Porast nivoa mora ugrožava egzistenciju budućih generacija i sve više doprinosi sukobima i nestabilnosti širom sveta, istakao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutereš.
Prema procenama naučnika, prosečan nivo mora mogao bi da poraste između 40 i 80 centimetara u odnosu na početak 21. veka, u zavisnosti od različitih scenarija budućih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Taj porast, međutim, ne bi bio uniforman i mnogi regioni bi, usled klimatskih promena, mogli iskusiti znatno veće ili manje promene nivoa mora od prosečnih, što predstavlja ozbiljnu pretnju za priobalne delove Evrope.
Nivo mora u 1900-im porastao je više nego u bilo kojem veku tokom prethodnih 3.000 godina i taj trend će se nastaviti, procenjuje Svetska meteorološka organizacija.
Zbog ovih promena ugrožena je egzistencija stotina miliona ljudi koji žive u malim ostrvskim državama i nižim obalnim područjima širom sveta.
Italija, kao zemlja sa dugom obalom, posebno je ranjiva na porast nivoa mora. Prema studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications, više od 5 miliona ljudi u Italiji živi u područjima koja su izložena riziku od poplava usled porasta nivoa mora. Uz to, mnogi gradovi u Italiji, uključujući Veneciju, Rim i Napulj, već se suočavaju sa problemima poplava i erozije obale.
Porast nivoa mora zbog klimatskih promena, Evropu će do 2100. godine koštati 872 milijarde evra, a najugroženijima se smatraju delovi Italije, naročito njene severne regije Emilija Romanja i Veneto, zatim obale severozapadne Francuske, Holandije, Danske, baltičkih država i Poljske, pokazalo je novo istraživanje, koje je sproveo Tehnološki univerzitet u holandskom gradu Delftu, u saradnji sa Evropskim institutom za ekonomiju i zaštitu životne sredine iz Milana i Univerzitetom Ka’ Foskari iz Venecije.
Rezultati ove studije, objavljeni u časopisu Scientific Reports, ukazuju da Italija i druge zemlje u Evropi moraju da preduzmu hitne mere, kako bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte i usporio porast nivoa mora. Ovo uključuje smanjenje upotrebe fosilnih goriva, povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije i poboljšanje infrastrukture za zaštitu od poplava.
U sklopu studije istraživači su simulirali mogući ekonomski učinak porasta nivoa mora na 271 evropsku regiju od sada pa do 2100. godine, u sklopu scenarija koji uključuje visoke emisije štetnih materija.
Naučnici su kombinovali od ranije poznate podatke o očekivanim efektima i ekonomskim gubicima koje je prouzrokovalo 155 poplava širom Evrope u razdoblju od 1995. do 2016. godine.
Iako bi se Italija našla među najteže pogođenim zemljama, unutrašnjost ove zemlje mogla bi da ostvari ekonomski profit, kažu naučnici, zahvaljujući premeštanju proizvodnje i turizma iz poplavljenih priobalnih regiona u kopnena područja.
Projekcije pokazuju i da bi ciljana ulaganja u logistiku, javne usluge i izgradnju, mogla da ublaže ekonomske gubitke uz zanemarljiv trošak za celokupnu evropsku ekonomiju.
#Italija #će #biti #najteže #pogođena