Tri najveće kineske banke prestale su da primaju uplate od sankcioniranih ruskih finansijskih institucija, izvestile su ruske novine u sredu, zadavši tako udarac odnosima između dve nacije.
Odluku su donele kineske banke „Industrial and Commercial Bank of China“, „China Construction Bank“ i „Bank of China“ zbog ‘rizika sekundarnih sankcija‘ iz Sjedinjenih Država, izvestila je Izvestija, prenosi Jutarnji list.
Ove banke zauzimaju prvo, drugo i četvrto mesto po aktivi u Kini. Transakcije s nesankcionisanim bankama još su u toku, pišu. U decembru je Vašington zapretio blokiranjem stranih banaka koje posluju s kompanijama koje podržavaju rusku odbrambenu industriju iz svog finansijskog sistema.
Kineska vojska Foto:Costfoto / ddp USA / Profimedia
Podsetimo, Kina je ranije osudila ‘jurisdikciju duge ruke‘ SAD-a u odgovoru na vest da Kongres razmatra sankcije zbog navodne kineske pomoći Rusiji.
„Sledimo objektivan i nepristrasan stav o ukrajinskoj krizi i aktivno smo radili na promovisanju mirovnih pregovora“, rekla je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning na konferenciji za novinare.
„Nismo sedeli prekrštenih ruku, a još manje iskorišćavali situaciju za sebične dobitke“.
Ruska vojska Foto: EPA-EFE/RUSSIAN DEFENCE MINISTRY PRESS SERVICE/HANDOUT
Kina je sve vreme igrala ulogu slamke spasa za sankcionisanu Rusiju kroz svoje finansijske i trgovinske tokove od početka moskovske invazije na Ukrajinu pre dve godine, a proglasili su i partnerstvo ‘bez ograničenja‘ u februaru 2022, nekoliko dana pre početka rata. Iako Peking odbacuje snabdevanje smrtonosnim oružjem, sumnja se da je Kina izvor komponenti dvostruke namene, za koje je Ukrajina saopštila da ih je pronašla u ruskoj ratnoj opremi poput bespilotnih letelica Orlan-10.
Ruska ekonomija pretrpela je udarac u februaru 2022. nakon početka invazije, kada je podvrgnuta ograničenjima (više od 13.000 njih) i postala je zemlja s najviše sankcija u svetu, prema „Carnegie Endowment for International Peace“. Devizne rezerve su zamrznute, a Rusija je isključena iz SWIFT bankarskog sistema.
Aleksej Porošin, generalni direktor investicijske i konsultantske kompanije „First Group“, rekao je za Izvestiju da su banke početkom januara obavestile svoje ruske klijente da će prestati primati plaćanja. Stručnjak je prethodno rekao za Njuzvik da je ovaj potez pokazao koliko se kineske kompanije plaše kršenja sankcija koje predvodi SAD.
„Kineske banke nastoje da poštuju američke sankcije, stoga su, kako bi smanjile sopstvene rizike, obračuni u američkim dolarima u trgovini s Rusijom praktično prestali i zamenjeni su obračunima u kineskim juanima“, rekao je Pavel Bažanov, ruski advokat koji pruža pravnu podršku za ruske kompanije u Kini i široj regiji. Bažanov je rekao da odredba 14114 predsednika SAD-a Džozefa Bajdena, izdata 22. decembra 2023., ‘stvara novi rizik od sekundarnih sankcija‘ za finansijske institucije u Kini.
Kineske banke obustavljaju operacije kako bi procenile nove rizike i ažurirale svoje zahteve usklađenosti, rekao je. Bajdenova administracija već je sankcionisala 16 kineskih kompanija, uključujući kompanije u državnom vlasništvu.
„Kina mora da shvati da se iste vrste sankcija koje su počele da se primenjuju u Rusiji i utiču na rusku produktivnost, ekonomski učinak i kvalitet života takođe mogu primeniti na Kinu“, rekao je Konoli. ‘I iskreno, Kina ima puno više za izgubiti od Rusije.‘
#Mogu #izgube #više #Putina