Kada je reč o dualnom obrazovanju, koje kombinuje teoretsku nastavu u školama s praktičnim radom u kompanijama, i dalje postoje značajna razmimoilaženja u željama preduzetnika, s jedne, i učenika i njihovih roditelja, s druge strane.
– Kod nas su vrlo ukorenjena razmišljanja roditelja da su trogodišnje škole neka vrsta zanatskog ćorsokaka, ali to nije tačno, uvek postoji mogućnost da se školovanje nastavi, uključujući i fakultetsko. Valja naglasiti i da privreda ima veliku potrebu za trogodišnjim zanimanjima, ali se učenici, često i pod uticajem roditelja, ređe odlučuju za ove profile, upravo iz nedovoljne informisanosti – kaže Aleksandra Milićević, rukovodilac Službe za dualno obrazovanje Privredne komore Srbije.
Ona ističe da Komora popularizuje upravo ta zanimanja. Zahvaljujući tehnološkom razvoju, danas biti bravar ili zavarivač više nije naporno kao ranije.
U Srbiji trenutno ima 186 srednjih stručnih škola koje organizuju dualno obrazovanje. Do sada je kroz ovaj vid školovanja obuhvaćeno 16.000 učenika. U proseku ovaj vid obrazovanja pohađa približno 3.500 učenika u jednoj generaciji.
Dualno obrazovanje se izvodi u srednjim stručnim školama, kako trogodišnjim, tako i četvorogodišnjim i to u 83 obrazovna profila.
Najčešća zanimanja za koja se opredeljuju đaci su u oblastima mašinstva, obrade metala, elektrotehnike, građevinarstva, geodezije, usluga, ugostiteljstva, turizma, kulinarstva. Odnos zanimanja koja traju tri, odnosno četiri godine je pola-pola.
– Trogodišnji profili su zanatska zanimanja gde se učenici pripremaju direktno za izlazak na tržište rada i za zaposlenje. To su bravari, zavarivači, električari, operateri građevinskih radova, zidari, tesari… Oni tokom školovanja više vremena provode u kompanijama nego učenici koji se školuju četiri godine. U trogodišnjim školama za zanimanja kao što su trgovci, konobari, poslastičari, kreće se od prvog razreda i provodi po jedan dan u preduzeću, a u drugom i trećem po dva dana, a ostala tri u školi. Ako je zanimanje malo teže i rizičnije, na primer bravar ili zavarivač, na praktičnu nastavu se polazi od drugog razreda i provodi po dva dana nedeljno u kompaniji – objašnjava Aleksandra Milićević.
Đaci u četvorogodišnjim srednjim školama imaju direktnu prohodnost na fakultete pa je ovde i teorijska nastava više izražena, a na praktičnu se ide po jedan dan nedeljno od drugog razreda, a u trećem i četvrtom – dva dana.
Važno je napomenuti da i učenici sa završenom trogodišnjom školom mogu da imaju prohodnost na fakultet ako se doškoluju i završe i četvrti razred. Na primer, kuvar može posle završenog trećeg razreda da upiše i četvrti za profil kulinarskog tehničara, a onda mu se otvaraju vrata i za neku od visokoškolskih ustanova.
U Privrednoj komori Srbije već su ranije saopštili da su prijave poslodavaca za novu 2024/2025. školsku godinu završene. Ukupno se prijavilo više od 500 poslodavaca. Podneto je i hiljadu izjava o spremnosti za organizovanje praktične nastave i to za gotovo 4.300 učenika. Najveća je potreba za kadrovima iz oblasti mašinstva, trgovine, turizma i ugostiteljstva i elektrotehnike. U aprilu će biti objavljen konkurs za upis učenika u srednje škole.
S diplomom učenik sam bira firmu
Posle dualnog obrazovanja oko 70 posto učenika radi u zanimanjima za koja su se školovali.
– Učenici nemaju obavezu da posle diplomiranja rade u kompaniji gde su pohađali nastavu, a i preduzetnici takođe nemaju obavezu da ih zaposle. Ima i primera da đaci nastave školovanje na fakultetu, a posle se vrate u firmu gde su obavljali praktičnu nastavu u srednjoj školi. Za konkurs PKS najviše se prijavljuju domaće firme, male i srednje, ali ima i velikih kompanija, a takođe i stranih koje posluju u našoj zemlji. Ideja je i da ubuduće kroz subvencije država vrati pedeset odsto novca koji je kompanija uložila u učenika na kraju školske godine – prenosi naša sagovornica.
Naknada za deficitarna zanimanja
Zakon o dualnom obrazovanju, pojašnjava naša sagovornica, predvideo je dve vrste osiguranja učenika, materijalnu i finansijsku. Poslodavac je u obavezi da pribavi opremu, odeću, sredstva za rad, da obezbedi troškove toplog obroka, prevoza i socijalnog osiguranja u slučaju povrede na radu. Učenici imaju i pravo da za svaki sat proveden u firmi budu plaćeni 70 odsto od minimalne cene rada. Novom uredbom, koja je doneta početkom ove godine, učenici će dobijati i naknadu od države, a ona će se odnositi na one koji su odabrali deficitarna zanimanja. Tačan iznos znaće se kada bude raspisan konkurs, a kako saznajemo u PKS, najverovatnije će to biti pet hiljada dinara mesečno. Takođe, predviđene su i subvencije za kompanije koje školuju đake deficitarnih zanimanja.
#Izaberi #dualno #obrazovanje