Biti u mogućnosti da ćaskate sa svojim psom ili konačno razumete šta vaša mačka želi da vam kaže, bilo bi ostvarenje sna za mnoge vlasnike kućnih ljubimaca.
Jedan engleski naučnik, nazvan „doktor Dulitl iz stvarnog života”, tvrdi da već može.
Doktor Arik Keršenbaum, stručnjak za komunikacije među životinjama, sa Univerziteta Kembridž, kaže da je sve, od kukanja psa do pištanja delfina, prepuno značenja.
On je zoolog, predavač i naučnik i tvrdi da može da razgovara sa životinjama, odnosno da može da razume i interpretira njihove zvukove i signale. Njegov cilj je da otkrije univerzalne znake koji upravljaju evolucijom jezika, kako kod ljudi, tako i kod drugih vrsta.
„Životinje su razvile komunikaciju zato što im je to korisno, tako da to mora imati značenje. Ako slušate muške ptice kako pevaju, to može da znači: „Ovo je moja teritorija, pođite za mnom”, rekao je dr Keršenbaum u razgovoru za Dejli mejl, i dodao:
„Životinje, takođe, prenose osećanja – sa vukovima to bi mogla biti usamljenost, sreća, strah ili briga”.
Ali, da bi se razumelo šta životinjski zvuci znače, dr Keršenbaum kaže da nije dovoljno samo slušati.
„Jedini način da zaista razumemo šta životinje govore jeste da razumemo šta životinje rade. Mi slušamo raznolikost zvukova i pokušavamo da ih povežemo sa onim što se dešava sa životinjom u to vreme”.
Uprkos tome kako su često prikazane, svinje su izuzetno inteligentne i imaju širok spektar emotivnih i društvenih veza.
Nedavne studije su čak koristile AI da pomognu u razumevanje njihovih složenih groktanja i cviljenja.
Dejli mejl je poslao dr Keršenbaumu video na kome je prikazano nekoliko svinja sa farme kako se spremaju da ih nahrani njihov vlasnik, kako bi videli šta „dr Dulitl” može da im kaže.
Još jednom, dr Keršenbaum je pretvorio zvukove u grafičku analizu, da bi bolje video šta se dešava.
„To su kratki ‘kontakt pozivi’, jer pomažu drugim životinjama da znaju ko je tu i da je sve u redu”, kaže on.
„Kod visoko inteligentnih životinja kao što su svinje, ovi pozivi bi takođe, mogli da sadrže mnogo dodatnih informacija, na primer, o tome kakva hrana je dostupna ili detaljnije o tome kako se životinja oseća. Na primer, ‘sklanjaj se s puta, gladan sam’”.
Dr Keršenbaum je rođen u Izraelu, gde je diplomirao i doktorirao na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu. Za svoj doktorski rad je istraživao vokalizacije malih sisara koji žive u stenama i proizvode raznovrsne zvukove.
Nakon toga je radio kao postdoktorand na Univerzitetu u Kaliforniji, gde je proučavao komunikaciju i saradnju među mungosima, malim afričkim predatorima koji žive u grupama i hrane se zmijama.
Trenutno je zaposlen na Odseku za zoologiju Univerziteta Kembridžu, gde je i član, mentor i direktor studija na Girton koledžu.
Dr Keršenbaum je u svojim istraživanjima koristio razne metode, kao što su snimanje, analiza i sinteza zvukova, praćenje i opažanje životinja u prirodi i u zarobljeništvu, matematičko modeliranje i simulaciju.
On je proučavao razne vrste životinja, kao što su vukovi, delfini, kitovi, ptice, insekti i ribe, i otkrio da one imaju složene i bogate načine komunikacije, koji sadrže informacije o njihovim namerama, aktivnostima, emocijama i osobinama.
Dobitnik je mnogih nagrada i autor je popularne knjige “Zoologov vodič kroz galaksiju”, u kojoj razmatra kako bi izgledali život i jezik na drugim planetima, na osnovu znanja o životu na Zemlji.
On smatra da postoje neke opšte karakteristike koje bi delili svi živi organizmi u svemiru, kao što su simetrija, kretanje, društvenost i inteligencija.
Dr Keršenbaum predviđa da bi životinje na drugim planetima imale slične načine komunikacije kao i one na Zemlji, i da bi možda bilo moguće uspostaviti kontakt i sa njima.
#Naučnik #Kembridža #razume #jezik #životinja