POVODOM Dana državnosti Srbije – Sretenja, predsednik Aleksandar Vučić, odlikovao je “Večernje novosti” Sretenjskim ordenom prvog stepena.
Foto: N. Skenderija
Odlikovani:
1. Berge Brende Orden srpske zastave, prvi stepen
2. Čen Bo, predsednica Kineskog instituta za međun. odnose Orden srpske zastave, prvi stepen
3. Raul Bartolome Molina, ambasador K.Španije u RS Orden srpske zastave, prvi stepen
4. Vladimir Tolstoj Orden srpske zastave, prvi stepen
5. Mohamed Nabhan Orden srpske zastave, drugi stepen
6. Fedor Rosoha Orden srpske zastave, drugi stepen
7. Valerij Briljov Orden srpske zastave, drugi stepen
8. Hari Aleks Rus ambasador Mađarske pri SE Orden srpske zastave, treći stepen
9. Siljan Micevski, posthumno Orden srpske zastave, treći stepen
10. dr Mojmir Vrlik, počasni konzul u Slovačkoj Orden srpske zastave, treći stepen
11. Roman Strakoš, Zlatna medalja za zasluge
12. Takaši Šimizu, Zlatna medalja za zasluge
13. Zoran Bogdanović, Zlatna medalja za zasluge
14. Centar „Casa del Sole“ Zlatna medalja za zasluge
15. Blaženka Trivunčić, prof. srpskog jezika i knjiž. na Univ. Sorbona, Zlatna medalja za zasluge
16. dr Vesna Cidilko, slavista i penzionisani profesor, „Humbolt“ univerzitet u Berlinu, Zlatna medalja za zasluge
17. Mauricio Manik, Zlatna medalja za zasluge
18. Klaudio Toneli, Zlatna medalja za zasluge
19. Zoran Jovanović, Zlatna medalja za zasluge
20. dr inž. Miloje Ž. Milićević, Zlatna medalja za zasluge
21. Radomir Putniković, Zlatna medalja za zasluge
22. dr Marko Lopušina, Zlatna medalja za zasluge
23. prof. Svetlana Matić, Zlatna medalja za zasluge
24. Đuzepe Zakarija, novinar i humanista, posthumno Zlatna medalja za zasluge
25. Teslin naučni centar u Vordenklifu, Zlatna medalja za zasluge
26.Fransoa Goruel, Zlatna medalja za zasluge
27. Humanitarna organizacija „Mali svet Kanada“ iz Toronta, Zlatna medalja za zasluge
28. dr Ma Sipu, istoričar, Zlatna medalja za zasluge
29. dr Aleksandar Đogo, Sretenjski orden, treći stepen
30. Marko Kovač, Orden srpske zastave, drugi stepen
31. Radomir Uljarević, Sretenjski orden, treći stepen
32. Nenad Stevandić Sretenjski orden, prvi stepen
33.Spomenko Gostić, posthumno Medalja za hrabrost „Miloš Obilić“, zlatna
34. Narodno pozorište Republike Srpske, Sretenjski orden, drugi stepen
35. Nikola Pejaković, Karađorđeva zvezda, prvi stepen
36. Biljana Čekić, Karađorđeva zvezda, drugi stepen
37. Bogoslovija „Sveta tri Jerarha“ u manastiru Krka, Sretenjski orden, treći stepen
38. Kliničko – bolnički centar Kosovska Mitrovica, Sretenjski orden, drugi stepen
39. Igumanija Pećke Patrijaršije Mati Haritina (Pantić), Sretenjski orden, prvi stepen
40. prim. dr Slavko Krstić Sretenjski orden, treći stepen
41.Miloš i Stefan Stojanović Medalja za hrabrost „Miloš Obilić“, zlatna
42. Pavlina Radovanović, Karađorđeva zvezda, treći stepen
Foto: N. Skenderija
43. Akademik Vlada Urošević, Sretenjski orden, prvi stepen
44. Akademik Zoran L. Kovačević, Sretenjski orden, prvi stepen
45. Akademik Bela Balint, Sretenjski orden, prvi stepen
