Pod kupolama Beogradskog sajma održan je nedavno peti međunarodni sajam voćarstva, povrtarstva i vinogradarstva „Agro Beograd 2024” (Agro Belgrade 2024).
Poljoprivreda je šansa za razvoj celog regiona, zato i ne čudi što se na sajmu predstavilo, po rečima organizatora, više od 500 izlagača iz Srbije i zemalja jugoistočne Evrope, uključujući i najveće svetske kompanije mašina, opreme i inputa, kao i proizvođači svežeg i prerađenog voća i povrća.
Ovaj sajamsko-konferencijski događaj bio je prilika i za poslovne sastanke između domaćih i regionalnih firmi i oko 20 kupaca iz Srbije, regiona, ali i Velike Britanije, Kanade, Poljske, Rumunije i Indije.
Kako skupiti opalo voće: poznate kompanije predstavile su novu opremu i mašine
Novi trendovi
Posetioci su mogli da se upoznaju s novim trendovima u poljoprivrednoj proizvodnji od upotrebe dronova, skupljača voća do mikrobnih regeneratora zemljišta. Da degustiraju proizvode i pazare – neko bubamaru za svoj plastenik da bi se izborio sa biljnim vašima, neko traktor za 95.500 umesto 99.500 evra ili slatko od crnih tartufa proizvedeno u Makedoniji, drenovu rakiju iz Republike Srpske, kozji sir iz Crne Gore…
Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije Jelena Tanasković, prilikom otvaranja sajma, poručila je da poljoprivreda zauzima značajno mesto u programu vlade: „i ono što je drugačije, posvetili smo se svakom pojedinačnom poljoprivredniku. Ušli smo u proizvodnju svake poljoprivredne grane, ali i svake poljoprivredne kulture, kako bismo troškove pokrili s adekvatnim subvencijama”, istakla je resorna ministarka.
Ajvar, nezaobilazni proizvod na svakom poljoprivrednom sajmu
Najavila je dalja ulaganja vlade u poljoprivredu zarad veće konkurentnosti.
– Domaća poljoprivreda je opredeljena ka tržištu Evropske unije u koje gledamo, gde najviše svojih proizvoda izvozimo, ali apsolutno ne odustajemo ni od otvaranja novih tržišta…
Ministarka je podsetila na značaj potpisivanja ugovora o zajedničkoj trgovini s Kinom i dodala da ove godine kada ugovor stupi na snagu: „naša jabuka, šljiva, višnja, breskva, lubenica, svinjsko meso, gazirana i negazirana voda će s nula procenata carine ulaziti u Kinu”.
Američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil nije krio zadovoljstvo što je Vlada SAD preko Američke agencije za međunarodni razvoj bila u mogućnosti da doprinese daljoj modernizaciji srpskog poljoprivrednog sektora. Pozdravio je i prisustvo velikog broja izlagača iz čitavog regiona jer, kako je naveo, poljoprivreda ne poznaje granice:
– Bez obzira na veliku važnost IT industrije, sektor koji zapravo povezuje ljude, porodice, urbane regije jeste poljoprivreda – poručio je Hil.
Veliko interesovanje vladalo je za predstavljanje poljoprivrede Republike Srpske (RS) s više od 800.000 hektara obradivih površina poznatih po nezagađenom i plodnom zemljištu, izvorima čiste vode i vazduha, što je sve osnova za proizvodnju organske hrane.
Brojni posetioci crnogorskog štanda bili su u prilici da se upoznaju s visokokvalitetnom i raznovrsnom ponudom: vina od nara, kozji sir „lider” najnagrađivaniji sir u regionu…
Nikolina Filipović predstavila je porodičnu plantažu borovnica
Od neizvesnosti do sigurnog biznisa
Iz beogradskog naselja Ripanj, s porodične plantaže koja broji 3.000 sadnica borovnica na sajam je stigao sok – bez šećera i vode, naglasila je Nikolina Filipović. Ova mlada devojka student je na Učiteljskom fakultetu, preko leta bere borovnice na plantaži.
– Dnevnica ove godine bila je 4.000 dinara, a plantaža mi nije daleko od kuće – objašnjava Nikolina.
Zanimljiv je put do voća i povrća upakovanog u flaše i tegle. Mnogi proizvođači su zbog neizvesnosti u plasmanu počeli najpre voće da dostavljaju na kućne adrese, a onda i da ga prerađuju.
Da bi se postigli rezultati, mehanizacija je neophodna, tako da su se pored voćara, povrtara i vinogradara na sajmu predstavili i prodavci mehanizacije, repromaterijala, opreme za preradu voća i povrća. Inovacija je ključ uspeha u poljoprivrednoj proizvodnji, tako da su se mogli videti dronovi, ali i mogućnosti primene veštačke inteligencije.
Krajiška kuća
Autentični proizvodi poput rakije od drenjina, lešnika u beloj čokoladi, suhomesnati i mlečni proizvodi, prerađevine voća i povrća, čajevi, med, sve ono što se proizvodi na malim gazdinstvima u okolini Banjaluke našlo se na štandu „Krajiške kuće” koja je predstavljena na zajedničkom štandu Republike Srpske.
