Teška godina je za nama. Majske tragedije, ostavile su trajne posledice. Ne samo na porodice ubijenih, već na celo društvo. Trauma nije ostala u staroj, poneli smo je u Novu godinu. Neće nas pratiti samo u 2024. godinu, već u svim narednim. Srbija je 3. i 4. maja izgubila 19 života, uglavnom mladih i dece. Ranjeno je 18 ljudi.
U prvoj tragediji udarilo se na školu, mesto koje su roditelji smatrali najbezbednijim za svoju decu. Druga tragedija dodatno je poljuljala poverenje u institucije, jer su ubica, ali i ostali članovi negove porodice od ranije su bili poznati policiji.
Tog 3. maja tačno u 8.40 sati K.K. (13) ušao je OŠ “Vladislav Ribnikar” i iz očevog pištolja ubio deset osoba- devet učeka i čuvara škole. Ranio je još šest osoba – nastavnicu istorije i petoro učenika. Kada je počinio masovno ubistvo imao je samo 13 godina, tako da nije krivično odgovoran.
Trenutno je u psihijatrijskoj ustanovi za decu. Istog dana kada je počinio zločin uhapšen je njegov otac i on se i danas nalazi u pritvoru. Protiv oca i majke dečaka podignuta je optužnica, a suđenje u Višem sudu u Beogradu treba da počne 29. januara.
Samo dan kasnije, 4. maja dogodilo se drugo masovno ubistvo u Duboni i Malom Orašju. Uroš B. pucao je iz automatske puške i u ta dva sela ubio devet osoba, a ranio 12 ljudi. Svi su uglavnom bili mladi i deca. Uhapšen je 5. maja, i to u blizini Kragujevca, u kući svog ujaka. U kući gde je boravio pronađen je arsenal oružja.
Deo našeg identiteta
Psiholog Hana Korać kaže za Euronews Srbija da majski događaji postaju deo našeg identiteta. Kako ćemo to integrisati i kako ćemo se sa tim boriti zavisi od naših kapaciteta, ali i dostupne pomoći.
“Traumatska reakcija može da se ispolji za nekoliko meseci ili nekoliko godina nakon događaja. To što je kalendarski završena godina, što se tiče ličnih procesa ne znači ništa. Neki ljudi su odmah imali reakcije, neki ljudi će imati zakasnele reakcije”, objašnjava ona.
Tanjug/Strahinja Aćimović
Dodaje da je važno da se razgovara o događajima, da imamo svest šta nam se desilo, jer ljudi koji budu imali zakasnele reakcije možda neće ni povezivati to što im se dešava sa 3. i 4. majem.
“Bitno je da shvatimo da to nije događaj koji se dogodio i ušao u istoriju naše zemlje, već događaj koji ima efekat na sve nas koji ovde živimo. Kako će se na nas odraziti zavisi od toga koliko smo bili izloženi, koji su naši lični kapaciteti, imamo li pomoć prijatelja, psihologa”, pojasnila je ona.
A šta je zapravo trauma? Ona objašnjava da je to nagli događaj koji dovede do cepanja, svet postane crno-beo. Više niste u stanju da integrišete događaje koji se dešavaju, potpuno vas izmeste iz važeg načina funkcionisanja, razmišljanja.
“Zapravo, doživeli ste zastrašujuće iskustvo koje vam je probilo sve mehanizme odbrane. Treba puno vremena čoveku da se reintegriše, da shvati da svet nije mesto gde se samo stvari dešavaju, da ne bude hipersenzitivan na sve to se dešava u društvu. Takođe, nije dobro ni kada se ide u drugi ekstrem, kada se ponašamo kao da se ništa nije desilo. To je negacija”, objasnila je ona.
Oporavak od traume
Navodi da je oporavak od traume dugotrajan i indiviadualan, da se ne može govoriti o nekom generičkom rešenju ili sumiranju efekata traume na celo društvo, jer je prošlo malo vremena od kada se dogodilo.
Smatra da o dešavanjima ne treba da se ćuti, da treba govoriti javno o tome. Mora da se pokaže, žrtvama, ali i njihovim porodicama da u zajednici postoje ljudi koji im žele dobro,
koji su dobronamerni prema njima, koji su solidarni, koji žele da im se nađu i razumeju kroz šta prolaze.