46. Akademik Ninoslav Radovanović, Sretenjski orden, prvi stepen
47. Akademik Rajko Kuzmanović- Republika, Srpska Sretenjski orden, prvi stepen
48. Episkop niški gospodin Arsenije (Glavčić) Sretenjski orden, drugi stepen
49. Manastir Tumane, Sretenjski orden, treći stepen
50. Mitropolit Didimotiha, Orestijade i Suflija Grčke pravoslavne crkve gospodin Damaskin Sretenjski orden, drugi stepen
51. Letopis Matice srpske ( 200 g) Sretenjski orden, prvi stepen
52. Specijalna bolnica za rehabilitaciju Banja Koviljača (165 g), Sretenjski orden, prvi stepen
53. Osnovna škola „Dragojlo Dudić“ (160 g) Sretenjski orden, prvi stepen
54.OŠ „Stepa Stepanović“ Tekeriš ( 140 g) Sretenjski orden, prvi stepen
55. Muzej grada Beograda (120 g) Sretenjski orden, prvi stepen
56. Politika (120 g) Sretenjski orden, prvi stepen
57. Klinika za ginekologiju i akušerstvo – ( GAK Višegradska) ( 100 g) Sretenjski orden, prvi stepen
58. Radio Beograd ( 100 g) Sretenjski orden, prvi stepen
59. Košarkaški savez Srbije – KSS ( 100 g) Sretenjski orden, prvi stepen
60. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u BG ( 85 g) Sretenjski orden, drugi stepen
61. Večernje novosti ( 70 g) Sretenjski orden, prvi stepen
Foto: N. Skenderija
62. Institut za nuklearne nauke „Vinča“ ( 75 g) Sretenjski orden, drugi stepen
63. Institut za mentalno zdravlje ( 60 g) Sretenjski orden, drugi stepen
64. Galerija Doma Vojske Srbije ( 70 g) Sretenjski orden, drugi stepen
65. Filmske novosti ( 80 g) Sretenjski orden, treći stepen
66. Narodna biblioteka „Jefimija“ Trstenik ( 70 g) Sretenjski orden, treći stepen
67. Hor RTS-a „Kolibri“ ( 60 g) Sretenjski orden, treći stepen
68. Škola za muzičke talente u Ćupriji ( 50 g) Sretenjski orden, treći stepen
69. mr. Vera Kovač Vitkai Karađorđeva zvezda, prvi stepen
70. Nikola Kitanovski Karađorđeva zvezda, treći stepen
71. Jasmina Janković Karađorđeva zvezda, treći stepen
72. Mirko Kodić Zlatna medalja za zasluge
73. Lepa Lukić Zlatna medalja za zasluge
74. Jan Nemček, graditelj violina Zlatna medalja za zasluge
75. Selomir Marković Zlatna medalja za zasluge
76. AKUD Univerziteta u Beogradu „Španac“ Zlatna medalja za zasluge
77. Leontina Pat Zlatna medalja za zasluge
78. Marina i Marija Gobović Zlatna medalja za zasluge
79. Grupa “Kerber” ( 40 godina) Zlatna medalja za zasluge
80. Zorica Brunclik Zlatna medalja za zasluge
81. prof. dr Svetlana Vujović Karađorđeva zvezda, prvi stepen
82. Katarina Karađorđević Karađorđeva zvezda, prvi stepen
83. prof. dr Dragan Radovanović Karađorđeva zvezda, drugi stepen
84.prof. dr Zoran Radovanović Karađorđeva zvezda, drugi stepen
85. prof. dr Dragana Vujić Karađorđeva zvezda, drugi stepen
86. prof. dr Đuro Macut Karađorđeva zvezda, drugi stepen
87. prof. dr Miodrag Grbić Karađorđeva zvezda, drugi stepen
88. dr Goran Vukomanović Karađorđeva zvezda, treći stepen
89.Davorka Čančarević, dispečer Medalja za hrabrost „Miloš Obilić“, zlatna
90.Marko Rodić, dispečer Medalja za hrabrost „Miloš Obilić“, zlatna
91.Robert Ostrogonac, mašinovođa Medalja za hrabrost „Miloš Obilić“, zlatna
