Porodici Lazić knjige su svetinja. Naprosto su im u genima. Još početkom 18. veka sveštenik Mihailo Lazić ih je sakupljao, a 1882. Aleksandar Lazić otvara biblioteku „za korišćenje javnosti”. Njegov sin Luka otišao je korak dalje u ljubavi i poštovanju prema pisanoj reči: ušio je knjige u gunj i tako ih preneo preko gudura Albanije. Za vreme Drugog svetskog rata po cenu gladi odbijao je da proda nacionalno blago, a kad su ratni bubnjevi utihnuli, knjige i druga vredna dokumenta zakopao je u vinogradu kako ih nova vlast ne bi otela.
Na tim temeljima, njihov potomak Viktor Lazić 2009. otvara biblioteku, a tri godine docnije osniva „Adligat”, Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju.
Viktor sa priznanjem ,,Dobročinitelj”
„Adligat” više od muzeja
Naš sagovornik je advokat, književnik, bibliofil, filatelista, svetski putnik, numizmatičar. Vredan i agilan gotovo do savršenstva. Zahvaljujući njemu, njegovim saradnicima i članovima, „Adligat” je sada daleko više od jednog udruženja, muzeja ili zbirke legata. Sve njih ujedinjuje ljubav prema knjizi i kulturi.
– Upravo tako – potvrđuje u razgovoru za „Magazin”.
– Postavili smo nove temelje srpske kulture koji će se, udruženim zadužbinarstvom, brinuti o porodičnim i značajnim pojedinačnim zaostavštinama, ali i promovisati multikulturalnost, raznovrsnost i toleranciju, s bogatom svetskom zbirkom knjiga i predmeta.
Počeo je skromno, ali je brzo stekao poverenje kod darodavalaca. Mnoge poznate ličnosti ili njihova rodbina, prijatelji beskrajno su u njega imali poverenje kad su mu poklanjali unikatne knjige, delove nameštaja, lične, izuzetno drage predmete. Jednostavno, znali su da to ide u prave ruke, kod čoveka koji je celog sebe podario plemenitom radu. Išla je vest o čestitosti od usta do usta, svi su biranim rečima govorili o udruženju, telefon je neprestano zvonio, a Viktor je s ukućanima i prijateljima prihvatao vredne darove. Danas u fondovima udruženja ima oko dva miliona predmeta i više od milion knjiga iz 90 zemalja, od čega više desetina hiljada rariteta iz Srbije i sveta.
– Veliki deo izuzetno dragocenog materijala lično sam nabavio, direktno spasavajući od uništenja – priseća se svakojakih poduhvata. – Pojedinci su mi potpuno verovali, dozvolivši da preuzmem i brinem o njihovim najvećim dragocenostima koji imaju nacionalni, a neretko i svetski značaj. Događalo se da važne srpske rukopise i predmete spasavam iz udaljenih zemalja (Ruski daleki istok, Amerika) i da ih, uz veliku muku, vratim u zemlju.
Viktor u društvu Matije Bećkovića
Besane noći i dani puni samopregornog rada lagano su počeli da daju rezultate. Proteklih desetak godina Viktor je sa svojim timom spasio od uništenja oko milion knjiga, a poduži je spisak arhiva i biblioteka važnih ličnosti koje bi, da se on nije pojavio i blagovremeno reagovao, sasvim sigurno bile uništene i rasformirane.
Knjige je dobijao, ali i davao: najmanje 800.000 je poklonjeno bibliotekama, zatvorima, bolnicama, školama, kovid bolnicama, đacima, profesorima. Brucoši beogradskog Filološkog fakulteta nisu skrivali radost kad im je uručeno 10.000 knjiga.
Čestitost je zaštitni znak udruženja. Svi koji su Viktoru poverili građu na trajno čuvanje znali su da je baš tu sigurno utočište i da će o njoj ne samo predano brinuti već će je videti posetioci Muzeja knjige i putovanja i uporni istraživači. Lazić je sačuvao 70 celih zaostavština (biblioteka i arhiva) i više od 400 delova zaostavština, važnih biblioteka-celina.
– Ako ćemo pošteno, nijedan od ovih legata ne bi bio formiran u drugim institucijama. Uspeo sam da otrgnem od propadanja brojnu arhivsku građu i predmete od prvorazrednog značaja za kulturu i istoriju srpskog naroda – uveren je naš sagovornik.
Kutak svakom legatu
Dragoceni predmeti čamili su u ormarima, fiokama, na tavanima, u podrumima. Preko prijatelja doznavao je za njih, korak po korak dolazeći do tog neprocenjivog istorijskog blaga. Sad je na sve to ponosan, posebno na legate i zbirke porodica Tartalja, Garašanin, Bešević, Leko i Žigon, ali i značajnih ličnosti poput glumaca Pavla Vuisića i Ružice Sokić, gradonačelnika Beograda Branka Pešića, arhitekte Branka Pešića, akademika Miodraga Pavlovića, književnika Milovana Danojlića, zatim Darka Tanaskovića, Pere Zupca, Ljubivoja Ršumovića, Nikole Kusovca, Joce Vujića, Milana Vukasa i mnogih drugih.
Ovde je i deo arhive Uroša Predića. Među 1.700 dokumenata su i dopisnice Laze Kostića, Steve Todorovića, Stevana Mokranjca, Paje Jovanovića.
