Nekadašnji srpski premijer Nikola Šainović i jedan od predstavnika Srbije na pregovorima u Rambujeu u Francuskoj u februaru 1999. godine, komentarišući četvrt veka od ovog događaja, kaže za RT Balkan da je Srbija znala da je u pitanju “samo prolazna stanica ka bombardovanju”, ali da nije mogla da odbije da učestvuje u pregovorima.
On navodi da pregovori u Rambujeu nisu poseban događaj, već da je situacija počela da se razvija i pre toga.
Amerika se, kako ističe, još u julu 1998. godine opredelila za rat.
“Sa tadašnjim liderom Albanaca Ibrahimom Rugovom 1998. godine smo razgovarali o vraćanju đaka i studenata u obrazovni sistem, potpisali sporazum i napravili tehnički dogovor. To je urađeno uz posredovanje Vatikana, a sporazum je trebalo da stupi na snagu u oktobru 1998. godine. Uz posredovanje današnjeg američkog ambasadora Kristofera Hila, vodili smo pregovore o izradi dokumenata o samoupravi na Kosovu”, objašnjava Šainović za RT Balkan.
On napominje da su ovi procesi pokrenuti u cilju da se izbegne sukob i da su se, u tom trenutku, dobro odvijali, uz saglasnost obe strane.
“Amerikanci su, međutim, promenili stranu, napustili Rugovu i javno podržali Oslobodilačku vojsku Kosova (OVK). Bivši Ambasador Sjedinjenih Američkih Država pri Ujedinjenim nacijama Ričard Holbruk i Kristofer Hil javno su podržali OVK, seli sa njima, objavili fotografije i video-snimke. Reč je o julu 1998. godine, tada se Amerika opredelila za rat”, podvlači Šainović.
On ističe da Rugova, iako je bio za nezavisno Kosovo, nije bio za rat, već je očekivao da taj cilj postigne političkim putem. Amerikanci su, dodaje, bili za rat i opredelili se za OVK.
Kao uvod u sukob, Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), koja je trebalo samo da izvrši verifikaciju sprovođenja zakona, pretvorila se u zaštitnika OVK. Kako navodi naš sagovornik, kada je ta zaštita dovela do toga da se deo OVK obnovi i vrati u dejstvo, zakazali su pregovore u Rambujeu. Događaje u Račku upotrebili su kao povod, iako je to bila samo jedna od akcija koja se odvijala.
Srbija bi jednim potpisom trebalo da potpiše okupaciju i nezavisnost Kosova
“I došli smo u Rambuje. Mi smo znali da je to samo prolazna stanica ka bombardovanju, ali nismo mogli da odbijemo da učestvujemo u takozvanim pregovorima, kojih nije ni bilo. Prvo su nas Amerikanci zamajavali pričama o autonomiji, preskačući nulto pitanje a to je pitanje suvereniteta, čija je država, pa onda čija je samouprava. Pošto su videli da smo čvrsti po pitanju suvereniteta, izašli su sa dokumentom u kome ima 70 sitno kucanih strana, ali poslednje dve su važne”, objašnjava Šainović.
On napominje da dokument nije ponudila kontakt grupa, jer je predstavnik Rusije u Rambujeu rekao da ta država nije videla paket i samim tim ga nije usvojila, niti ga podržava. U pitanju je, dodaje Šainović, bio predlog Zapada, tačnije Sjedinjenih Američkih Država.
Šainović kaže da poslednje dve strane dokumenta predviđaju da NATO ima pravo da zaposedne teritoriju, vazdušni prostor, teritorijalne vode, luke i aerodrome u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Pripadnici NATO-a, takođe bi mogli da nose oružje po svom nahođenju i da liše slobode, kako piše, koga oni smatraju da treba i da ga izvedu pred odgovarajućeg službenika.
“Predvideli su da to traje tri godine, nakon čega bi bila organizovana međunarodna konferencija koja će rešiti status Kosova u skladu sa voljom naroda. Drugim rečima, mi bi trebalo da budemo tri godine pod okupacijom i da treće godine Kosovo glasa referendum i da ga Srbija prizna kao nezavisno”, dodaje Šainović.
Prema njegovim rečima, Srbija bi jednim potpisom trebalo da potpiše okupaciju i nezavisnost Kosova, što je, naravno, odbijeno.
Kako dalje navodi, usledilo je bombardovanje, s obzirom da je pomenuti dokument bio ultimatum, koji je Srbija odbila.
“Da je uspelo, ne bi i danas tražili od Srbije da nešto prizna”
“Kada su videli da ni pod bombardovanjem tadašnja SR Jugoslavija ne može da se natera da ispuni Rambuje, onda su Amerikanci predložili Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, u kojoj piše sve ono što smo u Rambujeu izneli kao crvene linije. To su suverenitet Jugoslavije, razoružanje OVK, itd… Sve što smo rekli da moramo da dobijemo, oni su nam ponudili i to smo teška srca prihvatili kao minimum”, pojašnjava Šainović.
Međutim, dodaje, i danas ostaje istorijsko pitanje: “Zašto nam to nisu dali u Rambujeu kad su nam dali dva i po meseca kasnije?”
“Mi smo im i tada govorili šta nećemo prihvatiti, očigledno im je bio potreban rat da bi ostvarili ciljeve koje danas ostvaruju. Sve u svemu, Rambuje je bio jedna taktička vežba, kako bi se napravio ultimatum na način da ga mi ne možemo prihvatiti. Zatim su pokrenuli bombardovanje, tada zamišljeno na 50. godišnjicu NATO-a, projekat upravljanja svetom, Amerika preti, NATO bombarduje i zemlje se povinuju njihovoj naredbi. To u Jugoslaviji nije uspelo – neki kažu ‘vi ste se povukli’, jesmo, ali da je uspelo ne bi i danas tražili od Srbije da nešto prizna”, kaže naš sagovornik.
Plan u tri faze – Kurti radi ono što je nekada radio Tači
Na pitanje možemo li pregovore koji su se dogodili pre 25 godina, povezati sa današnjom situacijom u Srbiji, odgovara potvrdno, jer je, kako kaže, u pitanju isti projekat.
“Amerikanci otvoreno govore o 30-godišnjem projektu nezavisnog Kosova. To su i ranije govorili, od pre devedesetih. Da ne bude nikakve prevelike misterije, to je projekat raspada Jugoslavije iz polovine osamdesetih, tzv. Jugoslavija posle Tita, na osam delova – šest republika i dve pokrajine. To je osujećeno time što je Milošević 1989. godine promenio Ustav i time se smrtno zamerio Amerikancima, koji su ga do tada smatrali reformatorom. Tada je, naravno, i Kosovo trebalo da dobije nezavisnost”, napominje Šainović.
On ističe da Aljbin Kurti danas radi isto ono što je svojevremeno radio Ibrahim Rugova, i, nakon njega, Hašim Tači.
“Tači je odradio drugi deo, a za treći im nije odgovarao jer nije hteo da siđe sa vlasti. Zatim su ga poslali u Hag i doveli Kurtija, koji obavlja treću fazu istog projekta. Treća faza, po Amerikancima, treba da se završi kao Srpska Krajina. Po njima, sve je završeno onda kada su Srbi proterani i onda kad Srbija bude prinuđena da prizna nezavisnost Kosova, jer dok Srbija ne prizna onda to neće biti nezavisna država”, zaključuje Šainović.
#Kurti #danas #radi #ono #što #nekada #radio #Tači #Balkan