Većini je u sećanju dan kada je na prvom javnom času veronauke održanom 2. novembra 2001. u OŠ “Kralj Petar Prvi” u Beogradu, tadašnji poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Pavle u prisustvu premijera Zorana Đinđića blagoslovio vraćanje veronauke među đake. Obraćajući se prvacima te škole patrijarh je poručio:
“Pre 80 i više godina bio sam u vašem uzrastu i mi smo tada pored drugih predmeta učili veronauku. Vi se sa ovim predmetima spremate za život na ovom svetu, počev od ove škole pa do fakulteta. Sve je to potrebno za vaš život u svetu, ali mi nismo samo tela, već smo i duše. Želim vam da budete vredni kao đaci, ali da budete vredni i u učenju veronuke. Neka Gospod blagoslovi ovaj početak na opšte dobro i opštu korist. Neka Bog blagoslovi ovaj čas, napredak, vaš život, da vaša radost bude veća i blagoslovenija nego što smo je mi imali. To zavisi i od društva i od porodice, ali i od vas samih. Zadatak veronauke je da poznate Boga.”
Tada niko nije mogao da pretpostavi da će Srpska pravoslavna crkva i njeni veroučitelji, posle 23 godine, biti ponovo na početku. Štaviše, stiče se utisak da je status verske nastave danas lošiji nego prilikom njenog vraćanja u srpski obrazono-vaspitni sisitem.
Naime, 2018. godine je verska nastava derogirana na podmukao način.
Jerej Stevan Jovanović, koordinator Odbora za versku nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, za RT Balkan kaže da je izmenama i dopunama Zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja verska nastava svedena sa statusa predmeta na status programa, odnosno skinuta je sa tzv. liste A na listu B.
“Tada su svim predstavnicima verskih zajednica rekli da je samo reč o semantičkoj promeni, ali je to u stvari bila lukava podvala, planski urađena. Njom je direktorima škola praktično dozvoljeno da versku nastavu izmeste iz rasporeda časova i svedu je u kategoriju slobodnih aktivnosti poput sekcije šaha, ruka u testu i slične, tj. da je izbace iz rasporeda časova. Otuda je verska nastava neretko stavljana u suprotnu smenu, šta je direktno uticalo njen kvalitet, na samu mogućnost da se nastava drži redovno i kontinuirano”, kaže jerej Stevanović.
Prema njegovim rečima, ugroženost prava roditelja i đaka na izbor verske nastave se ogleda i u tome što su prvobitno škole imale zakonsku obavezu da pre izbora omoguće upoznavanje sa sadržajem predmeta i sa veroučiteljem. Međutim, ukazuje on, ova zakonska obaveza je ukinuta, bez saglasnosti Komisije za Versku nastavu, jedinog nadležnog državnog organa za pitanja verske nastave.
“Danas imamo situaciju da samo pojedine škole organizuju predstavljanje veronauke i veroučitelja, a ‘izbor’ se najčešće vrši na osnovu predrasuda i predubeđenja. Da stvar bude gora, Ministarstvo prosvete je svojim tumačenjem zakonske odredbe po kojoj je više od 15 godina bilo omogućena promena izbornog predmeta, ukinula mogućnost promene izbornog predmeta u toku obrazovnog ciklusa – i to samo u osnovnoj školi. Razlog za to nismo nikada čuli, ali jasno je da se u starijim razredima deca više opredeljuju za versku nastavu, to pokazuje odziv đaka, a to nekome u Ministarstvu prosvete predstavlja problem”, ocenjuje naš sagovornik.
Ukinuto pravo na izbor
Jerej Stevan Jovanović ukazuje da se događaju i skandaloznije stvari.
“Znamo za slučajeve u školama, pa čak i u beogradskim gimnazijama, da su đaci sa verske nastave prebačeni, bez njihovog znanja i saglasnosti, na građansko vaspitanje, a da je kao izgovor za taj čin navođeno to što nastavnik građanskog vaspitanja treba da ima punu radnu normu”, ukazuje Jovanović.
Naš sagovornik ističe da se time šalje veoma loša poruka deci, jer se od njih očekuje da saučestvuju u korupciji, kršenju prava na versko obrazovanje i na slobodu izbora, a u ime predmeta koji treba da brani i promoviše upravo te vrednosti. Dodaje, na ovu šizofrenu situaciju je ukazivao i patrijarh Porfirije, i to posle niza apela nadležnim organima.
“Nažalost, ništa se nije promenilo. Ove godine smo morali da reagujemo ponovo, i prijavimo 22 beogradske škole koje su prekršili zakonsku regulativu o formiranju grupa za versku nastavu. Očekujemo i nadamo se da će diskriminacija verujućih ljudi u ovoj zemlji jednoga dana ipak prestati”, smatra jerej Jovanović.
