Vrhovni komandant švedske vojske, general Mikael Biden, 9. januara je stajao na pozornici u Salenu u Švedskoj i održao prezentaciju koja je trebala da šokira prisutne. Prikazujući niz sumornih snimaka s prve linije rata u Ukrajini, postavljenih na pozadinu snežnog švedskog polja, upitao je: “Mislite li da bi ovo mogla da bude Švedska?”
Do februara 2022. godine, pre ruske invazije punog obima na Ukrajinu, takva pitanja bi bila nezamisliva u zemlji koja je pomno održavala 75-godišnju strategiju miroljubive vojne nesvrstanosti. U govoru iz 2012. godine, vrhovni komandant švedske vojske u ono vreme, Sverker Goranson, rekao je da, u slučaju napada, „Švedska može preživeti nedelju dana“. Ali, na ovoj nedavnoj konferenciji o društvu i odbrani u Salenu, lideri su jasno dali do znanja da se era smanjenja naglaska na odbranu završila. Tamo je švedski premijer Ulf Kristerson pozvao svoje građane da se pripreme na odbranu „s oružjem u rukama i našim životima na kocki“, piše Jutarnji list.
Za ruske skandinavske susede, invazija na Ukrajinu poremetila je njihovu hladnu računicu neutralnosti. Prošle godine Finska je postala najnovija članica NATO-a, a Švedska bi je uskoro trebala slediti, kada Mađarska kao poslednja članica saveza ratifikuje odluku o švedskom članstvu. Ovi novi savezi na severu menjaju geopolitičku ravnotežu moći, pri čemu će arktičke članice NATO-a uskoro nadmašiti Rusiju u odnosu sedam prema jedan. Prema tome, kao što topljenje arktičkog leda otvara pristup novim resursima i rutama za globalno ekonomsko takmičenje, takođe otkriva nove odbrambene ranjivosti.
Foto:KARL MELANDER / AFP / Profimedia
Danas, dok Ukrajina i njeni NATO saveznici pokušavaju da sateraju Rusiju u ćošak, globalni lideri – zajedno sa samim Skandinavcima – sve više bacaju zabrinuti pogled prema severu uz pitanje kolika je verovatnoća eskalacije u područjima hladnije klime.
Ruska arktička strategija sledi globalnu
„Sve veća konkurencija i militarizacija u arktičkoj regiji zabrinjavajući su“, rekao je predsedavajući vojnog odbora NATO-a, admiral Rob Bauer, u govoru u oktobru 2023. na skupštini Arktičkog kruga u Rejkjaviku na Islandu. „Moramo biti spremni za vojne sukobe koji će nastati na Arktiku“.
Globalni lideri i analitičari govorili su o posthladnoratovskom periodu relativne stabilnosti na Severnom polu kao o „niskoj napetosti na dalekom severu“. Poslednjih nekoliko decenija bilateralni i međunarodni sporazumi između Rusije i drugih arktičkih država naglašavali su zajedničku bezbednost severa, kao i naučne i bezbednosne interese.
Foto: KARL MELANDER / AFP / Profimedia
Ali, nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, kako piše Foren Polisi, ti dogovori su se brzo raspali. Već u martu iste godine Arktičko veće, forum osam arktičkih država, suspendovalo je razgovore. (U maju 2023. ono je oprezno smanjeno, ali tek treba razjasniti involviranost Rusije).
U septembru 2023. Rusija je napustila manje Evroarktičko veće za regiju Barencovog mora u kojem je bila član s Norveškom, Finskom i Švedskom, rekavši da su skandinavske države „paralisale“ saradnju. U februaru 2023. Rusija je izmenila svoju arktičku politiku, ističući nova savezništva s državama BRIKSA-a – Brazilom, Indijom, Kinom i Južnom Afrikom – a posebno s Pekingom. Tog meseca takođe je suspendovala učestvovanje u Novom START-u, poslednjem preostalom sporazumu o kontroli nuklearnog naoružanja između Sjedinjenih Država i Rusije.