92. Jasmina Filić, majka dvanaestoro dece Zlatna medalja za zasluge
93. Tomislav Momirović Zlatna medalja za zasluge
94. Dejan Stošić Zlatna medalja za zasluge
95. Aleksandra Kovač Karađorđeva zvezda, treći stepen
96. Dejan Milojević, posthumno Karađorđeva zvezda, prvi stepen
97. Prehrambena industrija Budimka doo Požega Zlatna medalja za zasluge
98. Porodična fima „Auto Mirko“ Prokuplje Zlatna medalja za zasluge
99. Društvo za informatiku Srbije Zlatna medalja za zasluge
100.Saladin Kurtagić (sa Peštera) Zlatna medalja za zasluge
101.Snežana Paunić ( iz Badovinaca) Zlatna medalja za zasluge
102.Goran Radević, posthumno ( poginuo 1999. na KiM) Orden zasluga za odbranu i bezbednost,prvi stepen
103. Tomislav Fatić, posthumno ( poginuo 1998. na KiM), Orden zasluga za odbranu i bezbednost, prvi stepen
104.Oliver Zajić, posthumno ( poginuo 1998. na KiM) Medalja za hrabrost „Miloš Obilić“, zlatna
105.Vladimir Janković ( povređeni policajac) Zlatna medalja za revnosnu službu
106. Jovica Spajić ( SAJ ) Zlatna medalja za revnosnu službu
107. Pripadnici Ministarstva odbrane i vojske Srbije (110 lica)
Vučić: Sretenje je za nas crveno slovo
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da danas, 40 dana posle Božića, slavimo Sretenje. On kaže da je za nas Sretenje “crveno slovo”, najvažniji dan u verskom, političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije.
– Mnogo toga smo započeli, napravili, završili na Sretenje. Najglasnija i najjasnija poruka još iz Marićevića jaruge bila je da se globa davati ne može, niti trpeti zulum i nepravda – rekao je Vučić.
Foto M. Š.
Ukazao je na najvažnije događaje u osnovanju moderne srpske države.
– Prvi je oslobodilačka revolucija, drugi je organizacija i uređenje države. Pri tom su jedan i drugi tesno povezani, zavise jedan od drugog uslovljavaju se međusobno. Ali ću danas, pre nego što vam uručim priznanja, da ukažem na, po meni najvažniju vezu među njima. Ta veza su ljudi, oni koji su imali snage da oba velika posla iznesu, pa i po cenu sopstvene žrtve. Oni čiji su snovi bili toliko veliki da su morali biti ostvareni. Srbija danas nije ništa drugo nego negacija i one vatre koja je u njima gorela. Nastavak, prirodan i velik, onih čežnji koje su oni imali. Istorija je tu veoma jasna. Sve mi možemo da zamislimo, sve da do tančina isplaniramo, izračunamo, ali bez ljudi, bez tog žara koji samo u njima može da postoji, bez njihove spremnosti, snage, vere, nijedan posao ne može da bude ne samo završen, nego ni započet na pravi način. Karađorđe Petrović, ljudi koji su se na sretenje 1804. godine okupili u Marićevića jaruzi, knez Miloš, Dimitrije Davidović, Mileta Radojković… Svi oni nisu samo zaslužni večni očevi ove države i ove nacije, nego najbolji primer ogromne vere i moći – kazao je on.
Prvi Srpski Ustanak i Sretenjski Ustav su rezultati dugotrajnih istorijskih procesa, tokom kojih je u silne nesreće raslojavanja i raseljavanja jedan narod uspeo da preživi i da sačuva i razvije taj duh iz kojeg se rađa najbolji ljudski revolucionarni materijal, rekao je Vučić.
