Dok svet čega da se postigne primirje između Rusije i Ukrajine, treba se podsetiti da je sporazum iz Minska iz 2015. mogao mnogo toga da reši, zbog čega možda danas ne bismo imali rat koji utiče na ceo svet.
Sporazum, drugi te vrste, sklopljen je u beloruskoj prestonici, u pokušaju da se okonča tada krvavi desetomesečni sukob u istočnoj Ukrajini.
Međutim, Minsk II nikada nije u potpunosti sproveden, a njegova ključna pitanja su ostala nerešena.
Moskva: Povlačenjem iz minskog procesa 2014. Amerikanci dali signal Kijevu
Sjedinjene Američke Države su povlačenjem iz minskog procesa 2014. godine postavile temelj za sistematsko suprotstavljanje Rusiji. Vašington je time poslao jasan signal Kijevu da čini šta želi u Donbasu, izjavio je prvi zamenik sekretara Saveta bezbednosti Rusije Rašid Nurgalijev, povodom devete godišnjice potpisivanja Minskih sporazuma.
– SAD su od februara 2014. godine praktično uspostavile kontrolu nad celom Ukrajinom, a kijevske vlasti su potpuno izgubile samostalnost u odlučivanju. Zapad je imao, a ima i danas, sve poluge pritiska na Kijev. Zbog toga čudno zvuče reči Zelenskog, koji se busa u grudi i govori da je on lično odlučio da ne ispunjava sporazume. Odsustvo slobode delovanja kod predsednika Ukrajine i njegova puna zavisnost od Londona i Vašingtona – to je tajna lakrdijaša – rekao je Nurgalijev u intervjuu za „Argumente i fakte“.
Između koga je sklopljen sporazum?
Redak sastanak ruskih, ukrajinskih, nemačkih i francuskih lidera u februaru 2015. imao je cilj da donese mir u oblastima Ukrajine koje su godinu ranije zauzeli proruski separatisti.
Te oblasti, u ukrajinskom regionu Donbasa, postale su poznate kao Luganska Narodna Republika (LNR) i Donjecka Narodna Republika (DNR). Ukrajinska vlada u Kijevu je tvrdila da su ta dva regiona zapravo pod ruskom okupacijom.
Cilj razgovora takođe je bio rad na političkom rešenju za region.
AP Photo/Alexei Alexandrov
Vojnik Luganske Narodne Republike
To je rezultiralo sporazumom Minsk II, koji su potpisali predstavnici Rusije, Ukrajine, separatističkih lidera i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Nakon toga je usvojen rezolucijom Saveta bezbednosti UN.
Koji su bili uslovi sporazuma?
Glavni uslov sporazuma Minsk II bio je prekid vatre. U februaru 2015. još su se u nekim oblastima vodile teške borbe između ukrajinskih snaga i pobunjenika koje podržava Rusija, pri čemu su Ukrajinci imali velike gubitke.
Drugi uslov je bilo povlačenje teškog naoružanja sa fronta.
Treći je bio da OEBS, bezbednosna organizacija od 57 članova, koja takođe uključuje SAD i Kanadu, nadgleda linije fronta.
Kao četvrti navodi se dijalog o lokalnim izborima u oblastima koje su okupirali proruski pobunjenici.
Zahtevano je obnavljanje potpune ekonomske i socijalne veze između dve strane, kako bi se, na primer, isplaćivale penzije.
U sporazumu se navodi i da je neophodno da ukrajinska vlada ponovo uspostavi kontrolu nad granicom sa Rusijom.
Wikimedia/Ранко Николић
Tampon-zona uspostavljena sporazumom Minsk II
Obećano je povlačenje svih stranih snaga i plaćenika, kao i ustavna reforma koja bi obezbedila izvesnu autonomiju oblastima istočnog ukrajinskog regiona Donbasa koje više nisu pod kontrolom centralne vlade.
Šta se dogodilo nakon potpisivanja?
Najžešće borbe su okončane, a posmatrači OEBS-a došli su na ukrajinsku teritoriju.
Ipak, u Ukrajini je do rata bilo 1,5 miliona interno raseljenih lica, a skoro 14.000 ljudi je poginulo u sukobu.
“Boris Džonson je došao u Kijev i rekao da ništa ne potpisujemo”
Osim što Ukrajina, uz podršku zapadnih saveznika, nije poštovala sporazume iz Minska, praksa se nastavila i tokom aktuelnog rata u Ukrajini.
Rusija i Ukrajina su bile nadomak postizanja primirja, ali je sve minirao bivši premijer Velike Britanije Boris Džonson, prema svedočenju nekoliko diplomata.
To je potvrdio i David Arahamija, poslanik vladajuće ukrajinske partije Sluga naroda.
On je 2022. godine predvodio ukrajinsku delegaciju koja je sa Rusijom došla nadomak mirovnog sporazuma. Sastanci su se održavali u Belorusiji i Turskoj, samo nekoliko nedelja nakon što su ruske trupe ušle u Ukrajinu u februaru 2022.