„Postoji ta posthladnoratovska politička ideja o ‘arktičkoj izuzetnosti‘, da je sever izuzet od smera globalne politike“, kaže Rasmus Bertelsen, stručnjak za daleki sever s Arktičkog univerziteta u Tromsu. „Problem je u tome što nikad nije vredela“, dodaje.
Švedska vojska Foto:Jeppe Gustafsson / Alamy / Alamy / Profimedia
Ako se malo bolje pogledaju prošle decenije, kaže Bertelsen, može se videti ruska arktička strategija koja pomno sledi njen globalni program. Godine 2007. ruski predsednik Vladimir Putin na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji odlučno je u svom govoru odbacio posthladnoratovski globalni poredak stabilnosti pod vođstvom SAD-a. Iste godine, Rusija je pokrenula svoj prvi kibernetički napad na Estoniju i postavila vrlo hrabar teritorijalni zahtev na Arktiku, postavivši svoju zastavu na morsko dno ispod Severnog pola.
Putin je takođe koncentrisao vojne snage na dalekom severu. Od 2014. godine, kada je Rusija ilegalno aneksirala Krim, Rusija je kontinuirano povećavala severnu flotu nuklearnih podmornica, brodova, raketna postrojenja, vazdušnu flotu i radarske stanice. Danas se najveća ruska vojna baza nalazi na poluostrvu Kola, koji se graniči s Norveškom i Finskom, gde takođe testira nove hipersonične projektile i dron s nuklearnim torpedom. Iako je oko 80 odsto ruskih severnih kopnenih snaga raspoređeno u Ukrajini, ruske vazdušne i pomorske snage tamo su ostale netaknute.
Vladimir Putin Foto: EPA-EFE/ARTYOM GEODAKYAN / SPUTNIK / KREMLIN POOL
„Jedna od najvećih Putinovih grešaka“
„Ranije je Rusija imala interes u tome da izgleda kao konstruktivan partner, što je vredilo i za Arktik“, kaže Andreas Osthagen, viši saradnik na Arktičkom institutu u Oslu. „Baš kao i u ostatku sveta, ta stvar se pogoršala“, dodaje.
Ruska invazija bila je poziv na uzbunu skandinavskim zemljama, koje su se decenijama opirale vojnim savezima. Odjednom, neutralnost je počela puno više da liči na ranjivost.
Posebno zapanjujući preokret dogodio se u Finskoj – još u decembru 2021. čak 51 odsto Finaca protivio se ulasku u NATO, a danas 78 odsto podržava članstvo u njemu. S članstvom u njemu dolazi i obećanje američke vojne moći. Godine 2023. Finska i Švedska potpisale su vojne sporazume sa Sjedinjenim Državama, kojim dopuštaju američko osoblje i oružje u desetinama baza, uključujući njih devet na Arktiku.
Norveška, aktivna članica NATO-a od njegovog osnivanja, već ima nekoliko baza u kojima je dopušteno smeštanje američkih vojnika i oružja. Ipak, od kraja ‘Hladnog rata‘, Norveška je sledila politiku „uveravanja“ kojom ograničava prisutnost NATO-a i njegovih saveznika u blizini ruske teritorije. Sada više nije jasno hoće li se ta politika održati.
Od 2009. Nordijska odbrambena saradnja uskladila je Dansku, Švedsku, Norvešku i Island u nacionalnoj vojnoj politici. Godine 2022. Norveška, Finska i Švedska najavile su sporazum o jačanju saveza s fokusom na daleki sever. Danas Norveška, Švedska, Danska i Finska vode pregovore o službenom delovanju svojih vazdušnih snaga.
U martu ove godine Norveška će voditi proširenu vežbu „Nordijski odgovor“ ovih zemalja kako bi testirale svoje koordinisane odbrambene planove. Mihael Pol, viši saradnik za bezbednosnu politiku na Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove, rekao je da će istorija zabeležiti ovaj novi nordijski savez kao „jednu od Putinovih najvećih grešaka“.
#Ovo #mogla #bude #Putinova #gatalna #greška