Crkva je od tog trenutka, najnepovoljnijeg za versku nastavu, svake godine postavljala pitanje prosvetnom nacionalnom savetu da se situacija promeni.
Kako dodaje, sve tradicionalne crkve i verske zajednice u više navrata su pisale javne apele državnim institucijama i nadležnim pojedincima, ali nikada nisu dobile pozitivan odgovor i taj problem i dan danas stoji.
Procenat đaka koji pohađa veronauku
Prema zvaničnim podacima ministarstva prosvete, 66 odsto đaka u Srbiji pohađa versku nastavu. U Beogradu je taj procenat veći od 50 odsto, s tim što je, prema rečima našeg sagovornika, odziv u srednjim školama značajno veći nego u prvom ciklusu osnovne škole, uz obrazloženje da što su đaci svesniji i samostalniji to je veći odziv na versku nastavu. U osnovnim školama na slabiji odziv utiče nemogućnost predstavljanja predmeta i činjenica da građansko vaspitanje ipak predaju učiteljice.
Nerešen status veroučitelja
Govoreći o statusu veroučitelja, naš sagovornik kaže da su oni diskriminsana kategorija u prosveti.
“Veroučitelji nisu zaposleni za stalno, jer država neće da otvori tu mogućost. Da smo pripadnici neke manjiske grupe, Zakon o zabrani diskriminacije bi i za nas važio. Ovako mi smo samo u službi apsolutne većine građana i njihovog prava na slobodan izbor da se obrazuju i vaspitavaju u skladu sa tradicionalnim vrednostima, a za njih nekih zakoni ne važe”, ukazuje naš sagovornik.
Odgovarajući na ključno pitanje koje je u nedavnom intervjuu za Pravoslavlje izneo episkop Irinej Bulović – kome je veronauka i vrednosti koje predstavlja trn u oku, iako se više od 80 odsto izjašnjavaju kao verujući, i više od 65 odsto dece pohađa versku nastavu, jerej Jovanović ističe da je reč o nekim agendama koje pokušavaju da izmene kulturni kod našeg naroda i kulturni kod našeg obrazovnog sistema.
“Jednostavno, njima verska nastava predstavlja trn u oku, iako u tim istim zemljama verska nastava u njihovim sistemima ima neuporedivo bolji status nego što ima u našoj državi, ali oni bi da izvoze demokratiju na jedan malo drugačiji način u zemlje koje, po njihovom shvatanju, ne znaju šta je demokratija i koje nemaju te vrednosti koje nama treba da implementiraju”, smatra naš sagovornik.
On poručuje da ukoliko kreatori obrazovne politike u Srbiji shvate koliko je neophodno da se kroz versku nastavu bavimo vaspitnim delom obrazovnog sistema, onda će uvažiti značaj veronauke i tradicionalnog vaspitanja i vrednosti i popraviti status predmeta i veroučitelja, i što je najvažnije dati pravo đacima i roditeljima na kvalitetnu versku nastavu u školama u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Zakonom o crkvama i verskim zajednicama.
Reči premijera Đinđića na prvom času i protivnici veronauke
Podsetimo, verska nastava je vraćena u škole uredbom tadašnje Vlade Srbije na čijem je čelu bio Zoran Đinđić u jesen 2001. godine u prve razrede osnovnih i srednjih škola kao fakultativni predmeti, što je značilo da su učenici mogli da izaberu jedan ili drugi predmet, oba ili nijedan.
Krenulo se od prvog razreda osnovne i prvog srednje, da bi 2005. u svim ciklusima preduniverzitetskog obrazovanja dobili naziv “obaveznih izbornih predmeta”.
“Uskoro ćemo imati priliku da vidimo u praksi jesmo li kao društvo nešto dobili ili smo izgubili vraćanjem veronauke u škole. Današnji dan doživljavam kao važno proširenje slobode i prava jedne domokratske zemlje”, naglasio je na tom prvom času Zoran Đinđić, kojem je prisustvovao zajedno sa patrijarhom Pavlom.
I dok su SPC i država veličale ovaj dan, jedna od političkih partija, Liga socijaldemokrata Vojvodine na čelu sa Nenadom Čankom, kritikovala je Ministarstvo prosvete zbog uvođenja veronauke u škole.
“Veronauka je uvedena u škole, iako još nije utvrđeno pitanje regularnosti i ustavnosti Uredbe republičke vlade koja je propisala uvođenje veronauke i građanskog vaspitanja u prve razrede osnovnih i srednjih škola od ove školske godine”, tvrdili su u LSV-u.
Ova stranka ocenila je tada da se u reformi školstva i nastavnih planova i programa nije odmaklo dalje od kozmetičkih promena, dok je nastavni program, umesto da bude rasterećen, postao još obimniji i gotovo neizvodljiv za realizaciju.
#Kome #smeta #veronauka #Srbiji #Borba #pravo #roditelja #đaka #izbor #posle #više #dve #decenije #Balkan