Nedavno se posle mnogo godina na jednoj domaćoj televiziji mogla čuti reč karapampula. Kako se ona zaista ne pojavljuje često u govoru, veliki deo gledalaca nije znao šta ova imenica označava. Ipak, njeno značenje objašnjeno je u radu „Imenica karapampula”, urađenom za potrebe Filološkog fakulteta u Beogradu.
Imenica karapampula obrađena je jedino u četvrtom tomu rečnika SANU. U ostalim rečnicima nije zastupljena, recimo u Rečniku nekadašnje JAZU, a Matica srpska ju je verovatno odbacila usled selekcije po učestalosti korišćenja.
Rečnik SANU daje prilično malu odrednicu u kojoj stoji samo nekoliko podataka: da je ova imenica ženskog roda, pokrajinska i da znači: kuvana rakija, zaslađena medom ili šećerom, koja se pre pijenja zapali da bi joj se smanjila količina alkohola.
Uz to, dat je i primer: A pije li on zbilja karapampule.
Velika je verovatnoća da su se autori ostalih rečnika vodili ovom odrednicom, kratkom i s nedovoljno podataka. Nedostaje joj makar navođenje sinonima, etimološko objašnjenje, ozbiljnija istraga o značenjima kako bi mogla uopšte privući pažnju.
Ono što niko nije uzeo u obzir jeste to da se ova imenica u nekim oblastima Srbije koristi s potpuno drugačijim značenjem. U Pomoravlju i vlaškim krajevima, karapampula je i veoma visok čovek, širokih ramena (sinonim za izraz rmpalija).
Ukoliko se to uzme u obzir, može se posumnjati da je ova imenica možda stranog porekla. Ipak, u konsultaciji s „Leksikonom stranih reči i izraza” Milana Vujaklije ova sumnja se otklanja, jer reč ni u njemu nije obrađena.
Redak je slučaj, ali se ponegde imenica karapampula zatiče i u funkciji prezimena, na primer: Stevo Karapampula, Muhamed Karapampula.
Ukoliko se napravi osvrt na imena uz koje stoji u funkciji prezimena, njihovom etimološkom ili čak fonetskom analizom mora se vratiti na oblasti zapadne Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine (ili čak i šire). Ipak, broj ovih primera je mali da bi se moglo nešto više o tome reći, ali nije nezgodno makar napomenuti.
#Karapampula #širokih #ramena