Kada domaćice u Vojvodini mese božićnu česnicu, ne treba im ni brašno i kvasac. Potrebne su im kore, orasi, mleko i ulje. Jer, česnica u Vojvodini je slatka.
„Peče se na Badnje veče, a deli ukućanima na Božić, posle ručka. Sam naziv česnica potiče od reči – čest, deo, sreća, jer se lomi na delove, za svakoga ukućanina. Prema verovanju, česnica je uspomena na rođenje Hrista, a veruje se da od ovog hleba zavisi obilatost roda useva. U nju se stavlja novac (onoliko kovanica koliko u domu ima dece). Novac se čuva u kući, na ikoni, do sledećeg praznovanja. Od prethodnih kovanica kupuje se so”, piše u knjizi „Obredni običajni hleb u Vojvodini” Dimitrije Vujadinović, a prenosi Danas.
Ako danas pitate zašto je česnica u Vojvodini slatka, mnoge domaćice će vam reći da je to zbog toga da bi vam i godina bila slatka.
Ipak, u ovom vojvođanskom običaju ipak ima malo više istorije nego lepih želja. A običaj slatkog božićnog kolača potiče još iz vremena Marije Terezije.
Za vreme svoje vladavine, Marija Terezija je uvela posebne poreze. Da bi suzbila neumerenost prilikom proslavljanja svadbi i slava, a po kojoj su Srbi iz Austrougarske bili poznati, Marija Terezija je uvela porez na sečenje slavskog kolača. Rezultat nije bila punija državna kasa, desilo se upravo suprotno. Sa odredbom da se porezi povećaju, javio se inat. Srpsko stanovništvo u Austougarskoj je jednostavno prestalo da mesi obredne kolače, pa nisu plaćali ni porez.
A slatka suva pita sa orasima isečena na delove pre pečenja nije morala da seče, pa se nije plaćao ni porez.
Vojvođanska božićna česnica, slična je baklavi, ali je mnogo lepša. Kore se prelivaju mešavinom ulja i mleka, posipaju mlevenimorasima i šećerom, u nju se stavlja suvo grožđe po želji i preliva se sirupom sa medom kada je pečena.
#Zašto #česnica #Vojvodini #slatka