– Vekovima ranije Srbija je bila zemlja bez ljudi. Deo naroda je otišao ka moru i Mlecima, deo je u dve velike seobe prešao dve velike reke i dopao pod vlast i zaštitu Austro-Ugarskih Cezara. Oni koji su ostali izborili su se oko onoga što im je preostalo, patrijarhalne zajednice oko svoje vere i oko predanja nekada slavnoj Nemanjićkoj državi. U XVIII veku Srbiji u kom god carstvu da žive, žive na granici kao vojnici i oni koji služe vojnim potrebama. To je podrazumevalo i neku vrstu autonomije i različite povlastice, ali je to preuzrakovalo i sasvim novo povezivanje iz kojeg je nastala svest o tome da nismo tek tako nestali kao narod, nego da nas ima na raznim stranama. Priče uskoka i hajduka sa juga i rodoljubive progresivne ideje sa severa donele su u Srbiju novi vetar slobode i novu nadu da je moguće ponovo stvoriti svoju državu. Divljanje Dahija, a bašibozluka koji su takođe naselili granicu, ubrzalo je potrebu – konstatovao je on.
– Ne smemo da zaboravimo onaj najvažniji detalj. Ljude, naše hrabre ljude, srpskog seljaka i njegovu snagu. I Karađorđa, čoveka iz siromašne porodice koji je sam izrastao, učio, vojevao, postao gazda i krenuo da sanja srpsku državu za sve nas. I nikada nije zaboravio odakle potiče. Između prvog i drugog sastanka u Orašcu, on je pešice, korak po korak obišao bukvalno čitavu tadašnju Srbiju. Ušao u svako selo, svaku kuću, razgovarao sa svakim domaćinom, čuo njihove želje, pitao šta je potrebno. Radovan Samardžić, koji je o tome pisao, kaže kako je pre ustanka Karađorđe znao tri osnovne potrebe kod Srba. Da se znaju moralni red i odnosi među ljudima, da se čuva nasleđeno i prima novo posle proveravanja, da se odluke ne donose svojevoljno, nego uvek dogovorno, jer i drugi imaju pameti. Na toj matrici Karađorđe je poveo borbu za slobodu i krenuo da stvara državu – dodao je Vučić.
– Bez tog čoveka, bez njegovog sna, njegove vere i volje ne bi bilo ni nas danas. Baš kao što nas ne bi bilo bez još jedne velike ličnosti, nevelike rastom koja je Karađorđev san nastavila. Miloš Obrenović poznat nam je, uglavnom, kroz mane o kojima smo slušali i ne znajući mnogo o svemu. Njemu, poput Karađorđu, zamera se prekost, samodržavlje, priča se o tome kako su bili opaki i opasni, a zaboravlja se koliko je veliki deo toga što su nosili bio nametnut samim vremenom, okolnostima, istorijom u kojoj su živeli i stvarali. Pravili su državu u senci tri velike carevine, Turske, Austro-Ugarske i Rusije, u Karađorđevo vreme i Francuska je imala veliki uticaj, od kojih je svaka Srbiju videla samo kao guberniju koja treba da služi isključivo njihovim interesima. Morali su da zadovolje i tuđe, ali i potrebe sopstvenog naroda, onog koji je vekovima formiran u zaverenju i otpor prema svakoj vlasti, pa i onoj koja je bila njegova. Narod koji je radije ratovao, nego plaćao porez i bio otporan na svaku vrstu organizovanja, osim onog u svojoj kući. I sve to teško da bi neko drugi mogao i da izdrži i da reši, osim tog lukavog, nepismenog, svinjarskog trgovca Miloša Obrenovića. Na svaki mogući način on je gradio Srbiju. Njenu autonomiju najpre, a zatim i državu. I čuo je narod u svemu tome, shvatio je težinu i osećao je duh tog vremena. Odatle, u toj maloj, do pola oslobođenoj većinski nepismenoj Srbiji, nastao je taj Sretenjski ustav, jedan od prvih u celoj Evropi. Ustav koji je ukinuo ropstvo. Ustav koji je razgraničio vlast. Ustav koji je ustanovio da su pred zakonom svi jednaki. Ljudi, veliki ljudi od Miloša preko Dimitrija Davidovića do Mileta Radojkovića su ga doneli.
