Pomirenje Rusije i Ukrajine i prekid neprijateljstava bili bi greška, izjavio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj.
„Ponovo dolazimo u iskušenje za pomirenje. Ove ideje su bile pogrešne 2022. godine i ostale su pogrešne i danas. Ne smemo dozvoliti da one oblikuju našu politiku prema Ukrajini“, napisao je evropski zvaničnik u autorskom tekstu za francuski list “Nuvel observater“.
Prema njegovim rečima, 2024. godina počela je „pljuskom ruskih dronova i projektila koji su pali na Ukrajinu“, a ruski predsednik Vladimir Putin je tvrdio da Ukrajina ne može da se odupre ruskom napadu i da će unutrašnje podele i energetska zavisnost sprečiti Evropsku uniju da joj priskoči u pomoć.
„Pripremio se za rat koji će trajati samo nekoliko dana. Mnogi Evropljani su bili blizu toga da misle isto. Međutim, stvari su se ispostavile sasvim drugačije. Putin nije mogao da zamisli da će dve godine kasnije Ukrajina i dalje pružati otpor.“, naveo je Borelj.
On je dodao da su ukrajinske oružane snage pobedile u bici za Kijev i Herson i oslobodile više od polovine teritorije koju je zauzela Rusija. Takođe, prekinule su blokadu crnomorskih luka i primorale Rusiju da povuče najveći deo svoje flote sa okupiranog Krima, piše Borelj.
„Međutim, ukrajinska kontraofanziva prošlog leta nije dala očekivane rezultate i ruski agresori vrše pritisak na Ukrajinu, nastavljajući sa intenzivnim bombardovanjem. Rusija u 2023. godini gotovo da nije napredovala na bojnom polju, ali je Putin i dalje spreman da pošalje stotine hiljada mladih Rusa da ginu da bi osvojili Kijev. Njegova vojska i njegov narod pate, ali on ne zna put nazad“, ocenio je šef evropske diplomatije.
On je pozvao da se Kijevu obezbede sredstva neophodna za okupaciju teritorija, uključujući rakete dugog dometa i druge moderne sisteme naoružanja. Borelj je naveo i potrebu jačanja protivvazdušne odbrane Ukrajine.
Paralelno sa ovim merama potrebno je razvijati evropski sektor vojne industrije, napisao je Borelj i dodao da je ova industrija daleko od spremnosti da reši probleme sa kojima se suočava.
„Kao rezultat toga, ponovo čujemo da Ukrajina ne može da pobedi i da podrška Zapada neće izdržati. I ponovo se pojavljuju iskušenja pomirenja. Ove ideje su bile pogrešne 2022. godine, a pogrešne su i danas. Ne smemo dozvoliti da oni kroje našu politiku prema Ukrajini. Kao što je Sem Grin, stručnjak za Rusiju na Kraljevskom koledžu u Londonu, rekao: ‘Putin možda želi pregovore, ali ne želi da pregovara'“, naveo je Borelj.
On je dodao da ruski predsednik želi da što pre okonča sukob, ali samo pod njegovim uslovima.
„Putin govori o ‘denacifikaciji’, ‘demilitarizaciji’, ‘demontaži’. Tri reči koje znače samo jedno: kapitulacija. On je već u brojnim prilikama pokazao da nikada ne pregovara u dobroj veri i da ne poštuje postignute dogovore. A danas, manje od godinu dana pre američkih izbora, za koje veruje da bi mogli da idu u prilog njegovim imperijalističkim ambicijama, ko može ozbiljno da veruje da Vladimir Putin traži kompromis?“, zapitao je šef evropske diplomatije.
Kako je ocenio, Putin je pogrešio u pogledu sposobnosti svoje vojske, otpora Ukrajinaca i u pogledu evropskog jedinstva.
Pobeda Ukrajine pred ruskom agresijom je najbolja garancija bezbednosti za Evropu, rekao je on i zaključio da uz pomoć EU, „Ukrajina može da vrati imperijalne ambicije Rusije na smetlište istorije“.
***
BONUS VIDEO: Ukrajina treba novac, oružje… Hoće li joj EU pomoći? „Očekujemo da hoće“
#Pomirenje #Rusije #Ukrajine #bilo #greška