati veoma vidljivi a oni su da je broj Srba u Crnoj Gori svesno, jednom vrstom identitetskog inžinjeringa bio minimalizovan prethodnih nekoliko popisa”.
“Sa druge strane ne treba zaboraviti da samo u Srbiji živi više od 250.000 državljana Crne Gore koji više nemaju pravo glasa jer nemaju prebivalište u toj državi ali su rođeni u Crnoj Gori. Činjenica je i da u ovom trenutku, a po nezvaničnim podacima blizu 100.000 građana Crne Gore imaju i pasoš Srbije i pasoš Crne Gore. Iz razloga olakšavanja života građanima, njihove međusobne povezanosti, činjenice su da su Srbija i Crna Gora u mnogo čemu bliske države, koje dele zajedničke interese, imaju zajedničku istoriju, jezički su bliske, identitetski, kulturno, bezbednosno, ekonomski, to je pitanje što bi trebalo da se reši”, mišljenje je Dobrosavljevića.
On, sa druge strane, smatra da bi pitanje dvojnog državljanstva trebalo rešavati u situaciji “kada se identitetske, etničke tenzije u Crnoj Gori potpuno smire i potpuno splasnu”.
“Insistirati sada na tome može izazvati kontrareakciju druge strane, što je u ovom trenutku u Crnoj Gori, posle 2020, posle smene režima Mila Đukanovića, napokon održanog popisa, nepotrebno dizanje tenzija. Dakle, da, ta tema treba da dođe na dnevni red, više je praktičnih razloga da se razgovara o toj temi, ali, treba birati povoljan tajming kada ona neće biti zloupotrebljena i politizovana od strane protivnika”, kaže Dobrosavljević.
U međuvremenu, Milan Knežević, jedan od lidera bivšeg DF-a, rekao je da će sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarati o dvojnom državljanstvu, dodajući da njegova partija ostaje privržena “ideji kuće svih nas, da se pomire pravoslavni Srbi i Crnogorci, da se pomirimo zbog budućnosti naše dece”.
Praktični i pragmatični
Vladimir Dobrosavljević veruje da će prvi i najglasniji protivnici same mogućnosti da se razgovara o toj temi biti pre svega predstavnici starog režima i njihovi sateliti.
“Sa druge strane, pretpostavljam da će protiv biti čak i neki delovi uslovno rečeno nove vlasti koji ne žele da se ta tema otvara i da se rešava. Iz tog razloga treba biti praktičan i pragmatičan, ta tema svakako jednom mora doći na red u Crnoj Gori, zbog interesa građana Crne Gore koji imaju gomile otvorenih pitanja po temi dvojnog državljanstva pre svega sa Srbijom, ali treba birati dobar tajming”, kaže Dobrosavljević.
Komentarišući prve reakcije sa Zapada na Mandićevu inicijativu, naš sagovornik podseća da je politika bivšeg režima u Crnoj Gori dobrim delom nailazila na podršku zapadnih političkih i intelektualnih elita.
“Problemi u emocionalnom odnosu zapadnih političkih elita i nekadašnjih vlasti u Crnoj Gori nastali su kada se u sve umešao kokain, odnosno trgovina kokainom. To je bilo nešto što zapadni saveznici nisu blagonaklono gledali i zato mi od 2017. imamo očigledno potpuno drugačiju politiku prema vlastima Crne Gore. To je period kada počinju da padaju ogromni tovari kokaina prevoženi brodovima pod crnogorskom zastavom, od Filadelfije, Roterdama, Hamburga. Sa druge strane ne treba imati iluziju, većina zapadnih političkih krugova želi nastavak identitetske politike i geopolitičke pozicije kakvu je zastupao nekada DPS, ali bez kriminalizacije i bez kokaina. Ovo što je na neki način tolerisan ulazak srpskih predstavnika u vlast ne znači da je u toku medeni mesec srpskih predstavnika i zapadnih saveznika, već da su zapadni saveznici shvatili da je, kakva god da je situacija, bolje sarađivati sa Srbima nego sa narko kartelima”, kaže Dobrosavljević.
Kakva je procedura
Inače, samo sticanje crnogorskog državljanstva je veoma restriktivno. Propise u sticanju državljanstva donela je 2008. vlast Mila Đukanovića, oni su podrazumevali 15 godina boravka u Crnoj Gori, ali su ovi uslovi 2021. donekle relaksirani odlukom vlade Zdravka Krivokapića, skraćivanjem roka boravka na 10 godina. I tada je bilo žestokih reakcija i u Crnoj Gori i na Zapadu, ocena da bi lakše sticanje crnogorskog državljanstva moglo da se odrazi na strukturu biračkog tela.
Sagovornik RT Balkan očekuje ozbiljnije otvaranje ove teme u Skupštini Crne Gore i moguće donešenje novog zakona “u nekom trenutku”, ali, u ovom – ne.
“Crna Gora i nova vlada sastavljena nakon izbora u junu mesecu sada imaju neke druge prioritete što se tiče posebno socijalne politike, ekonomije ali pre svega borbe protiv organizovanog kriminala i visoke korupcije. Dakle, protiv tog višedecenijskog, simbiotičkog odnosa bivših struktura, narko kartela i donosilaca političkih odluka. To smo dobro videli u ovoj sada dekriptovanoj Skaj aplikaciji u kojoj se vidi da ljudi iz sudstva, tužilaštva, narko kartela, bezbednosnog sektora i vrha vlasti, zapravo između sebe komuniciraju i usaglašavaju planove. I sada je borba protiv toga prioritet novim vlastima i političkim elitama, a kada se stišaju tenzije po tom pitanju, i kada Crna Gora dobije funkcionalne i nezavisne institucije onda se može očekivati da druge teme dođu na red pa i pitanje dvojnog državljanstva”, smatra Dobrosavljević.
Protivnici čak i otvaranja ove teme potenciraju ovih dana da na oko 540.000 birača u Crnoj Gori svaka promena može imati ključnu ulogu u osvajanju vlasti i podsećaju da se u avgustu 2020. rezultat lomio na dve-tri hiljade glasova i da je slično bilo i na izborima 2016. kada je nekoliko hiljada glasova DPS-u donelo još četiri godine vlasti.
Dvojno držaljanstvo u Crnoj Gori po aktuelnim propisima je nezakonito.
#Dug #put #dvojnog #državljanstva #građane #Crne #Gore #Balkan