“Izarelski tenk je naišao i zdrobio mi je oca i sestru. Ako se uskoro ne operišem, izgubiću vid potpuno. Postaću slepa!”, ovo su reči devojčice iz Pojasa Gaze koja je postala poznata kao “Crnooka devojica”.
Oči palestinske devojčice su potpuno crne. Ona je opisala trenutak kada je pre dva dana ostala bez svojih najbližih.
– Naša kuća se nalazi među metalnim limovima. Bili smo na parčetu zemlje između njih, kada su tenkovi naišli bez upozorenja. Zdrobili su mi kuću, limeni zodvi su padali preko nas. tenkovi su prelazili preko njih 3-4 puta, a mi nismo smeli da izađeno napolje. Međutim, primetili su nas i doveli nas ovde u školu – rekla je devojčica.
Palestinian girl describes the moment an Israeli tank crushed her caravan killing her father and sister. If she doesn’t get surgery she will lose her eyesight. pic.twitter.com/RLMRRz7c2A
— Syrian Girl 🇸🇾 (@Partisangirl) January 23, 2024
Dok putuju kroz ruševine, palestinska deca moraju da beže od tenkova ID i snajperskih metaka. Mnoga deca, naravno, ne mogu da podnesu toliku količinu straha, bola i stresa, pa jednostavno padaju u šok paralizu. Drugi, kojima su majka, otac, brat, sestra, baka, deda, tetke, stričevi i rođaci razneseni izraelskim bombama, ne prestaju da plaču i kukaju. Trauma koju su doživeli pratiće ih, naravno, do kraja života.
Teške opekotine su nešto što je poslednjih meseci postalo gotovo normalno za stanovništvo Gaze – čak i među najmlađima. Tako da smo mogli da vidimo malu bebu kako drhti dok je lečena od opekotina od gelera. Dakle, tu je bio teško povređen dečak, sa komadićima kože koji su mu visili sa lica i ruku, ili devojčica sa opečenim licem, koja je vapila: „Hladno mi je, hoću mamu, hoću tatu!“
Izraelska vojska je takođe onesposobila mnogo dece. Od 7. oktobra, više od 1.000 palestinske dece moralo je da se podvrgne amputaciji bez anestezije – jer Izrael ne dozvoljava lekovima da uđu u pojas Gaze. Na primer, Alaa Soboh je dva puta povređen; jednom u severnoj Gazi tokom izraelskog bombardovanja njene kuće, a drugi put u drugom izraelskom vazdušnom napadu na izbeglički kamp Nuseirat.
„Odsečena mi je ruka, otac ranjen, a deda ubijen“, kroz suze priča devojčica bez leve ruke.
“My hand was amputated, my father was injured, my grandfather was martyred, and Beso was martyred.”
Alaa Soboh was injured twice, once in northern Gaza as a result of the Israeli bombing of their house, and the second one in another Israeli airstrike in the Nuseirat refugee… pic.twitter.com/lalgE4oSuE
— Quds News Network (@QudsNen) December 11, 2023
I dok su hiljade bile zarobljene u ruševinama – među njima i veliki broj ubijene dece – mnoga od njih su spasena. Tako smo mogli da vidimo bebu rođenu u prvim danima rata kako izvlače živu iz ruševina kuće koju je bombardovao Izrael. Ili sestra i brat zarobljeni ispod gomile betona, koje je smrt čekala iza ugla.
“My hand was amputated, my father was injured, my grandfather was martyred, and Beso was martyred.”
Alaa Soboh was injured twice, once in northern Gaza as a result of the Israeli bombing of their house, and the second one in another Israeli airstrike in the Nuseirat refugee… pic.twitter.com/lalgE4oSuE
— Quds News Network (@QudsNen) December 11, 2023
Snimci kamiona koji prevoze desetine teško ranjenih ljudi uobičajeni su internet sadržaj poslednjih nedelja. Očigledno da je među žrtvama bilo mnogo dece. Nažalost, previše njih nije preživelo.
Razmislite o tome ovako: da bi ih 12.660 prevezli u raj (ili pakao; zavisi kako na to gledate) bilo bi potrebno 177 školskih autobusa, od kojih svaki ima 72 dece.
I svaki dan dva nova autobusa idu u raj.
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili
android aplikaciju –
24sedam
Vest koja vredi
Pratite nas na društvenim mrežama
#Najstrašnije #priče #dece #Gaze