CENTRALNU Norvešku pogodila je najsnažnija oluja u poslednjih više od tri decenije, a vetrovi su dostizali brzinu i do 180 kilometara na sat, praćeni jakom kišom, što je dovelo do poplava, haosa u saobraćaju i nestanka struje. Sa druge strane otvaranjem Atlantske kapije očekuje se serija vremenskih poremećaja usmerenih ka centralnoj Evropi, pišu italijanski mediji.
Foto: N. Živanović
Vlasti Norveške izdale su juče nekoliko upozorenja o klizištima i lavinama za južni deo zemlje, a zvaničnici su upozorili da bi loše vreme u kratkom roku moglo da zatvori puteve na severu.
Letovi do i sa aerodroma u arktičkom gradu Tromse nastavljeni su nakon što je oko 200 putnika moralo da prenoći tamo zbog olujnog vetra i snega u najjačoj oluji koja je pogodila Norvešku od 1992. godine.
Norveški meteorološki institut predviđa se da će u južnoj Norveškoj pasti do 100 milimetara kiše u roku od 24 sata, preneo je AP.
Direkcija za vodne resurse i energiju izdala je upozorenje za lavinu najvišeg nivoa za veći deo južne i centralne Norveške za naredne dane.
Oluja, koju su norveški meteorolozi nazvali “Ingun”, pogodila je zemlju u sredu i donela udare vetra do 180 kilometara na sat u nekim mestima u četvrtak. Jak vetar, kiša i sneg skidali su krovove i otkazivali letove, a hiljade ljudi ostavili bez struje.
Meteorolog Norveškog meteorološkog instituta Eldbjorg Moksnes danas je rekao norveškoj novinskoj agenciji NTB da, iako je ekstremno vreme koje je “Ingun” donela prošlo, “vreme neće biti mirno tokom vikenda”.
Jak vetar i kiša se tokom vikenda očekuju i u susednoj Švedskoj i Danskoj.
Posledice po mediteranski basen
Prema ranijim prognozama “otključavanje na atmosferskom nivou” su prvi znaci prekretnice koja će uskoro imati posledice po mediteranski basen i Italiju, piše italijanski sajt Il Meteo, a preneo je na svoj Fejsbuk profilu Ivan Ristić, diplomirani inženjer elektrotehnike koji se već 30 godina profesionalno bavi meteorologijom.
Mogla bi da se otvori “Atlantska kapija”
Ovo je najdirektniji signal obnavljanja poremećenog atlantskog toka, koji bi u narednim nedeljama mogao da izazove seriju poremećaja usmerenih prvo na centralnu Evropu, a zatim i na sredozemni basen.
Italijanski meteorolozi najavljuju moguća promenu vremena posle 8. februara.
Glavni modeli prognoze sugerišu moguću promenu scenarija posle 8. februara. Očekuje se potencijalno spuštanje visokog pritiska, sa ponovnim otvaranjem “Atlantske kapije” koja bi mogla da izloži mediteranski basen dolasku poremećaja koji dolaze sa zapada/severozapada. Ako bi se ova evolucija potvrdila, mogli bismo da budemo svedoci povratka kiše u velikom delu Italije, stavljajući tačku na dugu anticiklonalnu fazu.
U meteorološkom žargonu termin “Atlantska kapija” znači da nema prepreka za poremećaje koji se spuštaju sa okeana. To bi značilo življe i dinamičnije vremenske prilike na prostoru Apeninskog poluostrva. Najdirektniji efekat bio bi povratak kiše i snežnih padavina (posebno na planinama, ali se ne mogu isključiti iznenađenja na maloj nadmorskoj visini) posle dužeg vremena u dobrom delu naše zemlje, preneo je Ivan Ristić.
Otvaranjem “Bečkih vrata”, kroz koje, kako objašnjava, ledeni vazduh prolazi i dolazi do naših krajeva, klima se menja, pa će prolećne temperature postepeno prelaziti u ledene.
– U nedelju 11. februara otvaraju se “Bečka vrata” u početku prema Evropi. Dolazi pomorski, arktički vazduh, ali se zagreva kretanjem preko Atlantika tako da će temperatura u Evropi i kod nas postepeno padati tokom druge dekade februara – kaže Ivan Ristić.
Afrički anticiklon nazvan “Zevs”, koji je doneo visoke temperature Evropi krajem januara, već je počeo da slabi početkom februara. Kako najavljuje Ristić, sve se polako menja, prelazimo u zimsku varijantu sa dosta padavina i možemo očekivati i sneg u drugoj polovini meseca.
BONUS VIDEO:
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
#Ledeni #dani #stižu #Srbiju #zima #vraća