Stanovnici male države Kiribati u Tihom okeanu već osećaju posledice klimatskih promena na sopstvenoj koži, i to bukvalno. Nevelika zajednica od oko 105.000 ljudi nastanjenih na 33 koralna ostrva između Havaja i Australije uveliko plaća cenu podizanja nivoa okeana, zagrevanja vode i povećanja njene kiselosti. Kuće i imanja ovih ljudi polako nestaju pod vodom, zbog čega su prinuđeni da se sele i, kao još nepriznata kategorija klimatskih izbeglica, traže azil na Novom Zelandu i u Australiji.
Posledice globalnog zagrevanja ugrožavaju opstanak stanovnika i u državama Tuvalu i Nauru. Zajedničko istraživanje Ujedinjenih nacija i Evropske unije pokazuje da je više od 70 odsto domaćinstava na Kiribatima i Tuvaluu i trećina u Nauruu spremno da se iseli ukoliko se posledice klimatskih promena pogoršaju. Tokom prethodne decenije u ovim državama već je bilo migracija zbog klime, pa je ispitivanje zabeležilo da je 10 odsto stanovništva Naurua i 15 odsto žitelja Tuvalua već napustilo mesta u kojima su ranije živeli, što je slučaj i sa 1,5 odsto žitelja Kiribata.
Međutim, većina njih nema dovoljno novca da ode bilo gde, jer je nezaposlenost velika, a prosečna mesečna neto zarada svega 12 dolara po stanovniku. Oko 10.000 ljudi iz ove tri zemlje pokušalo je u prethodnoj deceniji da potraži bolje mesto za život, ali im to nije pošlo za rukom zbog nedostatka finansijskih sredstava.
Nije lako ni onima koji su sakupili novac, poput jedne porodice sa Kiribata koja se preselila na Novi Zeland, odakle sada žele da ih proteraju, jer je sud te zemlje, kao i australijski, odbio zahtev za azil ostrvljana koji su kao razlog preseljenja naveli klimu, odnosno porast nivoa mora. Sudovi tvrde da ne mogu da ih podvedu pod odredbe važeće konvencije UN o izbeglicama, budući da taj dokument ne priznaje kategoriju klimatskih izbeglica.
Vlasti Kiribata, sprovodeći strategiju „Migracije sa dostojanstvom”, prošle godine su kupile zemlju na ostrvu Fidži koja bi im poslužila za proizvodnju hrane i eventualno kao dom za buduće izbeglice, ukoliko nivo vode bude još rastao, kako se očekuje.
Žitelji ove tri male države nisu, nažalost, jedini čijem opstanku prete teške posledice globalnog zagrevanja. Trenutno su ugroženi i priobalni delovi Bangladeša, kao i Maršalova ostrva, čijih se 10.000 stanovnika, od ukupno 70.000, već iselilo u SAD, u državu Arkanzas.
#Kiribati #prva #linija #fronta #protiv #klimatskih #promena