VELIKI, iliti magareći kašalj (pertusis), u Srbiji je potvrđen kod više od 1.000 ljudi, a samo u Beogradu, u kojem je prijavljena epidemija, zaključno sa 5. januarom on je dijagnostikovan kod 492 osobe.
Foto Shutterstock
Najveći broj obolelih su deca od 10 do 19 godina, i najveći procenat obolelih čine kompletno vakcinisane osobe vakcinom koja u sebi sadrži komponentu protiv velikog kašlja, što znači da ona više ne štiti te da mora da se diže procenat vakcinacije koji uporno pada.
Epidemija velikog kašlja na teritoriji Beograda prijavljena je 19. decembra sa do tada registrovanih 312 obolelih osoba. Zaključno sa 5. januarom 2024. godine prijavljene su 492 obolele osobe, kod kojih je dijagnoza potvrđena iz brisa nazofarinksa, odnosno serloškom analizom uzorka krvi.
Doktor Ivana Begović Lazarević, načelnik Jedinice za imunizaciju Gradskog zavoda za javno zdravlje, navodi da među obolelima najveći procenat (72%) čine deca uzrasta 10-19 godina, sa 353 obolelih, među kojima su najviše zastupljena deca rođena 2011. godine (73) i 2010. godine (67).
– Među bebama, uzrasta od 0 do 12 meseci, obolelo je 42 odnosno 8,5 odsto. Od ukupno 492 registrovane obolele osobe, 348, odnosno 70,7% je kompletno vakcinisano vakcinama koje sadrže komponentu protiv velikog kašlja. Nevakcinisanih je 37 obolelih od kojih su 35 bebe rođene 2023. godine – navodi dr Begović Lazarević.
Prema njenim rečima, najviše obolelih u Beogradu je u Zemunu – 119, zatim na Voždovcu – 69, Čukarici – 50, a na Zvezdari i Paliluli po 42.
– Epidemiološka situacija pertusisa na teritoriji Beograda se prati na dnevnom nivou. Najvažnije mere koje treba sprovoditi kako bi se suzbilo dalje povećavanje broja obolelih je imunizacija sve nevakcinisane i nekompletno vakcinisane dece uzrasta do 13 godina. Svi oboleli treba da se jave izabranom lekaru, izoluju i po potrebi (u zavisnosti od faze bolesti) leče antibiotskom terapijom – napominje sagovornica.
Stručnjaci često posao na klinikama podređuju privatnoj praksi, Foto I. Marinković
Veliki kašalj ili pertusis je akutno zarazno oboljenje izazvano bakterijom Bordetella pertussis. Prvi simptomi se javljaju nakon 7 do 10 dana, a najduže 21 dan, od kontakta sa obolelom osobom.
Adolescenti i odrasli rezervoari zaraze
U tipičnoj slici velikog kašlja prepoznaju se tri stadijuma oboljenja.
– U kataralnom stadijumu su dominantni simptomi i znaci slični prehladi – kijanje, curenje iz nosa, blago povišena telesna temperatura ili odsutnost njenog porasta, blag kašalj, koji traju jednu do dve nedelje. U drugom, paroksizmalnom stadijumu, sa pojačavanjem simptoma i znakova oboljenja iz prvog stadijuma dolazi do značajnog pogoršanja tegoba u smislu intenziteta i učestalosti kašlja sa paroksizmima, naročito tokom noći. Trajanje drugog stadijuma infekcije je jedna do šest nedelja.
– Između napada kašlja osoba ne mora odavati utisak da je bolesna. U poslednjem, rekonvalescentnom stadijumu, koji traje nedeljama i mesecima nakon početka bolesti, postepeno dolazi do povlačenja tegoba i potpunog oporavka obolelih. Najčešća komplikacija velikog kašlja je zapaljenje pluća koja je i najčešći uzrok smrti kod obolele odojčadi. Neurološke komplikacije kao rezultat smanjenog dotoka kiseonika u mozak su konvulzije i encefalopatija. Ostale blaže komplikacije su zapaljenje srednjeg uha, anoreksija, dehidratacija, a kao posledica povećanog pritiska prilikom paroksizmalnog stadijuma dolazi do krvarenja iz nosa, pojave kile i pneumotoraksa – objašnjava dr Begović Lazarević.
