I žene i muškarci podjednako varaju, a postoji i podatak da se trećina parova u braku suoči s prevarom, kaže za „Magazin” psiholog Aleksandra Solujić.
Aleksandra Solujić
Glavni problem je u tome što kada se desi prevara u braku ili vezi, i partner koji je prevaren i osoba koja je varala doživljavaju, kada se sazna, intenzivne neprijatne emocije s kojima je teško nositi se.
U literaturi iz oblasti mentalnog zdravlja prevarama se podrazumevaju: tajna veza u kojoj su uključene i emocije i seksualni kontakt, zatim partnerstvo samo fizičke, a ne i emotivne prirode, ali i samo emotivni odnos s „trećom osobom”.
Strah od bliskosti
„Ako je ekskluzivnost s jednim partnerom narušena tajnom koja znači izdaju i isključivanje iz zajedničke svakodnevice, radi se o prevari. Kada se ona desi, nastupa kriza koja je i šansa i rizik. Istraživanja pokazuju da parovi nakon prevare uglavnom nastavljaju vezu koja bude kvalitetnija nego što je bila. Da li će prevara biti šansa za bolji odnos, ipak, zavisi od toga zašto se desila, zavisi od ozbiljnosti druge veze, kao i od dominantnih stavova u kulturi i supkulturi kojoj partneri pripadaju. Od toga da li je motiv za prevaru bio borba za moć, dokazivanje sopstvene polne uloge, osveta ili pokušaj da se postigne zadovoljstvo koje nedostaje u vezi – zavisi i kako će partneri nastaviti dalje”, kaže naša sagovornica.
Odgovori na pitanje zašto ljudi varaju bili bi, po njoj, da nešto nedostaje u vezi i da je odnos problematičan, kao i to da je nešto u samom čoveku, u njegovoj prirodi, ono što ga je navelo na prevaru.
Osobine koje se dovode u pitanje kada neko vara su njegova pouzdanost, savesnost, empatičnost, kao i samopoštovanje, kontrola impulsa i narcizam. Za neke ljude stupanje u paralelne odnose je dokaz moći, potencije, superiornosti ili dokazivanje muškosti, odnosno ženstvenosti.
Priroda emotivnih veza u kojima se dešava prevara često je obojena strahom od bliskosti. Ljudi imaju potrebu za bliskošću, a ako se u isto vreme plaše prevara, može da predstavlja pokušaj razrešenja dileme. U vezama u kojima su skloni da žrtvuju svoje potrebe, osećanja i želje, prevara može da predstavlja pobunu protiv žrtvovanja i pokušaj da se izraze i zadovolje potrebe i povrati kontrola, dodaje psiholog.
Caption
„Vezu koja vodi zadovoljstvu odlikuju osećanje stabilnosti i sigurnosti, fizička i emotivna intimnost i prijateljstvo. Kada nešto od ovoga nedostaje, partneri osećaju nezadovoljstvo i prevara se doživljava kao izlaz iz nezadovoljavajućeg odnosa. Povodi za prevaru mogu biti i razmimoilaženje povodom krupnijih životnih pitanja, kao i razlike u značajnim oblastima života. Nijedna emotivna veza nema garanciju da do prevare neće doći. Najbolja prevencija je iskrena, otvorena i jasna komunikacija, posvećenost, iskreni emotivni i seksualni odnosi”, kaže Aleksandra Solujić.
Kada se prevara otkrije, faze kroz koje ljudi prolaze uglavnom su iste kod svih. Prevareni partner oseća ljutnju, očaj, beznađe, bol, tugu.
„Postoji potreba da se zna što više detalja, ali previše pojedinosti se ne preporučuje. Ako prevareni partner insistira, neka informacije budu opšte. Moguće su psihosomatske tegobe, oslabljena koncentracija i nefokusiranost na posao i uobičajene dnevne aktivnosti.”
Iskren razgovor i dobar slušalac mogu dosta da pomognu u ovoj fazi. Neverni partner oseća stid, kajanje, strah, ljutnju. Strepi da odnos neće moći da ispravi, da će biti kažnjen, dok s druge strane može da tuguje za aferom i da ima komplikacije u odnosu s „trećom osobom”. Koliko god bi partneri da naprave neke drastične promene, ovo nije dobar trenutak za donošenje krupnih odluka.
„Sledeća faza sledi nakon šoka, kada partneri počinju da razmišljaju o razlozima prevare i kada odlučuju. Neki nisu spremni da nastave, neki ostaju u neizvesnosti, a neki se opredele da ostanu zajedno. Odluka o tome ne bi trebalo da se donosi brzo i impulsivno. Ako par ima decu, uvek je dobro pokušati da se odnos nastavi. Odluku o tome šta će nakon prevare, partneri moraju da donesu sami i bez ičijeg uticaja”, objašnjava naša sagovornica.
(Pixabay )
Tri koraka napred, dva nazad
Parovi, dodaje, koji se opredele za nastavak veze moraju da razjasne razloge i događaje. Prevareni partner ima i zadatak da preispita svoju ulogu u prevari koju je doživeo, a partner koji je varao da se obaveže na lojalnost zajednici. Ponovna izgradnja poverenja je proces, koji najčešće ide tri koraka napred, dva nazad.
Kada partneri razumeju šta se dogodilo smanjuje se šansa za ponavljanjem nezdravog obrasca.
Poslednja faza je izgradnja odnosa koji odlikuju zrela ljubav, realna očekivanja od sebe, partnera i odnosa, uzajamnost, pažnja i briga. Ispunjavajuća i zanimljiva veza ostvaruje se ulaganjem oba partnera, poručuje Aleksandra Solujić.
#Prevara #boli #oboje