Prirodna je čovekova potreba da se raduje, ali su praznični neradni dani neretko „izvor” stresa, a kod nekih ljudi i depresije, podsećaju psiholozi.
Kako kaže psiholog Ana Mitić Rajić, euforija oko kupovine poklona i slavlja može nekima da zasmeta ne samo zbog nedostatka novca, već i zato što takvo slavljeničko raspoloženje njima ne donosi iskrenu radost. Ukoliko je neko uoči Nove godine ostavljen, nije položio ispit ili je bolestan, počinje da se pita kako i zašto neki mogu toliko da se raduju prazniku koji, kao nijedan inače, neće promeniti njihov život.
Turobne misli umesto veselja
Mnogi se našoj sagovornici u ovo doba godine javljaju s tim pitanjima, želeći da podele svoje turobne misli, tugu, strah.
„Iako većina ljudi i dalje pridaje veliki značaj praznicima, raste broj onih koji su protiv terevenki uz glasnu muziku ili skupih i obilnih večera, velikih masovnih skupova. Postoje protivnici slavlja koji navode opštedruštvenu ili ekonomsku krizu kao razlog, ratove, neizlečive bolesti i gladnu decu u svetu. Ima i onih kojima je već dosta da s istim televizijskim licima svake godine slave, ali je među svima njima, u stvari, mnogo onih, naročito mladih, koji se javljaju psiholozima jer im je teško da usamljeni ili nezadovoljni provedu, najčešće sami, neradne dane.
To je i razlog što je u Francuskoj još pre gotovo 20 godina osnovan Front protiv Nove godine, a protesti protiv ovog slavlja na prvo mesto stavljaju besmisao jer svake godine postajemo stariji.
„Ovaj razlog, međutim, kod mnogih koji su opsednuti pitanjima smisla života i starenja podstiče, kako kažu, osećanja straha i tuge. One depresivne među njima vodi do opasnog zaključka o besmislu života, pa i suicidnih ideja i apela za pomoć, čestih tokom praznika. Ako vam se neko obrati, najvažnije je s tom osobom razgovarati što duže. Neki od njih, kada posle razgovora prespavaju, bolje se sutradan osećaju”, zaključuje ona.
Zbog preterivanja u hrani i piću može doći do ozbiljnih zdravstvenih posledica, poremećaja rada hormona, lošeg raspoloženja. Doktor Robert Lustig, endokrinolog i pedijatar, profesor emeritus Univerziteta Kalifornije u San Francisku, podseća da ovo doba godine iz nas izvlači ili ono najbolje ili najgore: u organizmu često su povećane koncentracije hormona stresa, kortizola, ali i ostalih neurotransmitera u mozgu odgovornih za raspoloženje, pa i euforiju.
Američko udruženje psihologa objavilo je 2019. godine zaključak da 70 procenata Amerikanaca tvrdi da su od Božića umorni, jer umesto da se na proslavama opuste i raduju, takvi događaji se pretvaraju u nešto što se mora odraditi, a to stvara napetost i stres. Neracionalno trošenje novca i gomilanje hrane u ljudima neretko stvori osećaj krivice i nezadovoljstva.
– Nekada za prazničnom porodičnom večerom isplivaju prikrivene optužbe i strasti, pa je taj obrt od najbolje namere do bola mnogima težak. Ne kaže se uzaludno da je januar najduži mesec – kaže psiholog Aleksandra Bubera.
Praznici su samo okidač
Ona podseća da praznična depresija nije prouzrokovana samim praznicima, već su oni samo okidač.
Zato je savet psihologa da je najvažnije smanjiti očekivanja koje imamo kada je reč o praznicima. Osim toga, nije cilj želeti bolju godinu i velike promene preko noći samo zato što se menja datum na kalendaru, već je bitnije da se osmisli način na koji ćemo biti zadovoljniji svojim životom.
I na kraju podsećaju: „Ne morate doneti odluke na praznično veče, već počnite da ih donosite sada, nastavite da ih poštujete i držite ih se i posle.”
#euforije #depresije