Kako je nastala izreka da novac kvari ljude? Možemo pretpostaviti da je sled bio ovaj: neko nije imao novac ali je bio drugima dobar; nakon toga je na neki način došao do novca; zatim je promenio karakter i postao pokvaren.
Ko ocenjuje kvarenje njega kao ličnosti? Verovatno oni s kojima se družio dok nije imao novac. Verovatno su oni zaključili da je postao sebičan, da je odbio da im pomaže i pozajmljuje novac, da se otuđio od njih i odrekao ih se. Duboka pretpostavka ove izreke jeste da su oni koji nemaju novac dobri, a oni koji ga imaju loši.
Socijalistički mentalitet
Relativno rano u životu naučio sam da medalja ima dve strane. Kada smo moji drugari i ja bili u ranim dvadesetim, jedan od nas je stekao ogroman novac zahvaljujući porodičnom biznisu koji je pokrenuo njegov otac, socijalistički direktor, a koji su razvili širom tadašnje Jugoslavije. On je nastavio da se druži s nama, a kako smo za razliku od njega koji je radio i odlično zarađivao bili studenti sa skromnim džeparcima, povremeno smo tražili od njega da nam pozajmi po par stotina maraka. I on je to činio. Međutim, niko mu nije vraćao. Kada nije bio prisutan, vodila se priča o tome kako mu nema smisla bilo šta vraćati jer ionako mu taj novac koji nam je pozajmio ništa ne znači, kako ga već ima mnogo. Rezultat je bio da je on počeo da se oseća iskorišćenim, tako da je tiho prestao da se druži s nama. Drugim rečima, „pokvario” se, novac ga je „pokvario”.
Kod nas je i dalje prisutno jedno kolektivno uverenje da su oni koji su imućni ili bogati, bilo pojedinci bilo porodice – neka vrsta lopova. „Nego šta nego su lopovi, od plate nisu mogli toliko zaraditi”, izjavljuje osoba koja ne zna da se bogatstvo ne pravi od plate, nego da je nečije preduzeće ono koje pravi bogatstvo. Iako smo decenijama u kapitalizmu, mnogi i dalje imaju socijalistički mentalitet. Bolje rečeno, mnogi kod nas su finansijski nepismeni.
Finansijska pismenost je veoma važna. Ljudi koji ne znaju kako funkcionišu finansije, pri čemu mislimo na njihove lične finansije, ma koliko bili inteligentni i ma koliko bili obrazovani u drugim oblastima života, u finansijskom smislu će biti relativno neuspešni. A to nije dobro ni za njih, ni za njihove porodice, ni za državu kao celinu. Poznato je da je bogato društvo sastavljeno od bogatih pojedinaca. Ali kako doći do tog ideala, ako je većina građana finansijski nepismena i nemaju razvijenu sposobnost upravljanja novcem.
„Dajte mi novac, pa da vam pokažem kako znam da upravljam njime” – verovatno će pomisliti svaki drugi čitalac. Stav „prvo novac, onda upravljanje” dečji je zato što veliki novac ili neće pasti osobi u krilo ili će pasti, nakon čega će ga osoba potrošiti. Sudbine onih koji su dobili na lutriji, koji su osiromašili nakon što su neko vreme mnogo zarađivali kao svetski poznati glumci, pevači i zabavljači – to potvrđuju. Uspešne finansijske sudbine govore suprotno: prvo naučiti upravljati onim novcem kojim trenutno raspolažete, pa će onda, tokom vremena, imetak narasti. Slovenci su shvatili koliko je važno da se građani finansijski opismene, tako da uče decu u osnovnim školama temeljima finansijske pismenosti. Mali Slovenci brzo nauče šta je dobar kredit, a šta je loš kredit, dok mnogi odrasli Srbi to ne znaju.
Višak koji se lagodno troši
Prirodni odnos prema novcu takav je da je prosečnom čoveku novac važan ako ga nema, ali ako ga ima u onoj količini koja mu je dovoljna da zadovolji svoje potrebe, tada mu novac više nije toliko važan. To je zapravo dečji način mentalnog funkcionisanja prema kojem postoji „potreban” i „nepotreban” novac, to jest „višak” novca koji se lagodno troši. Ako ta osoba u dubini svog nesvesnog ima uverenje da novac kvari ljude, tada će imati doživljaj da što je veći „višak”, to je u većoj opasnosti da se pokvari kao ličnost. Takvo uverenje će joj pomoći da se što pre oslobodi tog viška kako bi izbegla opasnost da se pokvari.
Ako se vratimo na početak i preispitamo tezu da novac kvari ljude, nama je bliža teza da novac pomaže ljudima da pokažu svoj pravi karakter. Kada je neko siromašan, on u drugim ljudima vidi nekoga ko će mu pomoći. A kada se obogati, ljudi mu više nisu potrebni. To je slično onoj izreci da ako želite da saznate kakav je neko – dajte mu moć. Ljudi koji su bahati nakon što se obogate – i ranije su bili takvi, samo su to skrivali. Od više desetina ultrabogatih koje sam tokom života upoznao nijedan nije bio bahata osoba.
#novac #kvari #ljude