– Dozvolite mi da i nešto što nisam napisao pred vama izgovorim. Jesmo li se odužili svim tim ljudima? Jesmo li uvek bili pravični prema njima? Kako je završio Karađorđe? Kako je završilo progonstvo? Jesu li njihovi naslednici bolje prošli?
– One koji su nam stvorili stajaću vojsku, one koji su nam gradili železnicu nazivali smo najvećim izdajnicima. One koji su nam spasili Hilandar i vratili ga iz bugarskih u naše srpske ruke, ubili smo sladostrasno i rekli kako je to najveće, najhrabrije delo koje su Srbi mogli da načine. O jednom drugom, u 20. veku, mučki ubijenom Aleksandru nikada nismo umeli lepo reći da izgovorimo. Ni ulicu mu nismo dali. Mi ovde u našem Beogradu, nadam se ne zadugo, imamo ulicu atentatora na kralja Aleksandra. Samo nemamo ulicu kralja Aleksandra. U njegovo vreme, ovde gde vi sedite, ova zgrada je građena i napravljena. Malo. Za nas, Srbe, očigledno, nedovoljno.
Kaže da danas ravnopravno gledamo slike Karađorđa i Miloša, a da smo imali zajedno biste Miloša i Karađorđa koje su ukonjene 1905. godine.
– To je danas u Patrijaršiji. Molim vas da nađemo način da to vratimo srpskom rodu, svim građanima Srbije. To su naši velikani. Obojica – ističe Vučić.
Kaže da Srbin ne voli da robuje i više od svega voli svoju slobodu.
– Srbin neće da služi nikome do svom rodu, do svojim građanima. Došli smo i do toga da nam za našu zemlju kažu, “pa ne gledajte u prošlost, gledajte u budućnost, nije to sasvim vaša zemlja”. Sva priznanja ćete da dobijete, svilu, kadifu, zlato, srebro, bićete najpošteniji, najbolji na svetu. Samo nam konačno jedanput recite da vaša zemlja nije vaša zemlja. Mi ćemo da pokažemo celom svetu kako ste dobri, pametni, umni, zagledani u budućnost. A drznete li se da se držite istih onih pravila na koja se svakodnevno pozivamo? A, taj povratak u prošlost vam nećemo dozvoliti.” Danas je iz jedne susedne države se čulo da ukoliko neko napadne Kosovo, ne znam ko bi napadao Kosovo, kako to izgleda, Albanija to neće da dozvoli i biće na toj strani. Zamislite da je to neko od nas rekao. Čuli biste ne samo grmljavinu, psovki, uvreda, najprljavije kampanje iz celog sveta, već Bog zna u nekom trenutku po potrebi grmljavinu topova, aviona, samo da se Srbi jednom zauvek ućutkaju. A što se nas tiče, mi nemamo potrebu da napadamo bilo koga i nećemo da napadamo bilo koga. Nama je potrebna Evropa, ne uvek njeno licemerje i dvoličnost, već potrebna nam je, ne možemo bez nje, ali isto tako kad nas teraju da možemo i bez nekih koji nam nisu uzimali zemlju, mi ćemo reći “mi smo Srbi, imamo i srce i dušu.” Pa ćemo ipak da vodimo svoju politiku. Da, čuvaćemo i svoje odnose sa Evropom, ali nećemo da gazimo svoje odnose ni sa Rusijom, ni sa Kinom, niti bilo kim drugim. Da se vratim na viziju i san Karađorđa Miloša. I nije važno što je taj Sretenjski ustav trajao tek nekoliko nedelja, temelj je postavljen. Izgradili su ga ti ljudi. Sve posle je bila nadgradnja. I mi danas samo dodajemo na tu građevinu. Zato, poštovani laureati, kada dobijete ovo priznanje, važno je da znate i vi i svi drugi, da se ono dodeljuje ljudima koji nastavljaju taj važan posao, posao velikih. I dodeljuje se za svaki korak, za svaki metar koji se pređe, svaki stepenik kojim se čovek popne za ovu zemlju. I kada se malo razmisli više od toga, hodanja, kretanja napred nije niti moguće, niti je potrebno. Zato što, kada je taj korak zajednički, on je ogroman i čini ovu zemlju velikom. Zato molim vas, nastavite da hodate, imajte na umu da su najvažniji principi postavljeni vekovima ranije, da su ih znali i Karađorđe i Miloš Obrenović. Da moramo da pazimo na odnose sa ljudima, da čuvamo staro, uz prihvatanje novog, da razvijamo zemlju, da ekonomski napredujemo, da dogovaramo sve, da čuvamo mir, ali da ne damo ni svoju vojsku, ni svoje nebo, ni svoju zemlju. I da nikada nikome ne dozvolimo da nam uzme našu crveno-plavo-belu trobojku, jer ona je simbol svih naših pobeda, ona je simbol naše slobode. Neka živi Srbija! Hvala vam i čestitam svima Dan Državnosti Srbije – rekao je Vučić.