A, tek građa koja je prvi put izneta pred sud istorije i oči javnosti. Bilo je i dokumenata za koje je valjalo izdvojiti prilično novca. Nije bilo lako, ali se i u tome uspelo. Zato se sada ovde mogu videti: originalno pismo Hajduk Veljka Petrovića, rukopis petogodišnjeg Mihaila Obrenovića, pisma Nikole Tesle u vezi s bolesnim Pupinom, pisma kralja Milana sinu Aleksandru, nameštaj Obrenovića, srpsko srednjovekovno prstenje iz Prizrena (ovo je poklonjeno – nameštaj porodice Leko), prsten porodica Joce Vujića, povelje Napoleona i Luja 14. To i mnogo toga drugog doprineli su da udruženje i porodica Lazić (tu su Viktorov otac Branislav i majka Gorica) postanu jedan od stubova srpske kulture. Putujući po svetu, u zemlju je doneo više od 200.000 knjiga i brojna dokumenta sa svih meridijana.
Knjiga o Parizu iz lične biblioteke Mihaila Obrenovića
Kad već pominjemo retke, neobične knjige, naš domaćin podseća na neke od njih: Andrićeva „Na Drini ćuprija” na kineskom jeziku, prvi udžbenik za vožnju na Balkanu iz 1898. (za lokomobil), biografija Josipa Broza Tita na tajlandskom, prevedena na zahtev tamošnjeg kralja koju je on delio, jer nikad nije bila u prodaji, lični primerak beležaka Nikole Pašića iz Narodne skupštine 1903. godine, prvo izdanje „Autobiografije” Branislava Nušića s njegovim autogramom, koje su mu prijatelji tajno štampali i poklonili za rođendan. U muzeju se čuva oko 50.000 knjiga s potpisima i svakim danom ih je sve više.
– Još jedan raritet je kod nas – ponosno će naš sagovornik. – Reč je o udžbenicima štampanim za Srbe u Bizerti, u Tunisu, 1918. godine, po pristizanju naših ratnika u ovu zemlju s Krfa. Mnogo mladih vojnika nije pohađalo školu, boreći se i krvareći za otadžbinu. Za njihovo opismenjavanje i učenje štampane su knjige u malim tiražima. Koliko su one značajne, svedoči i potez Britanske biblioteke da digitalizuje oko 50.000 stranica tih knjiga, smatrajući ih vrednim za svetsku istoriju.
Toliko je ovde eksponata i knjiga da priči nema kraja. Dragocena dela i dalje pristižu iz Argentine, Brazila, Engleske, Nemačke, Vladivostoka, Moskve, Tanzanije, Ljubljane, a pre svega iz Srbije.
Viktorov rad krunisan je i nagradama. Najnovija je „Dobročinitelj”, za humane podvige koji su obeležili 2020. godinu. Pre toga poneo je titulu zaslužnog građanina Voždovca, kao čuvar kulturne tradicije. Tu su i „Poseban Đurin šešir”, nagrada fondacije „Rodoljub Nićiforović”, „Temišvarska povelja” i pregršt drugih.
Muzej knjige i putovanja, s unikatima, i „Adligat” svakodnevno rastu, prihvatajući u svoje odaje nove darove i nove članove.
Odnedavno i direktor PTT muzeja
Od kad zna za sebe Viktor je voleo filateliju. Sakupio je najraznovrsniju zbirku filatelije na Balkanu, s velikim brojem starih i retkih maraka. Veliki svetski muzeji pozajmljivali su markice iz njegove zbirke, uključujući i Vojni muzej u Parizu za izložbu povodom 100-godišnjice završetka Prvog svetskog rata, koju je otvorio predsednik Makron. Njegova zbirka ima više od milion markica, s oko 2.000 rariteta.
Putopisac s idejom
S putovanja po svetu Viktor je donosio razne predmete, knjige i kulturna dobra poznatih, ali i manje znanih predela i naroda, s idejom da u Beogradu oformi bogatu muzejsku riznicu, kao primer različitih kultura planete. Mnogi predmeti su sada retkost i u zemljama iz kojih su pristigli. Tako posetioci mogu da vide knjigu od svile, ali i na pirinču koja, u slučaju gladi, može i da se pojede, knjigu-lepezu iz Šri Lanke, pa knjigu s Tajlanda od slonovog izmeta. U muzeju su čak i knjige na štapićima od bambusa, kao i one s koricama od ljudskih kostiju!
SALON NOBELOVKI
U muzeju postoji i Salon nobelovki koji je, marta prošle godine, otvoren u organizaciji poverenice za ravnopravnost Brankice Janković. Ovih dana iz Amerike stigle su potpisane knjige četiri dobitnice Nobelove nagrade za književnost: Perl Bak, Nadine Gordimer, Alis Monro i Doris Lesing. Velika zasluga za pristizanje unikatnih knjiga pripada diplomati i članu „Adligata” Milanu Varadinoviću.
Osim njih, čuvaju se i originalna pisma Miloša Crnjanskog koja je, iz Londona, uputio slavnom dečjem pesniku Gvidi Tartalji, kao i originalni rukopisi Milovana Đ. Glišića, jednog od najznačajnijih srpskih pripovedača.
O ZAVADI ZMAJA I LAZE KOSTIĆA
– U našim vitrinama je i „Knjiga o Zmaju” s potpisom Laze Kostića. Zbog te knjige oni dugo nisu govorili, jer je Kostić smatrao, i to javno govorio, da mnoge Zmajeve pesme nisu dovoljno kvalitetne. To je izazvalo buru oprečnih mišljenja i književni skandal. Knjiga je retka, baš kao i Lazin potpis – podseća Lazić.
Kolekcija od 400 primeraka Biblije, među kojima je i ona na srpskom, takođe se čuva u muzeju. Ova Biblija počela je da se štampa u Beču, a posao sa štampanjem završen je 1804. godine u Budimpešti.
#Spasao #milione #knjiga #uspomena