Tanjug/Sava Radovanović
Pre majskih dešavanja bila je prisutna opšta stigmatizacija, o mentalnom zdravlju se nije govorilo. Srbija je bila jedna od vodećih evropskih zemalja gde se ljudi najkasnije javljaju za pomoć lekaru.
“Podjednako mora da se vodi računa i o somatskom i o mentalnom zdravlju. Od 3. maja otišli smo u drugi ekstrem, od toga da roditelji kriju da sa detetom nešto nije u redu, do toga da su krenuli masovno da prijavljuju i zovu bolnice i policiju da nešto nije u redu sa njihovom ili drugom decom. Sada je i to počelo da splašnjava. Sada smo došli do toga da ljudi traže odgovore, da žele da osnaže svoje znanje po pitanju mentalnog zdravlja da bi znali na šta da obraćaju pažnju”, rekla je ona.
Ulazimo iz jednog beznađa u drugo
Psihološkinja BIljana Lajović smatra da su majski događaji poraz našeg društva i ljudskosti i da je sve sve što se posle toga dešavalo sve više nas je uvodilo u negativna osećanja.
“Nikako ne uspevamo da izađemo iz toga, da na neki način pomognemo onima koji su izgubili decu, koji su preživeli a ranjeni da ne potonu. Ulazili smo kao iz jednog beznađa u drugo. Sve nam govori da smo u ozbiljnoj društvenoj krizi, u krizi ljudskosti, pozitivnih vrednosti, elementarnog morala. Ne znam za godinu koja je bila ovakva, da idemo iz jednog lošeg u drugo”, rekla je Lajović za Euronews Srbija.
Naglašava da fizički bol prođe, nekako se čovek sa njom izbori, ali duševni bol ostaje. Smatra da su tragedije u Orašju i Duboni mogle da se spreče, da smo imali uređenije društvo i da su institucije radile svoj deo posla.
“Dubona i Malo Orašje su pokazali koliko smo tragični kao društvo. Zar je moguće da su svi zatvaraju oči na tako nešto. Danas je opšti negativizam toliko veliki u društvu da mi se čini da su i to posledice tih događaja”, navela je Lajović.
Dodaje da su neki koraci nakon dešavanja bili primereni, neki su bili ishitreni, neki zakasneli.
Tanjug/Strahinja Aćimović
“Danas svi insistiraju samo na svom mišljenju, niko neće da čuje onog drugog. To je nama problem u društvu. Mislim da niko od nas ne može da razume kolika je bol porodica koje su izgubile decu”, rekla je Lajović.
Podsetila je na narodnu izreku koja se i ovog puta pokazala kao tačna – “Praštaj zlu, štetiš dobru”.
“Kada propustite nešto što nije dobro, što je noapako, vrlo brzo to jača u intenzitetu i donosi štetu. Ne znam kako mi to ne razumemo. Nadam se da možemo kao društvo da se oporavimo, jer je u ljudskoj prirodi da se izađe iz toga, ali da moraju neke stvari da se promene. Moramo da vratimo snagu društvu. Ne državi, već društvu”, zaključila je ona.
Psihološka pomoć svima koji su bili pogođeni majskim dešavanjama bila je dostupna u Dečjem kulturnom centru u Beogradu. Bez uputa i zdravstvene knjižice moglo se doći i razgovarati sa psiholozima. Od maja do 1. decembra 2023. godine imali su više od 1.200 intervencija (razgovora).
Danas se sve veća pažnja posvećuje mentalnom zdravlju, a Hana Korać kaže da je završena jedna publikacija, a još dve se očekuju do februara, koje će biti prosleđene školama kako da se prepoznaju prvi znaci mentalnih poremećaja kod dece, kako da im pomognu da prevaziđu određena iskustva.
“Pokušaćemo na neki način da pomognemo ljudima koji rade sa decom da ih osnažimo i pojačamo njihovo znanje iz oblasti mentalnog zdravlja kako bi mogli oni da se uključe u pružanje pravovremene pomoći”, zaljučila je Korać.
#Može #Srbija #oporaviti #majskih #tragedija #koje #posledice #ostavile #društvo