Napušteni cevovodi u Severnom moru mogu da oslobode velike količine otrovnih materija kao što su živa, radioaktivni olovo i polonijum-210, upozoravaju naučnici. Istraživači kažu da toksične hemikalije predstavljaju rizik od zagađenja, jer je naftnim i gasnim kompanijama dozvoljeno da cevi koje više ne koriste – ostave u vodi.
Ovi toksični hemijski elementi predstavljaju rizik, jer utiču na morski svet, a posredno i na čoveka.
U Severnom moru postoji oko 27.000 kilometara gasovoda, a naučnici predviđaju da bi količina metala u moru mogla da se poveća bilo gde sa 3 odsto na 160 odsto u odnosu na postojeće nivoe.
U nekim zemljama, kao što je Australija, od kompanija se traži da uklone cevi iz mora kada naftna industrija prestane sa radom. Severnomorskim kompanijama je, međutim, dozvoljeno da ih ostave da trunu, piše Gardijan.
Uprava za tranziciju Severnog mora je u januaru saopštila da su 24 nove dozvole za naftu i gas ponuđene kompanijama kao što su Šel, Ekvilor, Britiš petrol, Total i Neo u poslednjoj rundi izdavanja dozvola.
Velika Britanija je potpisnica konvencije Minamata, sporazuma koji ima za cilj hvatanje u koštac sa zagađenjem od žive, nazvanim po japanskom gradu Minamata, koji je doživeo trovanje živom iz industrijskih otpadnih voda. Živa je je ribu i školjke u zalivu, usmrtivši mnoge ljude koji su jeli morske plodove iz te oblasti i teško onesposobivši druge.
(Printscreen&Instagram)
Živa se prirodno nalazi u nafti i gasu i nakuplja se unutar cevovoda, a metilživa, najtoksičniji oblik metala, može biti oslobođena kroz koroziju cevovoda.
Živa je izuzetno toksična, akumulira se u mozgu životinja i može izazvati oštećenja nervnog, imunog i sistema za varenje, kao i pluća, bubrega, kože i očiju.
Izloženost čak i malim količinama žive, može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema i predstavlja pretnju za razvoj dece.
Živine pare su vrlo otrovne i lako se resorbiraju kroz kožu, a imajući hronični kumulativni efekat.
Visok nivo žive kod delfina, kitova i foka može dovesti do „reproduktivnog neuspeha, promena ponašanja, pa čak i do smrti”. Morske ptice i velike grabljive ribe kao što su tunjevina i sabljarka, takođe su posebno ranjive.
Liam Paton, istraživač sa Instituta za analitičku hemiju na Univerzitetu u Gracu, koji je podigao uzbunu zbog zagađenja Severnog mora živom, rekao je za Gardijan da će „čak i mali porast nivoa žive u moru imati dramatičan uticaj na životinje na vrhu mreže hrane”.
Živa nije jedina supstanca koja zabrinjava naučnike. Doktor Tom Kresvel iz australijske Organizacije za nuklearnu nauku i tehnologiju istražuje uticaje radioaktivnih materijala koji se prirodno javljaju, a koji su prisutni u nekim rezervoarima nafte i gasa ispod morskog dna. Prirodni radionuklidi kao što je rastvoreni radijum, mogu mogu biti prisutni i potencijalno se nakupljati u podmorskim cevovodima.
„Radijum će fizički propadati u radioaktivno olovo (210Pb) i polonijum (210Po), koji mogu da pređu u morske organizme i predstavljaju rizik za te organizme”, rekao je Kresvel.
Olovo i njegova jedinjenja mogu izazvati niz akutnih i hroničnih toksikoloških efekata, uključujući smrt, posebno kada ptice progutaju olovne predmete.
Izloženost olovu može imati štetne efekte na neurološki razvoj, bolesti kardiovaskularnog sistema, oštećenje bubrežne funkcije, hipertenziju, smanjenu plodnost i nepovoljne ishode trudnoće.
Polonijum-210 je jedan od najsmrtonosnijih toksina, oko 250 milijardi puta toksičniji od cijanovodonične kiseline.
To je visoko radioaktivna supstanca. Ako polonijum-210 uđe u telo, kroz udisanje, gutanje ili preko oštećene kože, rezultati mogu biti fatalni, može lako izazvati oštećenja tkiva, uključujući rak.
#Opasni #otrovi #izlaze #napuštenih #cevovoda #Severnom #moru