– Predstavili smo program po kome je Krajna poznata, sve s malih gazdinstava. Projekat „Krajiška kuća” obuhvata opštine oko Banjaluke, iz tih urbanih i ruralnih mesta udruženo je oko 160 poljoprivrednih proizvođača. Napravljena je robna marka „krajiška kuća” i danas imamo više od 1.200 različitih vrsta proizvoda – kaže Draško Ilić, direktor Centra za razvoj poljoprivrede i sela, ustanove koja rukovodi „Krajiškom kućom”.
Lešnici, jedan od proizvoda robne marke „krajiška kuća
– Prošlo je pet godina od kada smo ušli u realizaciju projekta. Nijedan od naših proizvođača nema novac da zakupi poslovni prostor, za radnike, da napuni trgovinu… Mi smo kao gradska institucija odlučili da preuzmemo taj teret plasiranja robe i da otkupljujemo sve što oni naprave. Naši kooperanti nemaju nikakav trošak, njihovo je da proizvedu, da nam isporuče i odmah naplate. Na teritoriji Grada Banjaluka imamo 1.650 registrovanih poljoprivrednih proizvođača. Svi su na neki način udruženi i svoje tržišne viškove isporučuju ovima koji se bave preradom i koji su otvorili prerađivačke pogone na svojim gazdinstvima.
Među proizvodima, po rečima Ilića, gotovo da nemamo favorite.
– Svi su prepoznatljivi po svom autohtonom uzgoju i geografskom prostoru, nemoguće je napraviti isti na nekom drugom lokalitetu. Tako da smo pokušali da idemo ka standardizaciji da bismo se prošili na tržište Austrije gde postoji veliko interesovanje.
Mnoge lokalne zajednice u RS i BiH kreću našim putem. U Prnjavoru je „Prnjavorska kuća”, na Romaniji romanijska. Bijeljina želi semberijsku… Dali smo primer dobre prakse – kaže naš sagovornik dodajući da su moderne tehnologije stigle i do seoskih domaćinstava, ali se dosta toga proizvodi na stare tradicionalne načine koji predstavljaju prepoznatljivost i ne mogu se porediti s industrijskim proizvodom. Zato ta mala gazdinstva imaju ogromnu šansu, zaključuje Draško Ilić.
Aleksandar Tadić s ponosom priča o dimljenom siru koji pravi majka Rada
Korona „kumovala” dimljenom siru
Aleksandar Tadić prodaje dimljeni sir, na štandu gužva, teško je doći do reči. Potrošači neprestano prilaze, degustiraju, raspituju se i kupuju. Cena od 1.400 dinara plaća se bez cenkanja.
– Nosim za Rusiju, da li može tri dana bez frižidera – pita gospodin koji nestrpljivo čeka da bude uslužen. – Može, ovo je trajni dimljeni sir – objašnjava Aleksandar, jedan od članova porodice Tadić iz Donje Bukovice.
– Imamo osam krava, ali je u planu da proširimo proizvodnju, jer raste potražnja za sirevima, pa samim tim i za sirovim mlekom. Za kilogram sira potrebno je 10 litara mleka. Kada je reč o sirevima, oni su stari od 20 do 30 dana. Različiti su u pogledu začina koje stavljamo, imamo više od 20 ukusa: tucana paprika, biber, peršun i beli luk, orasi, koprive, suve šljive…
Sve do korone Tadići su sir i kajmak, punih 40 godina, proizvodili na tradicionalni način i iznosili na pijacu. Korona je zaustavila prodaju, pa su bili primorani da se preorijentišu na proizvodnju dugotrajnijeg – dimljenog kačkavalja, koji je danas prepoznatljiv proizvod iz valjevskog kraja. U domaćinstvu Tadić glavnu reč vodi otac Dragan, majka Rada je zadužena za proizvodnju sira, dok su Aleksandar i sestra Katarina tu za plasman.
– Sir može da se poruči i preko interneta – trudimo se da odgovorimo svim zahtevima kupaca – kaže preduzimljivi Aleksandar.
Valentina Mitrova iz Skoplja pravi malinovo ulje sa tartufima ali i slatko
Makedonski tartufi
Tartufi u slatku, ulju, sušeni… upakovani u teglice i flašice stigli su iz Makedonije. Cena pristupačna, ako se zna da je tartuf među najskupljim gljivama na svetu.
Valentina Mitrova iz Skoplja niže cene svojih proizvoda objašnjava činjenicom da tarufe ne kupuju, već sami pronalaze u prirodi, uz pomoć obučenih pasa, i onda prerađuju.
Iza ovog porodičnog posla koji je registrovan pre 12 godina, pet godina je istraživanja. Tražila je savete stručnjaka iz Izraela kako da napravi maslinovo ulje s tartufima, iz Irana takođe, svi su joj nesebično izlazili u suret, tako da danas ima široku paletu proizvoda koji su traženi širom regiona.
#Poljoprivreda #poznaje #granice