11. jan 2024 19:59
| Obnovljeno: 11. jan 2024 19:59
U danima posle izbora i ja sam se, koliko god mi je to bilo tragikomično i ličilo na novu verziju Sterijinih “Rodoljubaca” spojenom s “Top-listom nadrealista”, ipak osetio da više pripadam “bosančugama”, da su mi bliskiji, kaže gost Ljiljane Smajlović
U 60. epizodi emisije “Relativizacija”, Ljiljana Smajlović razgovarala je s književnikom Vuletom Žurićem, nagrađivanim i prevođenim autorom romana, priča, piscem radio-drama i filmskih scenarija o samozvanim “pravim” Beograđanima, s Dorćola i Vračara, i “bosančugama” i “bosančerosima” koje je “krug dvojke” optužio da su prekrojili izbornu volju žitelja srpske prestonice, to jest, o oko 7.000 glasača iz Republike Srpske koji su, koristeći svoje zakonsko pravo, glasali na parlamentarnim izborima u Srbiji.
Budući da je rođen u Sarajevu, te se nastanio u Srbiji nakon početka građanskog rata u BiH, sagovornik Ljiljane Smajlović istakao je da se ovo ne dešava prvi put. Već danas vrlo je lako uz pomoć mobilnih telefona dospeti u žižu javnosti. Na taj način, kako je rekao, nastaju lažne vesti kojima se stvara slika da se radi o javnom mnjenju, a ne mišljenju tek dela stanovništva.
“Pitanje je da li u Beogradu ili Srbiji vlada atmosfera privremene ili projavljene republikasrpkofobije ili bosančugofobije. To postoji na profilima određenih ljudi. U tim danima jednako su uvređeni i nervozni bili i oni koji su pomenute termine smislili i oni koji su se u njima prepoznali. Moram da priznam da sam i ja, koliko god mi je to bilo tragikomično i ličilo na novu verziju Sterijinih ‘Rodoljubaca’ spojenom s ‘Top-listom nadrealista’, ipak osetio da više pripadam bosančugama, da su mi bliskiji”, kaže Žurić.
Dodaje da je ovo staza ka bespuću, a da su dešavanja oko izbora pokazala da su neki ljudi vrlo skloni da veoma lako upadnu u neku vrstu kulturrasizma, premda veruje da se ipak radi o nečemu što nije postojano nego da je reč o amorfnom osećanju bez mišljenja.
S jedne strane pravoverni i urbani, s druge bosančuge
Komentarišući užasne postove s Tvitera o onima iz Republike Srpske koji su doputovali “da bi fašista pobedio”, da je “trebalo da dođu Savom”, da “Jasenovac nije dovoljno radio” i slično, konstatovao je da su se velike naslage kulturoloških i ideoloških promena nataložile u najvećem gradu ne samo jednog naroda već regiona.
“Da je Tviter postojao 20. oktobra 1944, zamislite samo šta bi se tada pisalo i brisalo na društvenim mrežama. Ovde je došlo do veštačke podele društva, konstatovanja drugog kao bosančuge a sebe kao pravovernog birača i Beograđanina, precizno glasača Srbije protiv nasilja (SPN). Tog dana je vrhunila strašna podela na pravoverne i urbane koji glasaju za SPN, i sve ostale podvedene pod bosančuge, čak i ako su dolazili iz nekog drugog srpskog grada”, ističe Žurić.
Prema njegovim rečima, ovo je prava slika u kojoj meri je društvo podeljeno, a za šta su odgovorni svi koji učestvuju na političkoj sceni, ali i mediji koji ne rade na tome da se podela pacifikuje, uvede u dijalog nego se sve svodi na statuse na društvenim mrežama ljudi koji nemaju pristojnosti i ljudskosti i koji misle da je sasvim u redu da takve stvari napišu i puste u javnost.
“Demokratski centralizam” i glupi Bosanci iz vica
Gost “Relativizacije” ukazuje na to da je posebno opasno što niko od političkih aktera, posebno ljudi iz “Proglasa”, nije rekao da se na ovaj način ne isteruje izborna pravda i da se niko ne sme ni jezički maltretirati.
“Frapantno je koliko neideologije imaju slepe sledbenike, odane šupljoj priči, potpuno operisane od ideoloških priča i ideoloških stavova. Ljudi su spremni da podlegnu ‘demokratskom centralizmu’ do samoponištenja a da niko od tih pisaca, glumaca, akademika ne može da izađe i kaže – ljudi, ovo nije u redu, nisu to bosančuge, to su ljudi koji ovde imaju lične karte i nije važno kako se zovu jer ovde imaju pravo glasa, problem je u sistemu i izbornom zakonu”, precizira Žurić.
Takođe, uznemirava ga što smo složni samo oko toga da se sukobljavamo, ali ne više u kafani, kao u Sremčevim romanima ili Nušićevim komedijama, nego u toj meri da se približavamo opasnosti da izbije građanski rat.
“Moramo da poštujemo one birače koji veruju kad zaokruže SNS ili SPN i one koji ne izađu na izbore, a ovde je došlo do svojevrsnog neokolonijalizma koji pretpostavlja da ljudi iz Bosne, odnosno RS, ne znaju šta su izbori i da nisu nikad glasali. Pri tome se ne misli samo na bosančuge Srbe nego na sve iz Bosne, i dolazi se do perverzne želje da se svi ujedine u glupe Bosance iz vica”, zaključio je gost nove epizode “Relativizacije”.
#Pitanje #Beogradu #vlada #bosančugofobija #Balkan