Bolest je primarno izazvana toksinom. Bakterija se pričvrsti za trepljasti epitel respiratornog trakta i luči toksin koji izaziva paralizu „treplji“ i inflamaciju i otežano izbacivanje respiratornog sekreta.
Foto Tanjug
– Pertusis je bolest ljudi i nije utvrđeno postojanje drugog rezervoara infekcije. Adolescenti i odrasli su značajni rezervoari Bordetella pertussis za odojčad. U najvećem riziku za ozbiljne komplikacije i smrtni ishod su upravo odojčad mlađa od 12 meseci, koja je nevakcinisana ili nepotpuno vakcinisana. Najznačajniji rezervoari infekcije za odojčad su majke, sa učešćem od preko 30%. Prema rezultatima dostupnih studija, 12-26% odraslih osoba sa produženim kašljem serološki je pozitivno na pertusis i stoga oni predstavljaju značajne rezervoare za dalji prenos infekcije.
– Pertusis je visoko kontagiozno oboljenje. Prenosi se sa obolele na zdravu osobu kapljicama respiratornog sekreta koje se oslobađaju kašljanjem i kijanjem tokom kataralnog stadijuma bolesti, kada su obolele osobe najzaraznije za svoje okruženje kao i u prve dve nedelje posle pojave kašlja. Ređe se prouzrokovač može preneti indirektno preko sveže kontaminiranih predmeta iz okoline obolele osobe, kaže naša sagovornica.
Stečeni imunitet ne traje dugo
Uprkos rezultatima postignutim imunizacijom, veliki kašalj je i danas vodeći uzrok smrti među zaraznim bolestima protiv kojih se sprovodi imunizacija.
– Stečeni imunitet nakon preležane bolesti nije trajan, traje 5 do 10 godina. Pored toga ni vakcinom indukovan imunitet ne traje dugo. Iako je Bordetella pertussis prisutna u svim delovima sveta, najveće stope incidencije su u zemljama sa niskim obuhvatom imunizacijom među mlađom decom (zemlje u razvoju). U razvijenim zemljama najviše obolevaju nevakcinisane bebe, a zatim se registruje porast obolevanja kod tinejdžera. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, tokom 2018. godine na globalnom nivou obolelo je više od 150.000 osoba – kaže dr Begović Lazarević.
Broj obolelih od velikog kašlja na teritoriji Beograda u poslednjih 5 godina se kretao od 29 registrovanih slučajeva 2018. godine, 14 slučajeva 2019. godine, 3 slučaja 2020. godine, 2 slučaja 2021. godine, dok u 2022. godini nije bilo prijavljenih obolelih od velikog kašlja. U 2023. prijavljena je epidemija 19. decembra 2023. sa 312 obolelih osoba.
Najefikasnija mera prevencije velikog kašlja je vakcinacija. Ona je u skladu sa Pravilnikom o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti, Pravilnikom o imunizaciji i načinu zaštite lekovima obavezna za sva lica određenog uzrasta.
Imunizacija protiv velikog kašlja počinje sa navršena 2 meseca života i sprovodi se petovalentnom vakcinom u tri doze sa razmakom od najmanje 4 nedelje između doza. Prva revakcina se daje u drugoj godini života, godinu dana (najkraće 6 meseci) nakon sprovedene primarne serije petovalentnom vakcinom. Druga revakcina se sprovodi četvorovalentnom vakcinom i daje se u okviru priprema za polazak u prvi razred osnovne škole, najkasnije u toku prvog razreda.
(Telegraf)
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
#udaru #jedna #grupa #građana #doktorka #izdala #upozorenje