Iako su detalji miniranja pregovora prilično ignorisani u zapadnim medijima, Arahamija je slobodno o tome govorio u emisiji za kanal “1+1”.
– Cilj Rusije je bio da izvrši pritisak na nas tako da prihvatimo status neutralnosti. To je bilo ključno za njih, kao i da se obavežemo da nećemo stupiti u NATO. Tome su se nadali do poslednjeg trenutka, bili su spremni da obustave rat ukoliko pristanemo na taj uslov. Sve ostalo je bila retorika i politička priča o denacifikaciji i slično – rekao je ukrajinski zvaničnik.
Kako je dodao, ključnu ulogu u stopiranju pregovora odigrao je Boris Džonson.
– Kada smo se vratili iz Istanbula, Džonson je došao u Kijev i rekao da ne treba ništa da potpišemo sa Rusima. Rekao je da treba da nastavimo da se borimo – naveo je.
AP Photo/Andrew Kravchenko
Boris Džonson i Vladimir Zelenski
Nacrt sporazuma je već bio napravljen i Aramija ga je potpisao u Istanbulu, a o tome su ukrajinski mediji izveštavali još u maju prošle godine.
Ukrajina je odbacila preliminarni dogovor čim su se ruske trupe povukle iz okoline Kijeva, kao gest dobre volje. To je okarakterisano kao velika ukrajinska vojna pobeda, što je bio znak da zapadni saveznici mogu da nastave sa slanjem vojne i finansijske pomoći.
Šta je problematično?
Sporazum Minsk II smišljen je na brzinu. Rusija je bila potpisnica sporazuma, ali njena uloga u sukobu nije uzeta u obzir, jer su sve pokrenuli proruski separatisti koji su bili građani Ukrajine. Reč „Rusija“ se nigde ne pojavljuje u tekstu sporazuma.
AP Photo/Efrem Lukatsky, File
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski
Od tada je Kremlju omogućeno da kaže da je on samo posmatrač i da sporazum treba da bude postignut između ukrajinske vlade i pobunjenika na istoku zemlje. Kijev, sa druge strane, odbijao je da direktno razgovara sa pobunjenicima.
Ukrajina je prvo želela da povrati kontrolu nad svojom međunarodnom granicom pre lokalnih izbora u oblastima koje su pod kontrolom pobunjenika.
Rusija, sa druge strane, tvrdila je da nema nikakve snage u oblastima koje kontrolišu pobunjenici, a Moskva je želela izbore dok je region još pod kontrolom separatista i pre nego što ukrajinske vlasti povrate kontrolu nad granicom.
Pokušaji zapadnih diplomata da reše ovaj problem do sada nisu urodili plodom.
Koja su druga sporna pitanja?
Status Donbasa pod kontrolom pobunjenika nikada nije definisan. Stav Kijeva je da region treba da ima istu vrstu autonomije kao i drugi ukrajinski regioni, u okviru federalne strukture.
Moskva, sa druge strane, ukazuje na stavku u Minskom sporazumu koja se odnosi na „poseban status određenih oblasti Donjeckog i Luganskog regiona“ i tumači to kao omogućavanje ovim regionima da, između ostalih prednosti, imaju sopstvene policijske snage i pravosudni sistem.
Profimedia
Međutim, bilo koja ukrajinska vlada koja bi pristala da Donbasu da poseban status možda ne bi uspela da preživi reakciju javnosti. Godine 2015. tadašnji ukrajinski predsednik Petro Porošenko izneo je ustavne amandmane o decentralizaciji kojima su se oštro protivile ukrajinske nacionalističke grupe.
Naravno, sve su to bili argumenti pre rata koji je izbio 24. februara 2022, kada su ruske trupe upale na ukrajinsku teritoriju.
Posle referenduma koji su održani u LNR, DNR, Hersonu i delovima Zaporoške oblasti, ta područja su pripojena Rusiji posebnim ukazom Vladimira Putina. Zapad nije priznao referendume.
Putin je uveo ratno stanje u te četiri oblasti, ali su Rusi početkom novembra 2022. morali da se povuku iz Hersona. Donbas i Krim ostaju najveće tačke sporenja, a po svemu sudeći, Ukrajina mora da se pomiri sa tim da je izgubila te teritorije i da ih ne može povratiti.
Zašto je Rusiji bitan sporazum Minsk II?
Minsk II je potencijalno bio način na koji je Rusija mogla da zadrži svoj uticaj u Ukrajini preko proruskih grupa u Donbasu. To bi joj dalo mogućnost da kontroliše teritoriju, bez njene aneksije, kao što je bio slučaj sa Krimom 2014, i da ima pravo glasa u nacionalnim poslovima Ukrajine.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili
android aplikaciju –
24sedam
Vest koja vredi
#Sporazumi #Minska #rat #Ukrajini