Planinarenje je druženje, uživanje i sport. Ako se pridržavamo pravila i poštujemo reč stručnjaka, to je aktivnost pogodna za sve životne dobi, od najmlađih do onih sa 60 i više godina. Ali, iako šetnja planinskim stazama doprinosi boljem zdravlju, za one nepripremljene i neinformisane ona može da predstavlja opasnost, pa i pretnju po život.
Baš zato je Iso Planić, predsednik Planinarskog saveza Srbije, posle uspešne karijere vrhunskog alpiniste, odlučio da napiše priručnik „Siguran korak” i nedavno je u Nišu promovisano drugo, dopunjeno i prošireno izdanje knjige u kojoj se objašnjava šta je sve potrebno za sigurno i bezbedno kretanje po planini.
– I pored brojnih planinarskih klubova i instruktora u njima, u Srbiji se svake godine dešavaju nesreće, ponekad i sa smrtnim ishodom. Čak bi se moglo reći da je neprimereno mnogo nesreća na domaćim planinama – kaže naš sagovornik, a razlog vidi u tome što veliki broj rekreativaca ne vodi dovoljno računa o bezbednosti.
Planić navodi da u Srbiji deluje 197 planinarskih klubova s oko dvadeset hiljada članova, koji na pohode kreću obično sa stručnim vođstvom i među njima su nesreće retke. Ali, ima još nekoliko desetina hiljada ljubitelja planinarenja, koji samostalno odlaze na planine.
– Podaci kazuju da život izgubi pet do šest, pa ponekad i sedam planinara godišnje, a povređenih je mnogo više. Najčešće povrede su uganuća zglobova zbog korišćenja pogrešne obuće, nepoznavanja tehnike kretanja i nedovoljne kondicione pripreme. Nesreće sa smrtnim ishodom dešavaju se kada se planinari okliznu i padnu. Razlog je neretko premor, jer su precenili svoje sposobnosti i zdravstveno stanje – navodi Planić i dodaje da se događalo i da neko veče provede u kafani, a onda se ujutro preforsira na nekoj stazi i to se završi nesrećom.
U planinarskim klubovima se prilikom prijema novih članova procenjuje i njihovo zdravstveno stanje.
Najčešće greške koje prave planinari su nedovoljna kondiciona pripremljenost, pogrešna procena uslova koji ih očekuju i loša opremljenost. Za bezbedan prolaz vrletima potrebne su klasične planinarske cipele (nikako patike), kišna kabanica, štap, ranac, lampa, kapa, rukavice. Bitno je pre polaska u planine informisati se o stazi, uslovima na njoj, ali i meteorološkim prilikama. Za orijentaciju će od pomoći biti „dži-pi-es” na mobilnom telefonu, ali je neophodno poneti kartu terena u slučaju da se ostane bez navigacije, odnosno interneta. Naravno, mora da se vodi računa da mobilni telefon ne ostane ispražnjene baterije.
Planić savetuje da se na planinu odlazi u grupi, a ne sam. Najbolje u tročlanoj grupi, da u slučaju povrede dve osobe mogu da pomognu povređenom.
I naravno, svaki planinar ili rekreativac u svom telefonu treba da ima broj Gorske službe za spasavanje, a pred sam polazak porodici ili prijateljima, onima koji najviše brinu treba da se javi.
Pouke osvajača Himalaja
– Srbija ima blizu 200 planina, neke su veoma poznate i popularne kao Kopaonik, Zlatibor, Divčibare, Tara, Fruška gora… Neke su manje poznate, ali veoma su lepe i pružaju predivne uslove. Za decu je planinarenje važno, jer zdravo rastu i razvijaju se, druže se i upoznaju svoju zemlju. Planinarenje ima i prosvetiteljsku ulogu, podiže ekološku svest pojedinca, kroz upoznavanje s prirodom doprinosi zdravom duhu kod mladih – ističe Planić koji je u svojoj karijeri osvojio Himalaje i pet puta se peo na vrhove iznad osam hiljada metara, a čak petnaest puta na visine iznad pet hiljada metara.
#Siguran #korak #planinskim #stazama