Nobelovac Ernest Hemingvej često je pričao prijateljima i porodici kako sumnja da ga prate agenti tajne službe, ali su ga oni uveravali da je paranoičan.
Godinama posle njegove smrti, FBI je objavio dosijee u kojima se vidi da su ga pratili i prisluškivali mu telefone tokom najmanje 20 godina njegovog života.
Hemingvej je sarađivao sa Ef-Bi-Aj u prvim godinama Drugog svetskog rata. Od 1941-1943, biro je pokušao da od Hemingveja napravi „svog čoveka u Havani”, pošto je pisac u to vreme živeo na Kubi. Iz čiste dosade, pisac je bio zainteresovan za taj projekat. Hemingvej i Ef-Bi-Aj se, međutim, nisu baš najbolje slagali.
On je tvrdio da su ljubomorni na njegov rad i da je uveren da ga omalovažavaju: „Hemingvej, neobučeni istražitelj, trebalo bi da otkrije slučaj koji je pobegao visoko obučenom Ef-Bi-Aj-u”.
Hemingvej je 1943. prekinuo vezu sa američkim Federalnim biroom za istraživanja i otišao u Evropu da preuzme još jednu ulogu ratnog dopisnika. Međutim, Ef-Bi-Aj nije prekinuo odnos sa Hemingvejem, budući da se njihov dosije o budućem dobitniku Nobelove nagrade nastavlja do kraja njegovog života. Izgleda da nije baš bio paranoičan.
Slavni američki pisac, koji je napisao mnoga remek-dela, kao što su „Za kim zvono zvoni” i „Starac i more”, bio je, takođe, poznat i po svom avanturističkom duhu i učešću u raznim ratovima i revolucijama. Njegov život je, međutim, bio pun nevolja i tragedija, koje su ga na kraju dovele do samoubistva 1961. godine.
Jedan od faktora koji su uticali na njegovu psihičku patnju bio je i strah od progona od strane Ef-Bi-Aj, američke federalne policijske agencije. Hemingvej je verovao da ga Ef-Bi-Aj prati, prisluškuje, čita mu poštu i pretresa mu račune. On je o tome govorio svom prijatelju i biografu A. E. Hotčneru, koji je mislio da je to samo paranoja. Međutim, ispostavilo se da je Hemingvej bio u pravu.
Ef-Bi-Aj je počeo da prati Hemingveja još 1940-ih godina, kada je on bio u vezi sa Martom Gelhorn, novinarkom i ratnom dopisnicom. Gelhorn je bila sumnjičena da je simpatizer komunista i da je imala veze sa sovjetskim špijunima. Ef-Bi-Aj je, takođe, bio zainteresovan za Hemingvejeve aktivnosti na Kubi, gde je on živeo i podržavao revoluciju Fidela Kastra. Ef-Bi-Aj je smatrao da je Hemingvej mogući sovjetski agent ili uticajan levičar.
Biro je prikupio 124 stranice dosijea o Hemingveju, koji su kasnije deklasifikovani i postali dostupni javnosti. U tim dokumentima se nalaze izveštaji o Hemingvejevim putovanjima, kontaktima, izjavama i delima.
Ef-Bi-Aj je, takođe, pokušao da spreči Hemingveja da dobije Nobelovu nagradu za književnost 1954. godine, tvrdeći da je on neprijatelj Amerike.
Hemingvej je bio svestan da ga Ef-Bi-Aj prati i da mu preti. On je patio od depresije, anksioznosti i alkoholizma. Imao je, takođe, fizičke probleme, povrede od dve avionske nesreće, dijabetes i visok krvni pritisak. Više puta je bio hospitalizovan zbog elektrošok terapije, koja je trebalo da mu pomogne da se izbori sa svojim mentalnim stanjem. Međutim, ništa nije bilo uspešno.
On je osećao da je izgubio svoj talenat i da je progonjen od strane neprijatelja.
Na kraju, Hemingvej je odlučio da okonča svoju patnju. Uzeo je svoju lovačku pušku i pucao sebi u glavu u svom domu u Ajdahou. Njegova supruga Meri je rekla da je to bila nesreća, ali je kasnije priznala da pisac izvršio samoubistvo. Hemingvej je imao 61 godinu. Prethodno je boravio na Mejo klinici u Minesoti, gde je lečen zbog depresije i drugih mentalnih problema. Njegova smrt ostaje kontroverzna, a neki članovi njegove porodice su se, takođe, suočili sa samoubilačkim tendencijama, što je dovelo do širenja glasina o tajanstvenoj „Hemingvejevoj kletvi”.
#EfBiAj #decenijama #pratio #Hemingveja