„Reči su nekad kao žaoka ose koja vam se provlači u grlo, truje vas otrovom bezumlja i istine”. Ovom rečenicom počinje roman „Kada opadaju kajsije” Srećka Aleksića, potpisan pseudonimom Feliks Orion, koji je predstavljen u prepunoj sali biblioteke „Milutin Bojić” u Beogradu.
Kako je objasnio recenzent Ivan Despotović, tragovi porodične povesti familije Aleksić u drami Drugog svetskog rata, sa elementima naturalizma koji sam po sebi prelazi u fantastiku – osnovne su romaneskne osobine svojevrsne hronike iz novije istorije našeg podneblja.
Bratislav Todorović, Srećko Aleksić i Vasa Radovanović na promociji
Sam roman, objašnjava recenzent, čija je radnja smeštena uglavnom u period Užičke republike u kojoj se odvija, sa osobinama dramskog, pa i lirskog teksta, drži se jedinstva mesta, te donekle i radnje, no knjiga prenosi i dosta od atmosfere i tenzije koja se u specifičnom ratnom misterioznom trouglu između četnika, partizana i Nemaca u Užicu i okolini mogla osećati između 1941. i 1944. godine prošloga veka – sa likovima koji su poput nas, zapetljani u relativno banalnu svakodnevnicu, samo bez mobilnih telefona, a sa spravama za šifrovanje, kao i sa specifičnim svedočenjima i uverenjima.
„Rat kao glavna tema, koji kod bio, potencira biološko i egzistencijalno, te mehaničko u ljudima, stoga ne čudi da pripovedač koristi u prenošenju atmosfere ženske likove maksimalno angažovane kako u požudi, tako i u prostituciji i drugim veštinama preživljavanja u zlo doba. I muškarce dovedene do perfekcije automata. Originalnost autora je u tome što povezuje pikantne društvene odnose likova upalih u rane okolnosti, muškarce i žene iz bivše više i niže klase – sa naturalističkim planom, uz dozu ironije i lakoće, pa dalje, sa fantastičnim dešavanjima i nadnaravnim protagonistima”, ocenjuje Despotović.
Na promociji je govorio i Vasa Radovanović koji je ukratko roman ocenio kao sagu o „sudaru univerzalne borbe za čovečnost sa ovaploćenim zlom”. On je podsetio da se Aleksić, član UKS, kao pesnik sa zavidnim opusom zbirki sada konačno oprobao kao romanopisac. Rekao je i da prve reči romana ukazuju na svest autora da će se nakon objavljivanja ove knjige naći pred rafalnom paljbom sa mnogih strana, ali da je hrabro pratio svoje stvaralačko nadahnuće nudeći nam, u svakom pogledu, intrigantno delo.
I zaista, na promociji se razvila dinamična diskusija o istorijskim ulogama raznih strana i pojedinaca u Drugom svetskom ratu kod nas, o težini pojedinih odluka, nedavnim javnim otkrićima i još neotkrivenim misterijama. Razgovor i program vodio je u ime biblioteke Karlo Astrahan, a u diskusiji je učestvovao i urednik scene „Crnjanski” Bratislav Todorović.
U biblioteci „Milutin Bojić” tražilo se mesto za sedenje
„Pero je oštro i zna da da prokrvari na koži pisca, on je uvek izdaleka ili na grobu onih koje voli. Sve ili ništa odavno postoji u meni, prelazi vasione i čudesa i skuplja se u nekoj mojoj istrajnosti da budem uporan i jak”, rekao je u svom obraćanju pisac.
Muzička pratnja čitanju delova romana bili su zvuci gitare Borisa Kosovića.
Srećko Aleksić (1972), inače, objavio je do sada sedam zbirki poezije. Diplomirao je Odnose s javnošću i završio malu školu novinarstva i glume u klasi Mire Banjac i Predraga Ejdusa. Rođen je, živi i radi u Beogradu.
#Intrigantno #delo