18:00 Svečanost počela intoniranjem državne himne.
Pre nego što je Vučić ušao u salu Predsedništva u kojoj se dodeljuju oredeni je ispred Starog dvora upriličen vizuelni spektakl, sa epohalnim motiva iz srpske istorije.
Okupljenima se kroz glas glumca obratio Karađorđe, a reč je o adaptaciji teksta iz drame Đure Jakšića “Stanoje Glavaš”.
“Novosti” dobile priznanje
Naš list je jedna od institucija koje su dobile ovo visoko priznanje, a predsednik je odlikovanja dodelio pojedincima i institucijama iz različi – tih oblasti kulturnog, privrednog, sportskog i društvenog života. Odličja će biti uručena danas, na Sretenje u 18 časova na državnoj svečanosti u Predsedništvu Srbije.
Da je ovo priznanje velika čast za naš list, poručio je Milorad Vučelić, glavni i odgovorni urednik “Večernjih novosti”.
– Pedantan i objektivan hroničar naše zbilje, čuvar pravih vrednosti iz prošlosti, borac protiv prekrajanja istorije, ali i svojevrsni svetionik ka budućnosti. Ovo su, sublimirano, drugi rekli o nama, čestitajući “Večernjim novostima” sedam decenija postojanja, što smo obelež i l i 16. oktobra prošle godine. Šta mi imamo da kažemo, čitali ste, čitate i čitaćete… Tokom 70 godina, što je jedan ozbiljan ljudski vek, trudili smo se da oslonjeni na ramena predaka, jer se tako sve bolje vidi, radimo najbolje da sačuvamo i njihov i obraz naših potomaka. Vučelić je naveo i da je bilo mnogo pravih i iznuđenih izazova, bilo je i posrtanja, bezbroj svetlih trenutaka, a sve deleći sudbinu naroda i države. – I sve to vreme radili smo i radimo ono što najbolje znamo – mislimo i pišemo na ćirilici – kaže Vučelić.
Milorad Vučelić, Foto D. Milovanović
– Ne obazirući se na “savremene tokove” i svesno rizikujući da nas kreatori takve lažne vodilje proglase “nazadnim”, izabrali smo svoj put. Pravi, pokazuje vreme. Cenimo druge narode, druge države, jezike… Ali, dičimo se time što svoj narod, državu i jezik volimo najviše.
Prepoznala je to, kaže Vučelić, i naša Srbija. Zato od predsednika Republike Aleksandra Vučića s ponosom primamo njeno najviše, Sretenjsko priznanje. Okitiće se njime sadašnja generacija “Večernjih novosti”, ali i sve prethodne koje su deo svog životnog veka utkale u naš list. U ime svih, ali i naših čitalaca: Hvala, Srbijo!
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
#VUČIĆ #DODELIO #DRŽAVNA #ODLIKOVANJA #Novostima #Sretenjski #orden #VIDEO