Glumica Milica Milša i njen suprug, scenarista Žarko Jokanović, 2024. godinu su dočekali na egzotičnoj destinaciji u Singapuru, na ostrvu Sentoza.
foto: Printscreen/Instagram
Dramska umetnica je danas posvetila dirljive reči pokojnom ocu, čuvenom srpskom piscu i scenaristi Antoniju Isakoviću, koji nas je napustio 13. januara 2002. godine.
“Tata, 22 godine stanuješ u našim srcima, naša si najsjajnija zvezda vodilja, lubav i ponos zauvek. Čvrsto te grlim u mislima baš kao što ti na ovoj slici grliš mene”, napisala je glumica.
Ko je bio Antonije Isaković
Među onim malobrojnim piscima i intelektualcima u Srbiji koji su kritički govorili i pisali, koji su pripalili prve istine o partizanskoj borbi, revoluciji i jugoslovenskoj stvarnosti, pišući o tabu temama i titoizmu, časno i predvodničko mesto pripada Antoniju Isakoviću. On je pisac antologijskih pripovedaka u srpskoj književnosti druge polovine 20. veka. Ali se nad tim izvanrednim piscem nadnosi senka zaborava i pomodnog potcenjivanja,
foto: Dado Đilas
Ovako je Dobrica Ćosić besedio o svom dugogodišnjem prijatelju i kumu, rasnom pripovedaču i romansijeru, revolucionaru i komunisti, disidentu i otpadniku koji je rođen na današnji dan pre 100 godina. Bio je 12 godina potpredsednik SANU, direktor NIN i “Prosvete” u vreme velikog uspona ove izdavačke kuće, smatra se jednim od autora kontroverznog Memoranduma Akademije. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada, među kojima su Zmajeva, Andrićeva, NIN, “Meša Selimović”, “Svetozar Ćorović”, a ostao je i upamćen kao jugoslovenski pisac čija su dela najviše ekranizovana. Bio je zagovornik ideologije SPS, ali je tu partiju napustio i sa 45 članova SANU potpisao peticiju kojom se tražila ostavka Slobodana Miloševića. Preminuo je gde je i rođen, u Beogradu, 2002, a po sopstvenoj želji sahranjen je u selu Babe kod Sopota, gde je imao malu kuću i tamo često pisao. Na zgradi u kojoj je živeo na Studentskom trgu piše 2010. postavljena je spomen-ploča, kraj koje su i obeležja njegovih komšija Slobodana Selenića i Miće Popovića, prenosi Večernje novosti.
foto: Priatna Arhiva
Ponikao u bogatoj porodici, kao sin uglednog sudije i advokata, već u ondašnjem petom razredu gimnazije postao je komunista, a tri godine kasnije stupio je u partizane i bio najmlađi borac Prve proleterske, prošavši krvave borbe na Sutjesci, Neretvi, Igmanu. Kada je napunio 25 godina, shvatio je, kako je kasnije govorio, da ništa nije uradio i napisao je prvu pripovetku “Kašika”. Kada ju je pročitala njegova sestra, iznenađeno je uzviknula: “Lule, pa ti si pisac!” Sećajući se podstreka za ovu priču, koja je već decenijama nezaobilazna u školama, Isaković je rekao:
– Mene su užasno ljutili plakati odmah posle rata na kojima su partizani kao iz stripova, jaki, mišićavi. To je bila lažna slika rata. Pošao sam s druge strane, od običnog borca, malog, neuglednog. Na njemu je sve bilo preveliko, smaknuto… Suprotno sam uradio od onih plakata i spomenika dizanih u ono vreme u čast partizanske borbe.
foto: Priatna Arhiva
Ubrzo je usledila i prva zbirka pripovedaka “Velika deca” (1953), a zatim i knjige “Paprat i vatra”, “Prazni bregovi”, “Tren 1”, “Tren 2”, “Obraz”, “Mirni zločin”, “Gospodar i sluge”, “Nestajanje”. Prvu knjigu “Trenovi raskršća”, u kojoj je rasvetljena Isakovićeva pripovedačka umetnost, napisala je Violeta P. Jovanović, koja, uz napomenu kako veliki pisac nikada nije propuštao priliku da istakne Vuka kao dragocenog učitelja, a jezik narodnih pesama kao polazište u građenju vlastitog za naš list, kaže:
– U Isakovićevom književnom svetu ispunjenom pričama o ljudima i događajima u vanrednim i graničnim situacijama, njihovim mehanizmima odbrane i opstanka, prepoznajemo elemente stvarnosti koja nas okružuje, dileme svoga vremena. U neprekidnom bdenju nad lepotom svojih priča, ali i nad sudbinom svoga naroda, ostavio je delo koje može da pomogne da se lakše nađemo i snađemo. Samo je pitanje da li umemo da čitamo znake i pouke Isakovićevog književnog zaveštanja.
foto: Nemanja Nikolić
I Milica Milša je ranije za Kurir govorila o svom ocu:
– Antonije Isaković je bio jugoslovenski pisac kog su najviše ekranizovali. Na ispitu Film i TV drama dobila sam to pitanje. Profesor me je pitao koji je naš pisac najviše ekranizovan. Pomislila sam prvo na Acu Popovića i Ljubomira Simovića, ali i Kovačevića. Profesor Predrag Golubović se samo nasmejao. Nisam znala odgovor da je moj otac najekranizovaniji pisac – prisetila se Milša.
Kurir
#Sećanje #Antonija #Isakovića