U Japanu, 75 procenata muževa predaje svoju mesečnu zaradu suprugama, one raspolažu tim novcem i daju im džeparac. Japanski poslovni ljudi, koji često rade prekovremeno i izdržavaju svoje porodice, međutim, suočavaju se sa sve manjim džeparcima koje im dodeljuju njihove supruge, pokazala je anketa jedne japanske banke. Ova praksa, koja se naziva “okozukai”, podrazumeva da muževi predaju celu platu ženama, koje zauzvrat vode računa o kućnim troškovima i štednji. Međutim, iznos koji muževi dobijaju za svoje lične potrebe je opao na najniži nivo u decenijama, što utiče na njihov kvalitet života i zadovoljstvo.
Prema anketi koju je sprovela banka Šinsei, japanski muževi sada imaju na raspolaganju samo 42.107 jena (375 dolara) mesečno, što je treći najniži rezultat u godišnjoj anketi koja se sprovodi od 1979. godine. To je znatno manje od perioda krajem 80-ih i početkom 90-ih godina prošlog veka, kada je japanska ekonomija bila u usponu i muževi su mogli da troše čak 89.792 jena (790 dolara) mesečno.
Anketa je, takođe, pokazala da je oko 40 procenata muževa nezadovoljno iznosom koji dobijaju, dok je samo 3 odsto njih reklo da nema zamerki. Neki od razloga za nezadovoljstvo su visoki porezi, inflacija, smanjenje plata i povećanje troškova života. Mnogi muževi se osećaju ograničeno i ne mogu da priušte sebi hobije, izlaske, putovanja ili poklone za supruge.
Savremeni način života, takođe, utiče na brakove i porodične odnose, jer muževi i žene menjaju poglede na novac i potrošnju. Neki muževi se žale da njihove supruge previše štede ili troše na nepotrebne stvari, dok neke žene smatraju da njihovi muževi nisu dovoljno odgovorni ili zahvalni. Takođe, neki muževi se osećaju inferiorno u odnosu na svoje kolege ili prijatelje koji imaju veće džeparce ili više slobode.
Rešenje za ovaj problem nije jednostavno, jer je “okozukai” duboko ukorenjen u japanskoj kulturi i tradiciji. Neki muževi pokušavaju da pronađu dodatne izvore prihoda, kao što su honorarni poslovi ili investicije, kako bi poboljšali svoju situaciju.
“Okozukai” je japanski izraz koji znači “džeparac”, “subvencija” ili “novac za lične troškove”. To je, takođe, naziv za tradicionalnu praksu da muževi predaju celu svoju platu ženama, koje zauzvrat vode računa o kućnim finansijama i određuju koliko novca muževi mogu da potroše na sebe.
Ova praksa je nastala iz tradicije da žene budu zadužene za domaćinstvo, dok su muževi bili zauzeti poslom i društvenim obavezama. Smatralo se, takođe, da žene bolje upravljaju novcem i štede za budućnost, dok su muževi skloni rasipanju i zadovoljavanju trenutnih potreba.
Međutim, ova praksa se menja u savremenom Japanu, jer sve više žena radi van kuće, a sve više muževa želi da ima više slobode i kontrole nad svojim novcem.
Neki moderni muževi se, takođe, osećaju nezadovoljno i poniženo što moraju da dobijaju džeparac od svojih supruga. Zato mnogi mladi japanski parovi danas pokušavaju da nađu bolji način da podele i upravljaju svojim finansijama, uz više komunikacije i dogovora.
#Japanski #muževi #nezadovoljni #džeparcem #koji #dobijaju #supruga