„Nalepljeni” osmeh, koji se pojavljuje brzo, fiksira i ne širi do očiju jeste osmeh na silu i uglavnom otkriva potisnuto nezadovoljstvo ili neku vrstu prisilnog dogovora. Kada se pri osmehu vilica spušta niže nego što je prirodno, reč je o lažnom i uvežbanom, veštačkom osmehu. Kada se neko smeje stisnutih usana, ima tajnu ili prikrivena osećanja… Osmeh je veliki deo govora lica. Opšte je pravilo koje treba znati: pravi osmesi su simetrični i stvaraju nabore oko očiju i usta, dok se lažni svode na pokrete usana.
Ovo u poglavlju „Usta” piše Drago Vulinović, novinar, publicista i vinar, u svojoj sedmoj knjizi „Neverbalno ponašanje”.
Drago Vulinović (Foto: M. Nikić)
Gest izražava ideju i osećanje
Razumevanje pokreta tela, a to znači i očiju, usana, glave, kao i držanja – tema je njegovih višegodišnjih istraživanja, inspirisanih posmatranjem jednog klovna koji je oponašao pokrete ljudi. Zasnovana su na proučavanjima medicine, psihologije, lingvistike, antropologije, društvenih i sportskih nauka, kao i terapije plesnim pokretima. Gest je, kaže, pokret koji izražava ili naglašava ideju, osećanje ili stav. Čak je u oblasti kriminologije istraživanje pokreta pomoglo da se identifikuju prevare.
„Svako od nas je rođenjem dobio životnu partituru spontanih kretnji i izraza i ako od njih ne odstupa i još prepozna jezik pokreta drugih, biće zdrav i prepoznat u sredini u kojoj živi. Ako neko hoće da bude prisutan u javnom životu, treba da radi više na sebi i kulturi pokreta. Odlučio sam da napišem knjigu koja će i jednima i drugima biti koristan vodič. Za kulturu ponašanja je svakako potreban trening”, rekao je autor na promociji knjige.
Kako kaže, ruke i lice prilično su pouzdani pokazatelj raspoloženja i osećanja. Na primer, namršteno lice, stisnute pesnice na prekrštenim rukama, uz prekrštene noge, ukazuju na opiranje i neprijateljsko ponašanje. Samo ukrštene ruke i noge na odbrambeno ponašanje. Držanje pića ispred tela obema rukama ukazuje na nervozu ili barijeru u nepoznatom društvu, baš kao i podešavanje manžetne, kaiša za sat i kravate ili kao torbica koju žena drži ispred tela. Ruke iza leđa s obuhvaćenim zglobom odlika su autoriteta kakav ispoljavaju oficiri, nastavnici, policajci. Šaka jedne ruke preko tela dok hvata drugu kod žene ukazuje na nedostatak samopouzdanja i prozivanje podrške. „Prstohvat” palca i kažiprsta u slovo „o” često naglašava da je nešto „okej”, to jest dobro.
„Glava je veoma značajna u govoru tela. Kada vam neko sporo klima glavom, što je znak slušanja, to može biti i lažni signal i zato se tada fokusirajte na oči da biste videli o čemu je reč. Kada ljudi slušaju aktivno i odgovorno, to se vidi po tome što oči ostaju usredsređene na oči sagovornika. Brzo klimanje glavom je požurivanje sagovornika i nestrpljenje. Uzdignuta glava s izraženo podignutom bradom znak je otpornosti, ponosa i otpora.”
Kada je reč o očima, Vulinović zaključuje da gledanje ulevo ukazuje na kreiranje i izmišljanje, recimo u pričanju priče detetu, ali često i na laganje, dok gledanje udesno na podsećanje na činjenice u priči.
Direktan kontakt očima generalno se smatra znakom iskrenosti, međutim, uvežbani prevaranti znaju da lažiraju signal, kaže. Direktan kontakt očima često je i znak privlačnosti, interesovanja za nekog, na šta ukazuje i širenje očiju, a raširene zenice često ukazuju na seksualnu privlačnost. „Kod žena posebno proširene oči imaju tendenciju da povećaju privlačnost, dok trljanje očiju kod oba pola može da ukaže na uznemirenost ili dosađivanje. Često treptanje nagoveštava uzbuđenje, namigivanje zajedničku šalu ili tajnu, a u mnogim situacijama više je od poljupca u obraz”, ističe.
Kako na kraju savetuje, početak rada na neverbalnom izrazu je „štimovanje” tela u skladu s ličnim identitetom. Danas je retko u urbanim sredinama sresti čoveka koji živi u harmoniji duha i tela, u skladu s duhom svog vremena. A to je preduslov zdravlja. Strah i stres krive kičmu, izazivaju spazam mišića i usporavaju pokrete. Određene zone tela su povezane s izražavanjem osećanja, a blokirane emocije stvaraju blokirane pokrete, rekao je Vulinović.
Njegov savet je i da kada dobijete kritiku na svoje ponašanje, prvo osmotrite osobu koja vam je upućuje i njen govor, jer je kritika često prikrivena želja za dominacijom.
Autor je istraživao i drevno istočnjačko učenje o promeni energija Ji đing i na osnovu njega razvio sistem vežbi čiji je cilj da nam vrati urođenu spontanost. „Ji đing je i naše šumadijsko kolo, tri koraka desno, tri levo, to je sklad”, navodi. Među vežbama su bosonogo hodanje na pesku koje masira refleksne zone na stopalima i pojačava svest o vertikalnom držanju, kao i trčanje jednih pored drugih bez kontakata, zatvorenih očiju, koje oslobađa od straha. Ove vežbe primenjivao je u svojim radionicama za javne nastupe i scenski pokret, kao i tokom priprema takmičarki za titulu „Mis Srbije”.
Grickanje noktiju i napućene usne
Grickanje noktiju je unutrašnja agresija koja se javlja iz straha, frustracije ili potiskivanja nekog ponašanja. U mnogim slučajevima vremenom postaje utešna navika, stalna spoljna prezentacija stresa i treba se suočiti s njim. Napućene usne mogu da ukazuju na odlaganje reči, ali i na uznemirenost, čak i na suzdržavanje od plača.
Pinokio u nama
Dodirivanje nosa prstima u toku govora može da ima za cilj i blago ukrašavanje priče ili izmišljanje. „Dečja priča o Pinokiju, drvenoj lutki-dečaku čiji nos raste kad bi lagao, odražava dugogodišnje asocijacije u nama između nosa i iznošenja laži.”
#Govor #lica #tela