22. jan 2024 19:28
| Obnovljeno: 22. jan 2024 19:28
Naletom privlačnih ponuda, ambicioznih i neobično teških za zanemarivanje, Zapad hoće da Srbiju na neki način još više olabavi u njenom otporu prema prepuštanju tzv. Kosova međunarodnim organizacijama, kaže za RT Balkan Vladislav Jovanović
Glavne teme razgovora na samitu zemalja Zapadnog Balkana u Skoplju, kojem prisustvuju i zvaničnici Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, bile su ekonomske: razgovaralo se o pristupu zajedničkom evropskom tržištu, kao i Planu rasta EU za zemlje Zapadnog Balkana, fondu od šest milijardu evra namenjenom za pomoć državama ovog regiona prilikom pristupanja Evropskoj uniji.
Da ekonomija ne ide bez politike, naročito kada su fondovi EU u pitanju, pokazuje i prošlonedeljna informacija koju je objavio RTS pozivajući se na neimenovane izvore u diplomatskim krugovima u Briselu.
Oni su naveli da se ozbiljno razmišlja da za pristup ukupnom zapadnobalkanskom fondu EU od šest milijardi evra treba odrediti uslove. Ne ekonomske, nego političke: napredak u vladavini prava i usklađivanje sa spoljnom politikom EU, uz jedan dodatan uslov u slučaju Srbije, a to je primena sporazuma o normalizaciji odnosa sa Prištinom.
Evropska unija i SAD su sada u naletu da pozavršavaju preostale poslove na Balkanu, a to su pre svega Kosovo i Metohija i Republika Srpska, kaže za RT Balkan diplomata u penziji i nekadašnji ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović.
“Srbija je tu ključ, nju treba integrisati u takvu politiku i ciljeve EU i SAD. Zato se oni trude da pomalo ugađaju našem uhu i na unutrašnjem planu, kada su zauzeli jedan za opoziciju prilično neprijatan stav u vezi sa njenim osporavanjem izbora. Naletom tih privlačnih ponuda, ambicioznih i neobično teških za zanemarivanje, hoće da Srbiju na neki način još više olabave u njenom otporu prema prepuštanju Kosova međunarodnim organizacijama”, kaže Jovanović.
On dodaje da tako vidi i sastanak u Skoplju, iako je on deo redovnih susreta, kao deo takvih napora i nastojanja EU i SAD.
“Tu je i EKSPO koji će angažovati Srbiju u toj meri da možda neće imati dovoljno snage da se bavi drugim pomenutim pitanjima, što takođe treba da pomeri pažnju i interesovanje najšire javnosti sa dve tačke gde se interesi Srba najviše ugrožavaju, a to su KiM i Republika Srpska, u pravcu ‘medenog meseca’ koji nas očekuje sa onim što će nam doneti EKSPO i što će navodno ubrzati efektivne saveze sa Zapadom”, ističe Jovanović.
Ponude u isto vreme
On smatra da je ponuda EU od šest milijardi evra za zemlje Zapadnog Balkana deo nastojanja “da se ubrizgavanjem takve jedne optimističke stvari u inače prilično nekoheziono telo Zapadnog Balkana, pojača apetit za saradnju sa Zapadom kao nezamenljivim izborom”.
Nekadašnji šef diplomatije ističe da se sve te stvari pojavljuju u slično vreme i zaokružuju relativizacijom pritiska na Srbiju na unutrašnjem i spoljnom planu: i dalje se, na primer, insistira se na uvođenju sankcija Rusiji, ali se to ne čini u onoj oštrijoj formi, nego se više povremeno pominje da nas i to čeka, između ostalog.
Navodeći da je i sama EU u stanju unutrašnjih nejasnoća, kako ističe, sa Mađarskom i Slovačkom koje se pojavljuju kao problematične, i izborima koji bi mogli da dovedu do jačanja suverenističkih struja, Jovanović ističe da ona nastavlja sa svojom politikom bez obzira na to.
“Imperativ koji Zapadu postavlja sadašnja svetska situacija i u Evropi, nalaže da se EU ne obazire na svoje unutrašnje slabosti jer je, tako bar izgleda, urgentna potreba da se očisti taj poslednji preostali ugao Evrope od stranih uticaja i prisustva. Sada je u pitanju Rusija, sutra će biti Kina, možda će i prisustvo Turske da bude oštrije razmatrano”, kaže Jovanović.
On ističe da je to “čas mobilizacije Zapada” i pred takvim časom i oni elementi usporavanja i nejasnoća koji su do sad karakterisali naše dugo kretanje ka EU, gube na snazi.
A šta je Srbiji činiti?
“EU kao međunarodna organizacija država ima obavezu po međunarodnom pravu da se otvori za druge zemlje kao članove pod istim uslovima, a ne derogirajući uslove samo za Srbiju. Srbija kao da je to prećutkivala. Sada bi trebalo jasnije i otvorenije naglasiti da Srbija hoće da ide u EU, ali samo pod jednakim uslovima kao i druge zemlje, sa celokupnom svojom teritorijom. To bi raščistilo neke probleme koje imamo sa njima i otežalo EU da dalje brani sadašnju neprincipijelnu i protivpravnu poziciju koju imaju u vezi sa Kosmetom”, ističe Jovanović.
#Medeni #mesec #ili #potkupljivanje #Srbije #Balkan